За општину Језеро, која се угнездила на југозападу Републике Српске на пола пута између Шипова и Јајца, мало ко је знао све до пре пет година, док у фотељу начелнице није села Снежана Ружичић. Избор ове амбициозне даме био је и прекретница за мештане ове мале локалне заједнице.
Њени суграђани су пуни речи хвале, кажу, од ње треба учити шта је то патриотизам, част, поштење, како се воли и брани своја земља, породица… Многи је виде у некој високој политици у скорој будућности, а она је и даље чврсто на земљи.
-За мене је висока политика и кад се налазите на месту начелника једне општине. Висока политика је и кад водите рачуна о својим суграђанима и борите се да они живе што боље – каже на почетку разговора Снежана Ружичић.
Језеро многи наводе као и пример доброг суживота Срба и Бошњка, а кажу да Вас цене и поштују и једни и други?
-Када доносим неке одлуке оне морају бити на добробит и једнима и другима. Као начелница сам поделила и прве пакетиће за Бајрам у Језеру, била сам гошћа на ифтару, послала сам поруку у којој сам изразила и саосећање за све цивилне жртве последњег рата. Свесна сам да срце сваке мајке једнако боли. Сви морамо да схватимо да су наше разлике уједно и наше највеће богатство. Желим да Бошњаци који живе у Језеру осећају Републику Српску као своју кућу.
Да ли је нешто тако могуће, многи тврде супротно?
-Нико од нас нема резервно огњиште, па тако ни ми у Језеру. Морамо се међусобно поштовати и уважавати. радити за добробит свих нас заједно.
Језеро је постало планетарно позната општина. Добили сте и кратер на Марсу, колико Вам је то помогло у афирмацији локалне заједнице?
-А све је почело случајно. За везу општине Језеро и кратера на Марсу сазнала сам током 2018.године када је НАСА донела одлуку да ће локација слетања ровера “Упорност“ бити управо кратер Језеро на Марсу, а све ми је то саопштио један пријатељ. Прво сам помислила да је то нека шала. Преко Амбасаде САД у Сарајеву сам тражила потврду. Одмах нас је посетио и амбасадор Нелсон који ми је уручио писмо у којем се потврђује да је кратер на Марсу добио име управо по нашој општини.
Све је привукло велику пажњу регије?
-Одмах смо почели припреме. Дошли смо на идеју да у Језеру организујемо низ активности међу којима је и онлајн праћење лансирања и слетања ровера. Све то привукло је и пажњу светских медија, па смо тако као општина били светска атракција.
Језеро је постало атрактивна дестинација за излете у Крајини. Зашто то није био случај пре и колико је ту помогло лансирање ровера на Марс?
-Имамо јако занимљиву историју у којој има и прича да је у Језеру боравила и илирска краљица Теута где је одмарала након похода на Јандранском мору. Нисмо били у фокусу и поред бројних занимљивости и одличног географског положаја због чињенице да се досадашње власти нису залагале довољно. Тако нисмо имали ни инвеститоре који би улагали у Језеро. Лично мислим да можемо остварити сјајне резултате у погледу развоја сеоског и еко туризма, те одређених привредних грана.
Недавно сте имали и инвестиције за које је средства обезбедила Србија?
-Хвала Србији и председнику Александру Вучићу. Добили смо спортску дворану која ће се звати “Србија“, а сад градимо и вртић у Језеру такође средствима која смо добили од Србије.
Као и из многих других мањих средина и из Језера одлазе млади. како се изборити са овим проблемом, како задржати младе људе?
-Свима нама требају управо инвестиције кроз које ћемо отворити нова радна места. Морамо радити на стимулацији наталитета. Ово су две кључне ствари. Наши људи су вредни и желе да раде, али треба им омогућити посао. Држава би морала да младе стимулише на отварање малих и средњих предузећа, затим на отварање фарми на којима би се производила здрава храна. Такође требало би да формирамо поново задруге какве смо имали у бившој Југославији. Оне би биле гарант да ће се роба продати и преко задруга би обезбедили тржиште.
Шта нас онда спречава да то реализујемо?
-Спречава нас прекомеран увоз. Ми увозимо храну сумњивог квалитета, а своју земљу смо запустили, сточни фонд нам је све мањи. Једноставно морамо зауставити гашење села, па она су окосница развоја. Остајемо без села, али и без здраве хране.
За Вас кажу да сте пример на којем се оцртава прави патриота. Шта је то патриотизам?
-Патриотизам је кад волите и себе и друге. Патриотизам није мржња, већ љубав према својима, али и другима. Морамо се међусобно поштовати, уважавати једни друге са свим својим врлинама и манама. Управо тако нешто гајимо у Језеру. Волела бих да је тако у целој БиХ.
Да пређемо на Републику Српску и њен тренутну положај у БиХ. Да ли је Српска нападнута и да ли је враћање надлежности са нивоа БиХ најбоља одбрана.
-Да будем јасна, ми нисмо нападнути. Наравно, председник Додик жели да врати надлежности које су нам својим наметнутим одлукама одузели високи представници. Ми имамо Устав, тачније Дејтонски мировни споразум који је јасно прецизирао шта су чије надлежности. Оно што није добро јесте то што странци нису схватили да би свако наметање неких решења могло кад тад да изазове проблеме. Управо сад се то дешава.
Где је по Вама излаз из целе ситуације?
-Излаз је у дијалогу и заједничком договору. Дакле, кад тад мораћемо да седнемо и да се око свега договоримо. Иза нас је крвав и страшан рат у коме су гинули људи са све три стране, било је много злочина и зато морамо да седнемо и разговарамо. У БиХ о свему постоје три истине. Треба утврдити шта је истина, казнити све који су чинили злочине и окренути се будућности. Имамо лепу земљу, вредне људе, можемо од Републике Српске и БиХ да направимо, да тако кажем, профитабилне земље. Све је на нама, а ако желе могу да нам помогну и странци, али не тако што ће да фаворизују једну од страна.
Многи су протеклих дана спомињали и могућност неког новог рата. Плашите ли се нових сукоба?
-Ја сам у рату изгубила оца који је био припадних Војске РС. И данас ми је тешко кад помислим на њега, а ја сам само једна од десетине или ститоне хиљада људи који су током рата изгубили неког од својих најближих. Имам двоје деце сина и кћерку и сад знам какве патње су имали родитељи који су слали своју децу у рат. Лично мислим да рата више никад неће бити. Учинићу све да више никад ниједна мајка, дете или родитељ не заплаче због ратних страдања. Мислим да смо сазрели и да смо из прошлости научили доста тога. Имам доста пријатеља Бошњака и Хрвата који деле исто мишљење. људи коме је до рата. Окренимо се привреди. Искористимо странце да добијемо инвестиције које ће да нам помогну да се развијамо.
Чест сте гост на Косову. Како гледате на то да су Срби за Запад увек лоши момци, а занемарују се злочини који су урађени над нашим народом?
Шта сте видели приликом боравка у јужној српској покрајини?
-Уверила сам се колико је тешко народу који живи на Косову и Метохији. Била сам у прилици да прођем кроз Приштину и прво што сам приметила биле су многобројне заставе САД које се вијоре заједно са албанским. Такође рекли су ми да се и у тамошњим институцијама вијоре исте заставе. Некако мислим да је то покушај да се на тај начин застраше Срби који су остали да живе на Косову.
Недавно сте у Језеру угостили и децу са Косова?
-Вођени идејом заједништва са братском нам општином Звечан посетили смо косово, а онда смо угостили децу са косова у нашој средини. За тих седам дана колико су боравили код нас трудили смо се да им омогућимо да се опсуте да забораве на све проблеме које тренутно имају у својој средини. Мајкама све деце смо припремили симболичне поклоне. Деци и нашим људима са Косова наша врата су увек отворена. Деца морају да схвате да смо ми један народ. треба радити на духовном уједињењу, а границе нису битне. Оне су и невидљиве.
На крају питање треба ли у Републици Српској “Српско јединство“ и да ли је могу да се омо сачува?
-Српско јединство је потреба, јер само тако можемо остати и опстати. За нас који живимо овде Република Српска нема цену.
