Попазите, ово са Пандорином науком, уопште није безазлена прича…
Као да у – подтексту – имају нешто заједничко – Пандора и – Пандемија.
(У прошлости – подтекст – се користио за уплитање – увлачење – контроверзних тема без привлачења пажње – гнева – главног цензора. Смисао подтекста није се, богзна, битно мијањао, и досеже до наших дана, до посткомунизма и постмодернизма… )
Ако су многи лопови имали слободан приступ – општем црногорском кориту – зашто би, у Пандорину кутију била само – Прва фамилија…
(Што се тиче корита, више је гуркања и гурања и квике око празног корита, него око пуног…)
Зашто у Пандориним сабраним дјелима, у општу – антологију лоповлука – не би било мјеста и за – Другу фамилију. Треба имати на уму да логика иде до краја, исто као и математика.
Попазите, иста мрежа логике обухватиће и ципцијели регион…
(Макар би ту логику на уму морали имати политички менаџери „Вијести“, дечак Дритан, и госпођа Божена са компликованим наративом у вези кружног тока на излазу – улазу – Будва…)
Са друге стране, „Вијести“ су – својеврсна – црногорска Пандорина кужиница – која је вазда пуна отрова. Без поклопца…
Годинама, из „Вијести“, које је основао један од главних ликова у Пандориним списима – емитовало се зло. Сјетимо се – „Ристо Сотоно“ – и сличних поређења – привиђења из пера „Вијестиних“ колумниста свих профила и кукуљача. Сјетимо се, и ко је све писао за „Вијести“…
За „Вијести“ су писали и они који су – свакодневно – скрушено – прилазили Амфилохијевој руци…
Многи, скоројевићи насилне традиције, трећеразредни политичари у старим мантилима, окашњели појци, мислили су, ако им „Вијести“ одшкрину вратанца, ето им и улазнице за интелектуални и духовни црногорски крем…
(Ове скице о „Вијестима“ искачу из контекста, али пишчева дужност је да подсјети на многе курварлуке у вези ове Пандорине кужине, који су били јавани, и богме, тајни…)
Да ли ће остати на нивоу – трача – или је полиција пустила буве по кафанама, да се спрема и – други пакет – из Пандорине кутије што се тиче – Друге фамилије…
(А, трећи пакет могао би обухватити бројне кумове, комите, партнере, спонзоруше, тајкуне, партијске намјештенике, судије и судинице, тужиоце, и тако даље..)
Годинама, Црна Гора је била – нелегални амбијент за чување баснословне лове, за разлуку од Девичанских острва…
Нелегалан амбијент – значи – несигуран амбијент – што на том језику и том нивоу, свакако, и јесте.
(Великој лови мјесто је у великом сефу, а не у сламарици.)
Велику лову чувају невидљиви агенти и сиви директори, без адресе банке, и личне адресе…
Колика је супротност у именима – Црна Гора – Девичанска острва – толика је и разлика у амбијенту, стилу, повјерењу, тајности, дискрецији, и томе слично…
Нећете, ваљда, милионе чувати у некој црногорској банци. Ко би чувао лову у Ловћен банци. И комунисти на челу са Брозом, углавном, чували су лову и – златне полуге – у Швицарској, коју су и осмислили светски лопови…
(Зато, напамет, по мраку, не трчите за лоптом..)
Девичанска острва нису, као што знате, добила име по девицама. Мада, девици, и припада амбијент рајског острва – пуног цветова и цвркутања…
(Вјеровали или не, Девичанска острва добила су име по мушкарцима – девцима. Исто тако, бизарно звучи, да девице немају шта да траже на Девичанском архипелагу… )
У коју област залази теорија: на Девичанским острвима мајка – банка, родила кћерку – банку…
По мом скромном мишљењу, треба поставити питање: да ли је, уопште могуће, да се у тако – високо друштво – пробије – неки уљез са Балкана…
Да ли је могућа – балканизација – Дјевичанских острва…
Могуће је да и нека – протува – са Балкана – забаса – на Дјевичанска острва. Али, по прилозима из Пандорине кутије, протува никако не може изаћи…
(Балканци се увијек зезну, сазују се испред врата, и у чарапама уђу код газде који дрема испод провидне завјесе… )
И, подигне ли поклопац са ћупа са силним благом, нико му не – гарантира – да ће остати заштићен, да ће опстати у сферама анонимности…
Ненадно, дошло вријеме, да Високо друштво са Девичанских острва, више не трпи – ситнину – ситнеж – крпеж…
И, ево, страшне приче, подуну вјетар са облака зли, и јесење ноћце, неки мерачни типови из високог друштва, стотинама миља далеко од обале – преко палубе – истресоше ситнеж…
Свако зна да су покрадене грдне народне паре, само, могу ли се вратити из – пореске оазе…
А, лопова, лопова, искрцати на пусто острво….)
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
