Бећир Вуковић: НАКНАДНИ ВИДОВЊАЦИ

Бећир Вуковић

Шта све не ваља у Црној Гори, нико не може набројити и назвати правим именом. За ову прилику издвајамо само два примера: Мило, и Дритан.

Дечак, Дритан, директно – поплочава Милове дионице дискриминације…

Нарочито је засукао рукаве откако је по други пут у Црну Гору стигла некаква нова креатура Ђиласа, нови газда „Вијести“.

До сад је било макар макадама и распалог асфалта, понешто се и крпило каменом из Штитаричке – урвине, али откако Дритан изнебуха изби на мала врата кужине, не часећи, настави да диже и потпорне зидове за сигурнију дискриминацију Срба…

Да ли је и Дритан Абазовић никао на истој – утрини – гдје и Дарко Пајовић, то не питајте вашег писца, питајте дежурне диспечере у полицији, и сличне диспечере…

Аферим, оним Србима, који здушно и без – капи – резерве подржаше дечака Дритана…

(Како је Дритан – паметан, како је школован, докторирао у Сарај’ву, Дритан – грађанска провенијенција – то је то – Дритане, соколе, загрми и отреси рукавима…)

И не завршише са аплаузом – пљескањем – а на Дритана нико се више не осврће – неће га ни Црногорци, зато што је – наводно – сковао пакт са Србима…

Каква црногорска видовитост. Неће нам фалити црногорске прозорљивости, неће нам фалити лучоноша…

Што се мене тиче, ја сам ишао у лакше школе, и верујем само – накнадним видовњацима…

Зачудо, враћајући се ладом из школе, све се лијепо посложи са оним што нисам видео, или предвидео, или превидео, свеједно…

(Још у старом вијеку – један је – прорекао – да ће у далекој будућности – жене носити панталоне. Једну сукњу на једној нози – другу сукњу на другој нози, и нико ништа није разумео. Сад разумемо да су двије сукње – двије ногавице – разумемо да се ради о паталонама…)

Хтело се рећи да је видовњаке и пророке тешко читати, и тумачити. О Црној Гори све је давно речено, и шта ће бити „до пошљетка“, само слепци нису могли прочитати. А све јој пише у имену….

Није било богзна давно, Дритан – ушао у телевизор – и каже – ево ме – кад навалише да га фале – ево човека – а видовити – навуче јорган на главу…

Невидовити је попут вјерника чија вјера није у сферама теолошким, него нека друга луча, као у случају Мила Ђукановића.

Није проблем што Ђукановић оскудева у снази догме – то су и Црногорци схватили – него му фали још понешто. А шта још Ђукановићу фали, једино Срби знају…

Ђукановић каже: нијесам лизао кашику…

Мисли Мило на причесну ужицу – а наумио да прави цркву уз посластичарницу…

Није суштина приче – је ли Мило лизао кашику – суштина приче јесте – шта ће Мило на крају – полизати…

Мило је одговорио за све – и за вјерујуће – и за невјерујуће. Мило је одговорио – какво је биће – од почетка – до краја. И данас има оних који не виде – ко је Мило Ђукановић…

Скоро сам – нажврљао – да Ђукановић за 30 година није ништа рекао што ће се запамтити. Очигледно, нисам неки видовњак…

И нека што нико није вјеровао црногорском реформатору – него ни видовњаци и мудраци са запада нису видјели нову звијезду изнад Монтенегра…

То што се видјело, то што је испало из космичке прашине, та – честица – био је неко други…

Сад и слепци виде о коме је ријеч. Жао ми је што морам рећи да је у питању Дритан…

Гилберт Кит Честертон написао је књигу о Бернарду Шоу, а онда је Шо написао приказ о књизи.

Онда је Честертон напао књигу, и окомио се на Шоов калвинизам.

Онда је Шо бранећи књигу, потегао за основном калвинистичком максимом: „Једном кад се човек родио, и сувише је касно осудити га или спасити.“

(Читаоци да обрате пажњу на цитат.)

И на најприродније ствари на вријеме треба обратити пажњу, послије је џаба кукати…

За Ђукановића је у свим варијантама касно, а што се тиче Дритана, нису потребни видовњаци…

Ђукановићу је касно и да бјежи…

Бећир Вуковић
Магазин Видовдан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас