У Њујорку, у палати Уједињених нација, ни у безбројним лавирнтским ходницима, нико ни за тренутак није – стао – са Милом Ђукановићем…
Контроверзна у своје вријеме, тридесетдеветоспратна зграда УН, са хиљаду стаклених канцеларија и стотинама стаклених ходника (према Курбизјеовим нацртима), и у њој залутала балканска сјенка Мило Ђукановић…
(Треба имати искуства: у стакленом ходнику, заиста, може се десити нешто фантастично – одједном – стојите испред себе…)
Од стотина и стотина светских дипломата и политичког шлага, представника толико држава чланица УН, нико није ни за тренутак – застао – са предсједником Црне Горе Милом Ђукановићем – предсједником без икакве важности…
Нико, нико, осим – Вјосе Османи – представнице лажне државе Косово, и – Жељка Комшића – ту из комшилука БиХ – е.
Док је Ђукановић предсједник Црне Горе, дотле се Црна Гора неће много разликовати од лажног Косова, и босанског вилајета…
Евентуалне ситнице и различице, нису вредне пажње. А, сличности, попут сцена на Белведеру и Јарињу, свако, лако, уочи…
Вјоса Османи, Мило Ђукановић, и Жељко Комшић. (Само фали дечак Дритан от Отранта.)
Какав је – фактор – Мило Ђукановић, најбоље се види по друштву са којим се фотографисао…
Не треба разбијати главуџу и тражити другу дефиницију. Фотографија не лаже, фотографија све каже…
Не може се ићи преко оне народне – с ким си – онаки си…
То се слаже и са оном библијском: са преподобним бићеш преподобан, а са развратним развратан…
(Допро је глас са друге обале велике баре, да је Ђукановић био развезао кесу, и нудио милионе да се слика са Бајденом, али нису помагли ни зелембаћи. Ко је рекао да се све може купити..)
Нити се може све купити, нити све украсти…
(Између Ђукановића и Комшића – Вјоса Османи – дјелује као дама из доба – нијемог филма…)
Какав трилинг у немаркираном простору за маргиналце, фантастичног – стакленика – УН.
УН, одавна, нико не бенда, нити води ама баш икаквог рачуна о њеним вајним резолуцијама. Какве, бре, резолуције УН…
Само још на папирчинама у сефчинама чаме Резолуције попут оне 1244, и шта, и ништа…
Постоје такозвани политичари, који луњају по свијету, и више се не могу избламирати, нити искомпромитовати…
Што се тиче таквих – потукача – у свијету којег познајемо, први на топ – листи је Мило Ђукановић…
Пропали пучиста – Мило Ђукановић – бесомучно и неуморно пањка свој народ од Загреба чак до Њујорка, а све о трошку тог истог народа, који га је прошле године бацио с пута – ко суву грану…
За тридесет година владавине, Мило Ђукановић није изговорио једну смислену реченицу. Потпуно – извјетрио – остала му само хлапња о – великосрпству – и Српској цркви…
Напокон, Ђукановић је упловио у луку булажњења, не хајући што се налази у Заливу корњача…
Ах, са погледом на Ист Ривер…
Докле је доакала – стигла – балканска политичка стварност. Има једна модерна дефиниција таквих стварности. Наиме, таква стварност не – успијева – да се догоди…
Колико, већ, чекамо да се – догоде – Монтенегро – лажно Косово – БиХ…
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
