О српском интегрализму, о српском свијету, српском свету, на крају крајева српском заједништву није се много писало. У периоду ратова деведесетих то јединство је показано, међутим негдје доласком на власт оних који су себе представљали демократама, реформистима, европејцима свака веза са сународницима у Црној Гори била је скоро прекинута.
Пише: Спасоје Томић, историчар, функционер НСД и ДФ.
Срби у Црној Гори су били остављени сами себи, осуђени на неравноправну борбу коју су прихватили, без узмицања. Системска и антисистемска борба водила се упоредо, борба оличена у СНС ( Српска народна странка) сада НСД ( наследница горенаведене), да би прича била заокружена стварањем ДФ.
И управо тај ДФ је постао главни трн у оку свим противницима српства и српског свијета. А противници су разнолики, од екстремизованог ДПС-а ( Мило Ђукановић), још екстремнијег СДП-а ( Драгиња Вуксановић) и најекстремнијег патриотско комитског савеза или просто речено у питању је у сва три случаја екстремизовани полусвијет. Са њима заједно наступа антисрпска коњица оличена у тзв другој фамилији, концерну Вијести који воде Жељко Јарцотлачитељ Ивановић, Мишко Квазимодо Перовић и Драган 619 милиона Ђилас. И једни и други воде врло подмуклу и перфидну кампању засновану на двије ствари, прва је да стварање анимозитета према Србима на сваки могући начин, у чему им нескривену подршку пружа НВО сектор,примјер Далиборка Уљаревић ( и ми Наташу Кандић за трку имамо) која нам је славодобитно открила да су против вакцинације само Срби и необразовани. Личи на фашизам зар не?
Друга много опаснија тактика јесте она којом покушавају убиједити Србе у Црној Гори да су другачији, бољи и у основи различити од других Срба. План је јасан, покушати да од Срба направе надСрбе, што се кроз историју показало као најбољи пут за конверзију у Дукљанина или усташу, свакако најбољи примјер свега тога јесте Секула Дрљевић. Ова тактика је свакако нешто на шта ћу стално указивати док и задњи Србин у Цг то не схвати и док се једном за свагда не отресемо погрешне политике покојне Народне странке да су Срби и Црногорци исто, јер нису, можда су некада били, али сада то није случај. Већина Црногораца временом ће кренути ка Римокатоличанству, па ће за Цг бити најбоље да се што прије постигне друштвени договор сличан белгијском моделу.
Такође, врло је битно за све оне који ово читају да знају да ће се нарочита борба водити и са онима који јесу у мањини, формално јесу Срби али им не би сметало да у Цг Црква буде само под именом Православна, што је само један корак ка расколу. Па је ваљда из свега реченог јасно зашто предизборни Србин а постизборни 200% ( двјеста постотни Црногорац) из Цуца Здравко Кривокапић још увијек није потписао темељни уговор са СПЦ.
На крају, српски интегрализам је једини пут, једини исправан пут за сваког Србина. Овај национални програм који су успоставили Вучић, Мандић и Додик треба и мора да се слиједи, јер тако раде озбиљни народи који мисле на своју будућност, свиђало се некоме или не персонално решење на челу Србије, Српске и српског народа у Цг. Јер вођење озбиљне националне политике се не своди на то да ли некога лично волите или не. Волите маме,тате, баке, деке и секе,а подржавајте оне који раде у вашем интересу, у вашем најбољем интересу.
Немојте да буде да вам нисам рекао на вријеме.