Великодостојнике српске цркве назвати – мулама – може само – ововремени – црногорац..!
Зашто савремени црногорац – мулама – не назове муслиманске оџе и дервише, или католичке бискупе, надбискупе и фратре, или јеврејске рабине, није богзна какво питање ако свако зна одговор…?
Ово што раде савремени Црногорци, радиле су само усташе и комунисти који су кољем и камама убијали српске свештенике..!
Комунисти су самарили и јахали попове, њихови потомци високопреосвећене називају мулама. И муле се самаре. И, иста школа, и, иста наука…
То могу рећи само савремени црногорски „интелектуалци“ и „писци“ и „новинари“, чији је образац жељко и николаидис, истински – духовни јаловци..!
Откако су основане, један од основних образаца „Вијести“ јесте безочно блаћање Српске цркве и српских владика од Митрополита Амфилохија до Патријарха Порфирија и новоустоличеног Митрополита Јоаникија…
Што се тиче српских владика, у „Вијестима“ исти речник имају судопере и чистачице и шофери и преламачи и новинари – колумнисти – уредници – па до врха погане пирамиде….
Постоји – образац Црногорца – који је ово морао рећи – написати – а да ли је то Мило, Мирна, Жељко, или неко среда, или неки ини комитски анонимус, уопште није важно…
Ко разликује Мила или Жељка или Мирну од било којег – најпростијег – комите. Нико, сем апсолутно неупућеног у нашу трагичну стварност…
Увијек ће бити тачно, да се друкчије и не може привести крају потоњи остаци једне диктатуре, без кроз крајњу деструкцију и агонију…
(Кроз агонију пролази задњи комунистички отпад, и ничим се другим не може назвати. Један од најстрашнијих путева води – од сумње – до агоније. Послије агоније – ништа не остаје…)
Агонија преосталих крпа комунизма, стаљинизма, полицијско – доушничког система, равна је – агонији у паклу…
Што ће рећи да – узрочно – нико не може промијенити црногорску комунистичку пршлост, која је на овај или онај начин родила Жељка, Мила, Мишка, Мугија, Мика, Мирну, или било којег – среда – унакаженог антисрбина – комиту – шовинисту….
(Нпр. Мишко Перовић није – лажни – Панто Перовић, него стварни Панто – упакован – у унеколико друкчију образину…)
Цијела истина је у томе. Тако је и са Жељком и Милом и Мирном, и редом, било којим мрзитељем свега српског…
Такви су главама пунили јаме, и маљевима стуцали лобање нејачи по леду и по ломовима….
У, међувремену, Црној Гори отпали су бркови, само се вијоре неколике масне длаке по јуначким прсима комите, док се пробија кроз врели дим од камионских гума…
Том свитом командује – шеф опозиције – и истовремено – шеф државе…
Жељко, Мило, Мишко, Мико, Вељовић, Влаховић, Бошковић, Божена, Драгиња, Мирна, и редом – трагична је верзија – црногорске прошлости…
Није ријеч о речнику Жељковом и Миловом, него је ријеч о ономе – шта би – тркимице урадили – да их западне…
Историја ће, морати, увести нови појам о новом црногорском бешчашћа, које живимо…
Далеко од тога да су Жељко, Мило, Мирна, Божена, и редом – наша судбина, али јесу нешто што се до краја мора именовати…
Ниједан Србин не треба да чита ни новинчине „Вијести“, ни портал „Вијести“.
Крене ли да чита „Вијести“, боље да – умочи прст – у wc шољу, и настави да листа…!
Бећир Вуковић
Магазин Видовдан
