Скоро две године се против копања руде литијума од стране Рио Тинта се води агресивна и широка кампања. Власт се прозива од стране либералне и конзервативне опозиције да ће да трује земљу и да ће корист од рудника литијума за друштво у целини бити минимална.
Пише: Редакција Балкан Фокус
Владајући Напредњаци су говорили начено о потреби развоја рударства. Једини ко је бранио пројекат рудника литијума је министарка енергетике Зорана Михајловић. Владајућа странка је и мимо истраживања јавног мњења постала свесна да је већина грађана у овом моменту или против рудника или је изузетно скептична. Зато је логично да избегава ову осетљиву тему, нарочито у сусрет избора. Недавно је председник Вучић говорио да ће грађани одлучивати на референдуму о руднику литијума у западној Србији. Друга владајућа странка СПС се не изјашњава по овом питању избегавајући осетљиве и иритантне теме.
Покрети и странке у опозицији и њихов став према Рио Тинто
Опозиција је сва или готово сва против Рио Тинта и рудника литијума. Лидер опозиције која се представља као грађанска Драган Ђилас је некада као градоначелник престонице имао позитивно мишљење о копању руде литијума – данас је против тога. Он говори да Србија неће имати никакве користи од литијума нити фабрику батерија нити фабрику електричних аутомобиле (ово је идеја коју и други промовишу иако вађење руде нема никакве везе са производљом батерија или електроаутомобила). Они који су део његовог политичког и медијског тима су агресивно против рудника литијума. Његов коалициони партнер Вук Јеремић се негативно изјашњава о овој теми. Гађански и либерално оријентисани интелектуалци и новинари су против рудника јер га виде као пројекат власти и желе да на овој теми ослабе рејтинг Вучића и владајуће коалиције. Слично томе и медији који су везани за овај опозициони блок, иако прозападни и корпоративни, су листом против рудника литијума као лошег пројекта власти.
Мариника Тепић као звезда грађанске опозиције са шансом да буде председнички кандидат или носилац листе дела опозиције каже да постоје две теме опасне по владу – Kосово које ова власт треба да „одради“ и Рио Тинто.
Вук Јеремић бивши министар спољних послова и председавајући скупштине УН а данас један од лидера грађанске опозиције је исто тако против рудника литијума
Владимир Гајић саветник Вука Јеремића говори како пројекат Рио Тинто заправо тајна подршка Вучићу од стране Запада и да зато ту тему треба нападати.
Родољуб Шабић бивши заштитник права грађана а данас утицајан опозиционар говори како ће власт добити много од Рио Тинта а грађани само затровану средину
Познати сценариста и опозиционо утицајан Синиша Kовачевић шири апокалиптичне страхове од рудника литијума.
Пример Божа Прелевић који је утицајан у круговима грађанске опозиције говори о Напредњацима као тровачима
Утицајан на друштвеним мрежама и близак лидеру грађанске опозиције Ђиласу Торбица
Опозиционо утицајна новинарка Љубица Гојгић која је блиска грађанској опозицији, прозападно оријентисана је исто тако против експлоатације литијума
Санда Рашковић Ивић бивши амбасадор и активни политичар грађанског блока
Пример инфлуенсера који је део Ђиласовог интернет тима и каквом реториком говори о експлоатацији литијума. За њих је ово прилика да обједине незадовољне и да крену у антивладине протесте.
Новинарка блиска грађанској опозицији и део њиховог медијског штаба Биљана Лукић говори да у „републици Рио Тинто“ не важе закони Србије те да тема Kосово и Рио Тинто могу бити полуга за рушење актуелне владе.
Жаклина Таталовић је најпопуларнија новинарка грађанске опозиције са Н1 (испоставе ЦНН за Балкан) говори о великом страху од Рио Тинта
Опозиција, грађанска и прозападна прави агенду по којој је председник Вучић уцењен да призна Kосово и допусти рад Рио Тинто у Србији. Намерно се стављају ове две различите ствари у пакет да би се на српској митологији о Kосову појачали страхови и отпори активностима Рио Тинта. Изједначавање идентитетског и државно-правног питања сецесије Kосова са еколошким ризиком једног рударског пројекта да би се појачао ефекат отпора у народу. Став већине опозиционих политичара и партија је да онај ко одобри рад Рио Тинто у Србији је себи пуцао у ногу због великог отпора јавности.
Грађанске стране које се залажу за чланство Србије у ЕУ па и у НАТО су против Рио Тинта или се не изјашњавају. ССП Драгана Ђиласа су начелно против, њима близак ДС начелно против. Народна странка Вук Јеремић јасно се залаже против, Покрет за преокрет – против, Нова странка – суздржана, СДС бившег председник Тадића – без јасног ставе. Еколошки И омладински покрети су јасно и гласно против. Савез 90′ зелених је против, Недавимо Београд-против, Покрет Буђење – против, Одбранимо реке старе планине – против, Еко сарадња (12 формалних и неформалних покрета) – против. Затим су ту и Нова Србија која је против, 1од5 милиона – против, Толеранција Србије-против, ГДФ – против, ПСГ-против. Странке популистичке оријентације попут ДСС-а и Радикала, а које кокетирају са влашћу нису децидно против али је њихов утицај мали.
Најгласнији је против покрет Буђење. Нешто мање агресивну реторику „против“ имају у грађанској опозицији зато што су они пре 17. година кад су били на власти дозволили прва истраживања земљишта и дали Рио Тинту већину дозвола. Највећи број њихових гласача у Лозници је сагласан са ископавањима уколико тај крај буде имао користи од тога, но њихови београдски симпатизери су против. Држањем формално неутралног ставе се води шизофрена кампања за две циљне групе – једном делу бирача се шаље порука “да ми смо за инвестиције и нова радна места” а другима да су за зелену политику и здраву сртедину те су стога начелно против. Од почетка године осетно јача зелена агенда и у политици, оснивају се еколошки покрети и странке и те постепено јача њихов утицај у друштву. А они су сви идеолошки против рудника литијума.
Медији и њихов однос према Рио Тинту и пројекту рудника литијума
Опозициони медији иако либерални заговорници приватне иницијативе су листом против пројекта као важног за ову владу. Тако либерална Н1 – заговара став против. Нова С – заговара став против. Провладини медији попут Пинка ТВ Прва И Б92 су неутрални. Благо позитиван је јавни медијски сервис РТС. Већина медија има негативан став неколико неутралан и ретки имају повремено позитиван однос.
Медији попут Н1, Бирн, Нова С и других који су блиски опозицији и у страном власништву извештавају како је амерички дипломата Метју Палмер вршио притисак на власт у Србији да се Рио Тинто прихвати. И ови дакле медији иако прозпадни и под контролом Запада користе анимозитет јавности према западним политичарима те играју на карту осећаја националне угрожености. Бирн је истраживачки центар који подржава влада Велике Британије у ту сврху објављује депеше у којима се налазе детаљи разговора амбасадорке Србије при ЕУ Ане Хрустановић и Лоренса Дешамбеноа. Политичка порука коју они шаљу је “Вучић ће бити на власти док га Запад подржава а он ће то чинити док је он кооперативан око Kосова и Рио Тинта”.
Други део опозиције – конзервативни и десни је агресивно против рудника литијума. Представници ове политичке струје је Млађа Ђорђевић је највише и најагресивније критиковао власт због овог пројекта и покренуо је протесте које су после наставили зелени покрети. Он је оптужио власт за издају и продају земље страним корпорацијама попут Рио Тинта. Други представник деснице Бошко Обрадовић председник конзервативних Двери је исто тако агресивно и често нападао власт због пројекта рудника литијума. Утицајни десничари и друштвене мреже на којима они имају значајан утицај су и најјагресивнији део кампање против експлоатације литијума у Србији.
Поред опозиционих сајтова у кампањи против Рио Тинто учествују и руски медији и сајтови као што је Спутњик, али на мало суптилнији начин наводно се не сврставајући.
Агресивнију кампању против експлоатације литијума воде десничарски портали под контролом опозиције а пре свега Млађана Ђорђевића кума Драгана Ђиласа и портали које лично спонзорише Ђилас као што је srbin.info.
Поред њих и десничарски прорежимски портали попут Новог Стандарда медији такође нису наклоњени компанији. Сви одреда еколошки покрети су против Рио Тинто, па и они који се финансирају из државног буџета.
ОРСП (Одбранимо реке Старе планине) је еко покрет којег предводи Александар Јовановић Ћута, иначе дојучерашњи члан СНС а сад лидер покрета ОРСП гради своју политичку позицију и на борби против Рио Тинта.
За власт је Рио Тинто наслеђен проблем али пре свега проблем с којим опозиција у пакету са Kосовом врши притисак на власт. Стога власт одговорност покушава да пребаци на политичаре из претходне власти и на саме грађане најавом референдума.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће референдума о почетку рада компаније Рио Тинто у Србији бити, и да ће дозвола за рад тој компанији бити дата тек ако се грађани буду тако изјаснили. Он је рекао да је за рад Рио Тинта одговорна претходна власт која је компанији дала 11 дозвола а тек 2 или 3 у време његове власти. Он каже да “главну експлоатациону дозволу нису добили и неће је добити док се народ не буде изјаснио“. Он говори да ће јавности бити објашњено шта добија а шта губи и да се нада да ће на референдум бити позитивна одлука.
Један од ретких који говори о литијуму као развојној шанси је радикални популиста Шешељ који има малу подршку на изборима али је присутан у провладиним медијима јер често напада опозицију. Но иако је за експлоатацију литијума каже да му је Рио Тинто био сумњив од почетка. Он се залаже да се Јадар одузме Рио Тинту и да Немцима. Још један десничар који се у последње време приближио влади Бошко Обрадовић је оштро против компаније Рио Тинто и тражи забрану рада ове компаније у Србији. Залаже се за повећање рудне ренте. Он је као и други су става да је министарка енергетике Зорана Михајловић страни лобиста.
Сви политички актери су свесни да је јавност изузетно негативно расположена према пројекту експлоатације литијума. Власт је реаговала скептично јер је свесна негативног ставе већине политичких актера, медија али и шире јавности. Унутар владајуће коалиције СПС је имао министра енергетике Антића који је искзивао генерално симпатије за пројекат, али је он сада ван игре. Зорана Михајловић министарка енергетике нема рејтинг унутар владајућег СНС-а. Предмет Рио Тинто је у министарству екологије коју Води Ирена Вујић човек од поверења председника Вучића и ту ће се доносити главна политичка одлука о пројекту, али и то готово сигурно после избора. Због политичко-еколошког аспекта пројекта рудника литијума који је једини проблематичан кључно је министарство екологије. Опозиција у томе види јединствену шансу да ослаби или сруши владу. Стручна јавност је углавном била неутрална, а ако је опзиционо или еколошки настројена била је негативна. Готово нико није бранио пројекат.
Ко стоји иза кампање против Рио Тинта
Због читаве гунгуле око Рио Тинта се у београдској чаршији формулисало неколико одговора ко заправо стоји иза читаве кампање. Једни мисле да је то опозиција схватила као шансу да руши Вучића а да су јој то «дојавили» неки кругови на Западу који из својих мотива коче пројекат Рио Тинта у Србији. У овој теорије недостаје мотив што би неки центри радили против своје мега компаније која вреди преко сто милијарди долара. Други су склони да пошто је кампању покренуо Млађа Ђорђевић у томе виде прсте Москве или чак Кине која би волела да добије такво налазиште литијума. Но нико упућен у политичке игре не верује да је Млађа «руски човек» нити да се Руси баве литијумом (они су и даље на нафти и гасу).
Трећа теорија завере је да иза кампање стоји власт којим покушава да себи омогући бољу позицију у преговорима са Рио Тинтом те да извуче више бенефита од ове мега корпорације. Мана ове хипотезе је да нема логике да власт прави себи проблем пред изборе. Четврта и врло егзотична теорија завере верују да иза свега стоји Рио Тинто јер ова компанија не жели на тржиште избаци превише литијума који би губио на цени а опет не желе да изгубе ни право на експлоатацију па тако генеришу тензије да добију на времену. Заговорници ове идеју ово аргументују ставом да «политичари и медији које Запад има у џепу воде кампању против једне од малобројних стратешких компанија Запада». Но нама ова теорија изгледа превише фантастична и ризична јер последица може бити обустава пројекта што свакако није интерес Рио Тинта који је од 2004. уложио 300 милиона евра у истраживања.
Јавност је већински против пројекта «Јадар»
Истраживања јавног мњења показују негативан став о руднику литијума јер је кампања против трајала готово две године а при томе није постојала кампања за (осим спорадичних ПР написа који су прошли слабо запажено. Дошли смо у посед резултата једног интерног истраживања јавног мњења који има негативан одговор на питање шта мислите о отварању рудника литијума у околини Лознице. Око 44 посто је против „не ни под којим условима“, Док они који би прихватили пројекат уз гаранцију владе, зелених и ЕУ је 42 посто. Остали су неопредељени. Уколико постави једноставно питање За и Против (без еколошких гаранција и инвестиција) већина од 58 посто је против. За је 29 посто. Међу младима је значајно већи проценат против тако и међу образованим и у Београду (67%). Припадници урбане млађе, и опозиционе популације је референдумски против а они су и највећи проблем за владајућу коалицију јер би били носиоци протеста и демонстрација у Београду.
Уколико се рашчлањују одговори па се За отварање мери “само” па онда уз гаранције владе и председника проценат расте за 15 посто, па ако се дода И гаранција страних експерата да је пројекат по еколошким стандардима он расте значајно више од тога 24 посто што представља надполовичну већину. Исто тако би гаранције нво зеленог сектора донеле нових 17 посто. Но највећи скок у подршци је комбинација гаранције страних стручњака, владе и председника. Утицај на одлуку има и чињеница да ли би уз експлоатацију руде ишла и фабрика батерија или електричних аутомобиле те радикално повећање рудне или прихода од експлоатације литијума.
Закључак
Готово сви политички актери и медији су против овог пројекта или су неутрални. Најагресивнији против западне компаније Рио Тинто су еколошки и опозициони кругови који су подржавани и финансирани са Запада те њима блиски медији. Са друге стране компанија Рио Тинто није озбиљно водила кампању промоције пројекта, то се радило спорадично и прекасно. Чак и спотови који се појављују у последње време изазивају подсмех и негативне реакције јер је атмосфера толико узаврела да „школски“ промотивни спотови могу само имати контраефекат.
