Нова израелска влада је и нова шанса да се односи Србије и Израела ресетују и
крену у позитивном правцу без обзира на баласт признања „независног” Косова.
Нова влада је сачињена од људи који имају или одређене симпатије према Србима
попут министра финансија Либермана који је помагао Републику Српску у врло
осетљивим моментима или су барем неутрални у односу на конфликт Срба и Албанаца.
Пише: Бранко Радун
Ова година је донела тешко искушење за односе Србије и Израела јер је сходно Вашингтонском споразуму Израел признао тзв. Косово као независну државу. Тај чин је посебно болан за Србе јер нама Израел није тек једна од 90-так држава које су прознале „независност Косова“, посебно због осећаја блискости у страдањима током двадесетог века а нарочито сапатништва у Другом светском рату на подручју НДХ. То многима у Израелу није јасно, као што се и Руси зачуде кад виде спонатну русофилију код нашег народа а коју често мути „прагматична политика“ која мало мари за историјске и друге блискости.
Нетанјахуова влада је под притиском Вашингтона, и то нове администрације, испунила захтев да се Приштина призна у замену да се њихова амбасада стационира у Јерусалиму, То је за Израел јако битно јер су у Јерусалиму поред америчке амасаде, коју је ту изместио амерички председник Трамп, свега још 2 амбасаде – Гватемале и Хондураса. Ту нема амбасада великих сила и земаља ЕУ. Приштини то даје један озбиљан импулс и привилегован статус који ће они искористити за лобирање за своју ствар (чланство у Унеско, Интерпол и УН). А то је врло опасна ситуација за Србију и њене националне интересе. Зато може да се каже да односи Србије и Израела не стартују од нуле већ из „минуса”.
Нова израелска влада је и нова шанса да се односи Србије и Израела ресетују и крену у позитивном правцу без обзира на баласт признања „независног” Косова. Нова влада је сачињена од људи који имају или одређене симпатије према Србима попут министра финансија Либермана који је помагао Републику Српску у врло осетљивим моментима или су барем неутрални у односу на конфликт Срба и Албанаца. Поред тога што по дефиницији имају негативан став према исламским екстремистима, израелска елита је изузетно прагматична да би је могла спутати било каква симпатија или антипатија. Утолико више што се очекује јачи притисак и из Вашингтона да Израел на различите начине подржи Албанце.
Иако је Нетанјахуова влада учинила то што је учинила, немогућа мисија би била да нова влада без обзира на све повуче признање тзв. Косова због обавеза према САД и чињенице „још једне амбасаде у Јерусалиму”. Кад то кажемо стављамо на страну и то што признање „Косова” прави проблем самом Израелу у политици према Палестини, што је и био главни мотив непризнавања тзв. Косова од стране Израела готово пуних 13 година, упркос америчким притисцима различитог интензитета.
Треба бити свестан да не постоји статус кво – односи међу људима и народима или напредују или назадују, тако да шанса коју пропустите лако постане штета коју је тешко или немогуће исправити. То што је обновљена комуникација на највишем нивоу (председници и министри спољних послова) је добар знак да се ствари померају са мртве тачке. Посебно је значајно што је почело са радом Представништво Привредне коморе Србије у Јерусалиму. Није реално очекивати да би се одмах могли ко зна колико унапредити политички односи због познатог баласта али у економији је то значајно лакше и брже. Тако да би унапређење односа могло да иде на два колосека – један бржи, а то је економска сарадња, усвајање високих технологија из Израела, и други постепенији, а то је политички део односа две земље. Израел је и поред мале површине коју заузима изузетно утицајна земља, нуклеарна сила и технолошки напредна економија. Свима који се баве политиком је познато колико је утицајан израелски лоби у САД (али и другде) и колико би нам могао помоћи око лобирања за Косово или Републику Српску. Све то нам говори да уз ово речено унапређење економских односа али и значајне инвестиције у Србију могу променити минус у односима у реалан плус. Политичари следе јавно мњење и гледају на следеће изборе, а државници гледају мало даље и шире па некада њихове одлуке тренутно стварају отпоре да би им будућност дала за право. Тако нам је у случају превазилажења искушења односа Србије и Израела потребно више државничке храбрости да би се реализовала визија будућности а мање политичког прагматизма који ствари гледа тактички уско.
