Прва Влада у Црној Гори која је формирана након историјског пораза ДПС-а, 30. августа 2020. године, несумњиво једри у сусрет свом крају и иште темељну и суштинску реконструкцију без које нема политичке стабилности нити напретка друштва ни на једном пољу.
Пише: Бојан Панаотовић, социолог
Финиш прве постђукановићевске Владе
Замислите да неко у Немачкој након управо окончаних избора каже да демохришћани, социјалдемократе, либерали, зелени… јесу освојили гласове на изборима, али неће моћи да делегирају своје кадрове у будућој влади Немачке!
Чувени правник и душтвени мислилац Валтазар Богишић имао је бриљантну изреку која гласи: „Што се грбо роди, вријеме не исправи!” Управо је прва постђукановићевска Влада у Црној Гори потврдила ову бриљантну Богишићеву мисао јер смо сведочили, у савременој Европи, потпуно несвакидашњем концепту да се партије које су тешком муком извојевале победу над ДПС-ом маргинализују и изоставе из процеса формирања владе, а да у њу уђу експерти блиски различитим центрима моћи у Црној Гори и ван ње. Замислите да неко у Немачкој након управо окончаних избора каже да демохришћани, социјалдемократе, либерали, зелени… јесу освојили гласове на изборима, али неће моћи да делегирају своје кадрове у будућој влади Немачке! Замислите да је након 5. октобра 2000. године неко рекао да ДС, ДСС и остале партије ДОС-а, упркос тешко избореној победи над Милошевићем, неће имати своје министре у новој влади Србије и СРЈ! Не можете да замислите такав сценарио јер је немогућ. Ипак, Црна Гора након 30. августа била је подијум једног оваквог, посве несвакидашњег, експиремента који се, најблаже речено, показао неодрживим и промашеним. Његош је говорио да је „вријеме мајсторско решето”, те је управо оно показало да модел маргинализације победника избора и држање истих на дистанци од нове владе доноси нестабилност, тензије, суревњивост и одсуство капацитета исте да се ухвати у коштац с несагледивом лепезом политичких, социјалних, економских и безбедносних проблема и изазова. Шта сте, уосталом, и могли очекивати, ако 90% победничких снага, ДФ и ДЦГ, оставите ван владе – до фрустрацију и незадовољство тих партија, њиховог чланства и бирача који имају осећај да су гласали за једне, а да их у Влади представљају неки сасвим други! Након турбулентних дешавања током устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу, ову ствар схватио је и сам премијер Кривокапић и увидео да је реконструкција његовог кабинета и улазак оних којима је по политичкој логици место апсолутно у влади пут који нема алтернативу уколико се жели стабилност и напредак.
Храбро и конзистентно деловање током устоличења митрополита Јоаникија, као и рационално и прагматично понашање у преговорима о реконструкцији владе вратили су Кривокапића с ивице амбиса у средиште политичког живота.
Дритан на потезу
Након круцијалног споразума ДФ-а и ДЦГ о неопходности реконструкције Владе и саглашавања Кривокапића, грађански покрет УРА остао је на потпуној политичкој чистини и пут који одабере означиће и будућност тог покрета, а нарочито њеног прагматичног лидера Дритана Абазовића. Један је пут коалиције са ДПС-ом којим би се краткорочно нешто ушићарило али би за годину до две дана УРА нестала с политичке сцене, а Дритан био презрен и заборављен. Други пут је неприхватање договора, уцењивање осталих чинилаца и изазивање нових избора, што би представљало отварање врата и давање нове шансе за повратак ДПС-а на власт. Трећи пут је пут консензуса с осталим победничким снагама, из чега ће се створити предуслови за свеукупни опоравак Црне Горе. Критике да ће УРА бити извршилац радова Српског света Дритан увек може с индигнацијом да одбаци, јер је споразум потписан с Бечићем и Кривокапићем потписан после избора остао на снази, што стварност недвосмислено потврђује чињеницама да нема напуштања европског курса, нема повлачења признања Косова и нико не помишља да напушта НАТО. На примедбе о зближавању са Србијом и њеним врхом, Абазовић увек може да подастре крунски аргумент да су српски грађани имали лавовски удео у спасавању туристичке сезоне у Црној Гори која је последично оправила црногорску привреду лансирајући је са прошлогодишњих минус 15, на овогодишњих плус петнаестак процената БДП-а. Па, ако ни због чега дугог, сваки прагматични лидер у Црној Гори макар због овога неговао би добре односе са Србијом!
Постоје релевантна истраживања по којима би на неким евентуалним скорим изборима у Црној Гори резултати могли бити онакви какви су били на локалним изборима у Никшићу, односно да би ДФ и ДЦГ могли и сами до натполовичне већине…
ДФ и ДЦГ да буду свесни своје снаге
Постоје релевантна истраживања по којима би на неким евентуалним скорим изборима у Црној Гори резултати могли бити онакви какви су били на локалним изборима у Никшићу, односно да би ДФ и ДЦГ могли и сами до натполовичне већине, нарочито ако се бирачки спискови доведу у ред и ако имамо у виду континуирани, додуше, благи пад ДПС-а. Имајући речено у виду, две кључне групације не смеју допустити нова уцењивања и маргинализацију. Свесни своје снаге и упоришта у бирачком телу, морају хладнокрвно и безрезервно инсистирати на уласку у реконструисану владу или престати да подржавају постојећу!
Кривокапић има маневарски простор да остане важан фактор на политичкој сцени
Храбро и конзистентно деловање током устоличења митрополита Јоаникија, као и рационално и прагматично понашање у преговорима о реконструкцији владе вратили су Кривокапића с ивице амбиса у средиште политичког живота. Није искључено да би, у веома разнородној и идеолошки шароликој већини, као неко ко би био прихватљив или најмање одбојан свима, Кривокапић могао да буде и председнички кандидат парламентарне већине на будућим председничким изборима. Ипак, да би дошао у ту позицију, мора да континуирано исказује државничку одлучност и чврстину као што је показао 4. и 5. септембра, да потпише Темељни уговор са СПЦ, јер је то обећао грађанима, и да рапидно поправи и побољша односе са Србијом јер је то на задовољство и корист већинске Црне Горе. Неистина је да је било ко очекивао да Кривокапић буде Вучићев пион и послушник, али је неспорна чињеница да је већинска Црна Гора очекивала драматично побољшање односа са Србијом и њеним руководством не само због братства, историје и родбинских веза, већ и због низа прагматичних разлога.
