У глобалној замисли, Фејсбук би био одговорна друштвена мрежа која омогућава свима да се поверљиво повежу док истовремено цензурише поруке супротно локалним законима. У пракси је сасвим другачије.
Аутор: Тхиеррy Меyссан
Превод: Наташа Станојловић
Фејсбук прикупља информације о вама за НСА, цензурише ваша мишљења и форсира своју валуту. Ова компанија за неколико месеци постала је један од најутицајнијих играча у светској политици.
ФЕЈСБУК КАО ДРУШТВЕНА МРЕЖА
Најважнији политички играч на Интернету је друштвена мрежа Фејсбук. Од 1. јануара 2021. имао је 2,85 милијарди месечно активних корисника и 1,88 милијарди дневних активних корисника широм света. Друштвена мрежа рутински цензурише објаве које укључују голишаве фотографије, сексуалне активности, узнемиравање, говор мржње, фалсификовање, нежељену пошту, терористичка пропаганду или насиље, користећи за то посебно грубу и непоштену вештачку интелигенцију. Он гаси налоге које сматра опасним, било зато што су били цензурисани неколико пута или зато што су повезани са непријатељима Сједињених Држава.
Фејсбукк је огромна компанија која укључује Инстаграм, Фејсбук Месенџер, WхатссАпп, Оцулус, Wоркплаце, Портал, Нови. Запошљава преко 60.000 људи.
ФЕЈСБУК КАО БАНКА
Фејсбук сада издаје сопствену валуту као Држава, ЛИБРУ (ЛИБРА). Она се састоји од мешавине валута :50% долара, 14% јена, 11% серлинг фунти и 7% сингапурских долара. Постајући банка чију валуту прогресивно прихватају сајтови за продају на Интернету, Фејсбук гради паралелну економију, виртуелну и глобалну, која је већа од економије многих држава.
ФЕЈСБУК И ЊЕГОВИ КОРИСНИЦИ
Фејсбук позива своје кориснике да детектују налоге који крше његова правила. Отвара досије о сваком од својих информатора (доушника) и бележи их.
Фејсбук, који тврди да се према сваком кориснику односи једнако, тајно је саставио листу од 5,8 милиона ВИП особа на које се његова правила не односе. Само они могу све да кажу и покажу.
КЕМБРИЏ АНАЛИТИКА И НСА
Британска компанија Кембриџ аналитика (милијардера Роберта Мерцера и Стива Банона) и њена канадска подружница АггрегателИQ [4] обележили су и извукли личне податке најмање 87 милиона корисника. Њихови подаци коришћени су за: избор индијског премијера Нарендре Модија 2014, за 44 локална избора у САД 2014, за Маурисија Макрија на председничким изборима у Аргентини, за Најџела Фаража на референдуму о Брегзиту у Великој Британији 2016. И пре свега током председничке кампање у САД такође 2016. године, сукцесивно за Бена Карсона, Теда Круза, и на крају за Доналда Трампа и његовог менаџера кампање Стива Бенона.
Према Обзерверу, Кембриџ Аналитика је запошљавала многе личности из британског војно-индустријског комплекса и пропагандних служби МИ6. Можда је ово само врх леденог брега: Едвард Сноуден је открио да се Фејсбук придружио ултра-тајној ПРИСМ мрежи електронског надзора, омогућавајући на тај начин Агенцији за националну безбедност (НСА) да приступи личним подацима свих својих клијената. Али ништа није процурило о томе какву корист НСА има од тога.
Према Њутну Лију, бившем истраживачу Института за анализу одбране, Мрежа ПРИСМ је аватар пројекта Тотал Информатион Аwаренесс (ТИА) коју је адмирал Џон Поиндекстер развио под Доналдом Рамсфелдом у Агенцији за напредна истраживања у области одбране (ДАРПА).
ЛИЧНА ПОСВЕЋЕНОСТ МАРКА ЗУКЕРБЕРГА ИЗРАЕЛУ
2011. године Фејсбук је, на захтев Израела, цензурисао налоге који су позивали на устанак на палестинским територијама. Марк Зукерберг се 2012. лично посветио добитнику Нобелове награде за мир Шимону Перезу. Он је надгледао креирање и промоцију званичне странице израелског председника и креирао видео кампању под називом „Буди мој пријатељ за мир“, у којој су, између осталих, били Никола Саркози, Дејвид Камерон, Реџеп Тајип Ердоган и чак енглеска краљица Елизабета ИИ.
Фејсбук је 2015. прогласио Хезболах и Сиријску Арапску Републику „терористичким организацијама“. Затворили су налоге неколико ТВ канала, укључујући Ал-Маyадеен (тада најгледаније ТВ вести у арапском свету), Сама и Дуниа (две сиријске јавне телевизије) и Икхбариyа (сиријски приватни канал). Истовремено је обезбедио тренере џихадистима који се боре против Сиријске Арапске Републике.
С тим у вези, Фејсбук не цензурише све поруке мржње или насиља. На пример, подстиче налог противника Сирије који прикупља податке (име, адресу, фотографију) сиријских националиста како би их убио.
ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ 2010
Нејчр (Натуре) је објавила студију на тему „Експеримент друштвеног утицаја и политичке мобилизације над 61 милион људи“. Истраживања са Универзитета у Калифорнији показују да су политичке поруке на Фејсбуку током америчких међуизбора имале веома велики утицај не само на кориснике ове друштвене мреже, већ и на њихове пријатеље, па чак и на пријатеље њихових пријатеља.
У 2014. години, Фејсбук је, без знања својих претплатника, спровео студију на тему „Експериментални докази велике емоционалне заразе путем друштвених мрежа“.
У 2018. години, Фејсбук се удружио са Атлантским саветом, утицајним трустом мозгова који финансира НАТО, да „промовише лидерство САД и ангажман у свету са својим савезницима“. Специфични циљ партнерства је да се обезбеди „правилна употреба Фејсбука на изборима широм света, праћење дезинформација и мешања страна, помажући на тај начин образовању грађана и цивилног друштва“.
На крају, 2020. Фејсбук се бавио колонијалном политиком у Африци са својим предложеним „поморским“ (оптичким) каблом који би окружио Африку. Ова мрежа би повезивала главне луке, али не би продирала у унутрашњост.
У питању је само служење елитама које учествују у пљачки афричког континента и отпремању његовог богатства на Запад.
На међународном плану, фејсбуков директор за односе с јавношћу је либерални демократа Ник Клег. Био је заменик британског премијера Дејвида Камерона. Фејсбук у Француској води Лоран Соли, бивши шеф кабинета председника Саркозија, и други на челу приватног телевизијског канала ТФ1. Он је супруг Каролин Ру, звезде новинарке јавног телевизијског канала Франце2.
Фејсбук није у служби ни демократа ни републиканаца. То је компанија која брани интересе „Америчке империје”, користећи како своје знање о својим корисницима, тако и емоције које шири међу њима.
Са ове тачке гледишта, посебно је интересантно да је Марк Зукерберг 2017. размишљао да постане председник Сједињених Држава без потребе да се кандидује. Саставио је тим за кампању пре него што је одустао. Његов план је био да се ослони на Демократску странку да смени председника Доналда Трампа са функције, затим се приближи потпредседнику Мајку Пенсу како би му Пенс предао функцију када аутоматски постане председник, и на крају да се ослони на републиканце да би добио Пенса да поднесе оставку и сâм постане председник.
ПОЛИТИЧКА АКЦИЈА
У то време председнички кандидат Барак Обама се 2008. године ослањао на бившег портпарола Фејсбука Криса Хјуза, директора „МyБарацкОбама.цом“ (МyБО) и дизајнера Обамине онлајн операције – ООО, да допре и мобилише пет милиона гласача путем Фејсбука.
Фејсбук је 2010. цензурисао Викиликс, удружење које је открило праксе Пентагона и тако поткопало „Америчко царство“.
У 2010-11, фб платформа, коју је званично подржавао амерички Стејт департмент, експлодирала је током „арапског пролећа“ на „ширем Блиском истоку“.
Фејсбук је 2018. забранио међувладин ТВ канал ТелеСур, који је тада укључивао Аргентину, Боливију, Кубу, Еквадор, Уругвај и Венецуелу.
Фејсбук је 2020. затворио налоге повезане са француском војском у Централној Африци и Малију. Ови други су водили кампању која није одговарала Пентагону.
Фејсбук је 2021. затворио налоге актуелних председника Уганде Јовери Мусевенија и Сједињених Држава Доналда Трампа.
ФЕЈСБУК И МЕДИЈИ
Британско удружење Фулл Фацт створило је коалицију између надлежних министарстава Уједињеног Краљевства и Канаде, с једне стране, и информационих гиганата (Фејсбук, али и Твитер, Алфабет и Ројтерс) с друге, у борбу против дезинформација на мрежи енглеског говорног подручја.
Фејсбук се не ограничава на борбу против лажних вести. Управо је креирао програм „Неwс Инноватион“ за подршку писаној штампи. Већ је распоређен у Канади, Аргентини и Бразилу. Компанија је потписала уговоре вредне више од 10 милиона долара који се фокусирају на медије који подржавају Џастина Трудоа у Канади или су непријатељски расположени према Алберту Фернандезу и Кристини Фернандез де Киршнер у Аргентини и Јаиру Болсонару у Бразилу.
БАЈДЕНОВА АДМИНИСТРАЦИЈА И ФЕЈСБУК
Бајденова администрација је забринута – пред јавношћу – због успона Фејсбука, кога види као ривала. ФБ компанија поставља сопствене границе, спроводи полицију и правду у својој мрежи и издаје сопствену валуту. Можда тренутно служи Пентагону, али све што јој још треба је војска да постане Држава. Због тога је Бајденова администрација увела узбуњивача Франса Хаугена за Тхе Wалл Стреет Јоурнал, а затим и у Сенат. Дебате су се фокусирале на штетан утицај Фејсбука на одређену децу. Ово је начин да друштвену мрежу поставите на њено место без постављања политичких питања која смо управо навели.
Једина особа данас у САД која поставља питање политичког утицаја дигиталних гиганата је бивши председник Доналд Трамп. Он је управо поднео тужбу против Твитера због искључења његовог налога док је још био актуелни председник Сједињених Држава. Трамп се ослања на поверење демократских сенатора који су се хвалили да су вршили притисак на Твитер. То доказује, каже, да цензура није пословна, већ политичка одлука; да крши 1. амандман Устава САД о слободи говора. Његови адвокати јасно стављају до знања да Твитер никада није цензурисао насилни говор. У њему се налази извештај талибанске владе у Авганистану.
