Сотона најјаче удара на најтврђа врата, и на света мјеста.
Одавно је саграило ударио на Црну Гору, да би јутрос рогове поломио.
Да су свештеници закадили тамјаном – умјесто што је полиција бацила сузавац – настала би још већа гужва и јурњава, цика, и писка…
Предсједник државе на челу државног удара. Историја Европе таквог предсједника не памти.
Ако такав предсједник и даље остане предсједник државе, онда, ту нема ни предсједника, ни државе…
Уосталим, послије пропалог државног удара, предсједник Ђукановић је послао најопаснију поруку: ово је – крај – поштовању Српске православне цркве у Црној Гори – а нарочито на Цетињу.
Уосталим, то је отворени позив на поновни бунт, и линч, и удар на цркву. Све то и слично, на неком другом мјесту (а не из кабинета), Ђукановић мора – мало – прецизније појаснити..!
Ђукановићу се на прави начин вратио државни удар. Тако то Бог удеси…
Просто речено – на нос му се вратио онај – такозвани – државни удар…
Каква је разлика између државног удара којег је „организовала“ Бранка Милић, и државног удара који је организовао Мило Ђукановић.
Данас се Бранка у брк смије Милу Ђукановићу…
Једино што је заједничко Бранки и Милу јесте – што ће и Мило – тражити уточиште у Амбасади Србије…
У сваком случају Мило није имао – петље – као његов савјетник – да по (кружном току), односно – петљи – на улазу у Цетиње – котрља камионске гуме…
Па, ипак – прдњава је у прдекани. Мада, не слажем се са таквим омаловажавањем мога земљака….
У историји Црне Горе, Мило Ђукановић ће остати већи издајник и од проклетог усташе Секуле Дрљевића…
Рат је рат, издајства су углавном везана за ратове, али издати у миру свој народ, и довести га на ивицу амбиса – најтежа је издаја.
У историји Црне Горе ниједан владар није водио свој народ против своје цркве и – ћивота светог Петра Цетињског – осим Мила Ђукановића.
Рукоположења митрополита на Цетињу нијесу ометали ни Турци, ни Аустријанци, чак ни комунисти. Али, јесте Мило Ђукановић…
И бивши предсједник Филип Вујановић, у зору – у штиклама – је прескочио барикаде, уз бодрење – ромита – и – комита – е, вива, е, вива, е, вива…
Филип на барикадама у лакованим – штиклама – високог сјаја…. И са црном марамицом у џепу риђег сакоа…
Доцније, Филип је у штиклама бјежао по калдрми. Настала је и пуцњава на полицију. Каква пуцњава. Пуцњава оних који бјеже.
Најгоре је кад пуцајући бјежиш…
Још и горе је кад Мило командује – напред комити и ромити – а он се закључа у кабинет…
Аветињски су изгледали балкони цетињски са шаховницама и фашистичким зеленим заставама….
Скоро су ромити и комити урлали на Цетињу – ово је, Турска, ово је Турска….
Десило се чудо на Цетињу и Обилића пољани – десило се чудо на ћивоту светог Петра Цетињског – устоличење митрополита Јоаникија – који је са Патријархом Порфиријем из неба слетио у Цетињски манастир…
Пољак, Јован Павле II, устоличен је у Риму, а Рим и цијела Италија славили су мјесец дана…
Устоличење митрополита Порфирија у Загребу, протекло је без једног јединог инцидента…
Током устоличења Јоаникија – Србина из Црне Горе – предсједник Црне Горе на челу мафије – спремао је државни удар…
Ако је митропилит Јоаникије окупатор, зашто га Цетињани нису дочекали са цвијећем…
Црногорци, о, црногорци свих нација, дозовите се памети..!
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
