Шта све не ваља у Црној Гори, нико не може набројити и назвати правим именом. За ову прилику издвајамо само два примера: Мило, и Дритан.
Дечак, Дритан, директно – поплочава Милове дионице дискриминације…
Нарочито је засукао рукаве откако је по други пут у Црну Гору стигла некаква нова креатура Ђиласа, нови газда „Вијести“.
До сад је било макар макадама и распалог асфалта, понешто се и крпило каменом из Штитаричке – урвине, али откако Дритан изнебуха изби на мала врата кужине, не часећи, настави да диже и потпорне зидове за сигурнију дискриминацију Срба…
Да ли је и Дритан Абазовић никао на истој – утрини – гдје и Дарко Пајовић, то не питајте вашег писца, питајте дежурне диспечере у полицији, и сличне диспечере…
Аферим, оним Србима, који здушно и без – капи – резерве подржаше дечака Дритана…
(Како је Дритан – паметан, како је школован, докторирао у Сарај’ву, Дритан – грађанска провенијенција – то је то – Дритане, соколе, загрми и отреси рукавима…)
И не завршише са аплаузом – пљескањем – а на Дритана нико се више не осврће – неће га ни Црногорци, зато што је – наводно – сковао пакт са Србима…
Каква црногорска видовитост. Неће нам фалити црногорске прозорљивости, неће нам фалити лучоноша…
Што се мене тиче, ја сам ишао у лакше школе, и верујем само – накнадним видовњацима…
Зачудо, враћајући се ладом из школе, све се лијепо посложи са оним што нисам видео, или предвидео, или превидео, свеједно…
(Још у старом вијеку – један је – прорекао – да ће у далекој будућности – жене носити панталоне. Једну сукњу на једној нози – другу сукњу на другој нози, и нико ништа није разумео. Сад разумемо да су двије сукње – двије ногавице – разумемо да се ради о паталонама…)
Хтело се рећи да је видовњаке и пророке тешко читати, и тумачити. О Црној Гори све је давно речено, и шта ће бити „до пошљетка“, само слепци нису могли прочитати. А све јој пише у имену….
Није било богзна давно, Дритан – ушао у телевизор – и каже – ево ме – кад навалише да га фале – ево човека – а видовити – навуче јорган на главу…
Невидовити је попут вјерника чија вјера није у сферама теолошким, него нека друга луча, као у случају Мила Ђукановића.
Није проблем што Ђукановић оскудева у снази догме – то су и Црногорци схватили – него му фали још понешто. А шта још Ђукановићу фали, једино Срби знају…
Ђукановић каже: нијесам лизао кашику…
Мисли Мило на причесну ужицу – а наумио да прави цркву уз посластичарницу…
Није суштина приче – је ли Мило лизао кашику – суштина приче јесте – шта ће Мило на крају – полизати…
Мило је одговорио за све – и за вјерујуће – и за невјерујуће. Мило је одговорио – какво је биће – од почетка – до краја. И данас има оних који не виде – ко је Мило Ђукановић…
Скоро сам – нажврљао – да Ђукановић за 30 година није ништа рекао што ће се запамтити. Очигледно, нисам неки видовњак…
И нека што нико није вјеровао црногорском реформатору – него ни видовњаци и мудраци са запада нису видјели нову звијезду изнад Монтенегра…
То што се видјело, то што је испало из космичке прашине, та – честица – био је неко други…
Сад и слепци виде о коме је ријеч. Жао ми је што морам рећи да је у питању Дритан…
Гилберт Кит Честертон написао је књигу о Бернарду Шоу, а онда је Шо написао приказ о књизи.
Онда је Честертон напао књигу, и окомио се на Шоов калвинизам.
Онда је Шо бранећи књигу, потегао за основном калвинистичком максимом: „Једном кад се човек родио, и сувише је касно осудити га или спасити.“
(Читаоци да обрате пажњу на цитат.)
И на најприродније ствари на вријеме треба обратити пажњу, послије је џаба кукати…
За Ђукановића је у свим варијантама касно, а што се тиче Дритана, нису потребни видовњаци…
Ђукановићу је касно и да бјежи…
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
