Бећир Вуковић: БАЛКАНИЗАЦИЈА ДЕВИЧАНСКИХ ОСТРВА

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Бећир Вуковић

Попазите, ово са Пандорином науком, уопште није безазлена прича…

Као да у – подтексту – имају нешто заједничко – Пандора и – Пандемија.

(У прошлости – подтекст – се користио за уплитање – увлачење – контроверзних тема без привлачења пажње – гнева – главног цензора. Смисао подтекста није се, богзна, битно мијањао, и досеже до наших дана, до посткомунизма и постмодернизма… )

Ако су многи лопови имали слободан приступ – општем црногорском кориту – зашто би, у Пандорину кутију била само – Прва фамилија…

(Што се тиче корита, више је гуркања и гурања и квике око празног корита, него око пуног…)

Зашто у Пандориним сабраним дјелима, у општу – антологију лоповлука – не би било мјеста и за – Другу фамилију. Треба имати на уму да логика иде до краја, исто као и математика.

Попазите, иста мрежа логике обухватиће и ципцијели регион…

(Макар би ту логику на уму морали имати политички менаџери „Вијести“, дечак Дритан, и госпођа Божена са компликованим наративом у вези кружног тока на излазу – улазу – Будва…)

Са друге стране, „Вијести“ су – својеврсна – црногорска Пандорина кужиница – која је вазда пуна отрова. Без поклопца…

Годинама, из „Вијести“, које је основао један од главних ликова у Пандориним списима – емитовало се зло. Сјетимо се – „Ристо Сотоно“ – и сличних поређења – привиђења из пера „Вијестиних“ колумниста свих профила и кукуљача. Сјетимо се, и ко је све писао за „Вијести“…

За „Вијести“ су писали и они који су – свакодневно – скрушено – прилазили Амфилохијевој руци…

Многи, скоројевићи насилне традиције, трећеразредни политичари у старим мантилима, окашњели појци, мислили су, ако им „Вијести“ одшкрину вратанца, ето им и улазнице за интелектуални и духовни црногорски крем…

(Ове скице о „Вијестима“ искачу из контекста, али пишчева дужност је да подсјети на многе курварлуке у вези ове Пандорине кужине, који су били јавани, и богме, тајни…)

Да ли ће остати на нивоу – трача – или је полиција пустила буве по кафанама, да се спрема и – други пакет – из Пандорине кутије што се тиче – Друге фамилије…

(А, трећи пакет могао би обухватити бројне кумове, комите, партнере, спонзоруше, тајкуне, партијске намјештенике, судије и судинице, тужиоце, и тако даље..)

Годинама, Црна Гора је била – нелегални амбијент за чување баснословне лове, за разлуку од Девичанских острва…

Нелегалан амбијент – значи – несигуран амбијент – што на том језику и том нивоу, свакако, и јесте.

(Великој лови мјесто је у великом сефу, а не у сламарици.)

Велику лову чувају невидљиви агенти и сиви директори, без адресе банке, и личне адресе…

Колика је супротност у именима – Црна Гора – Девичанска острва – толика је и разлика у амбијенту, стилу, повјерењу, тајности, дискрецији, и томе слично…

Нећете, ваљда, милионе чувати у некој црногорској банци. Ко би чувао лову у Ловћен банци. И комунисти на челу са Брозом, углавном, чували су лову и – златне полуге – у Швицарској, коју су и осмислили светски лопови…

(Зато, напамет, по мраку, не трчите за лоптом..)

Девичанска острва нису, као што знате, добила име по девицама. Мада, девици, и припада амбијент рајског острва – пуног цветова и цвркутања…

(Вјеровали или не, Девичанска острва добила су име по мушкарцима – девцима. Исто тако, бизарно звучи, да девице немају шта да траже на Девичанском архипелагу… )

У коју област залази теорија: на Девичанским острвима мајка – банка, родила кћерку – банку…

По мом скромном мишљењу, треба поставити питање: да ли је, уопште могуће, да се у тако – високо друштво – пробије – неки уљез са Балкана…

Да ли је могућа – балканизација – Дјевичанских острва…

Могуће је да и нека – протува – са Балкана – забаса – на Дјевичанска острва. Али, по прилозима из Пандорине кутије, протува никако не може изаћи…

(Балканци се увијек зезну, сазују се испред врата, и у чарапама уђу код газде који дрема испод провидне завјесе… )

И, подигне ли поклопац са ћупа са силним благом, нико му не – гарантира – да ће остати заштићен, да ће опстати у сферама анонимности…

Ненадно, дошло вријеме, да Високо друштво са Девичанских острва, више не трпи – ситнину – ситнеж – крпеж…

И, ево, страшне приче, подуну вјетар са облака зли, и јесење ноћце, неки мерачни типови из високог друштва, стотинама миља далеко од обале – преко палубе – истресоше ситнеж…

Свако зна да су покрадене грдне народне паре, само, могу ли се вратити из – пореске оазе…

А, лопова, лопова, искрцати на пусто острво….)

Бећир Вуковић
Магазин Видовдан

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас