Биљана Србљановић: За колико новца би ви спавали са свима нама

биљана србљановић

Да погледамо мало ближе речи Милоша Јовановића.

Пише: Биљана Србљановић

Изјава коју је дао у Парламенту, почиње овако:

“Да се коначно понашамо мало мушкије, ако могу тако да се изразим, и да се са том чињеницом суочимо. Шта значи суочити се са том чињеницом?

Значи – прекинути тај луди европски пут који нас води право у зид.”

Већ у овом делу изјаве сусрећемо се са Јовановићевим уобичајеним дискурсом: женско понашање је лудо и води право у зид, оно траје предуго и њега је сада доста, следује нам суочавање са мушарцем.

Он затим наставља:

“То претварање Србије у једну огромну проститутку где се све мери донацијама из Европске уније и економском сарадњом, почиње да ме… почињем да се срамим и стидим на та питања. Ја не знам да ли више (пауза) има образа и смисла да таква питања пословимо (сиц!), јер како бих вам рекао – ”

Јовановић је сада видно емотиван, његов говор постаје непрецизан, прави паузе, греши у избору речи и њиховом граматичком облику, што је за овог говорника неуобичајено. То нам говори да су његове речи спонтане, искрене и да у њих дубоко верује, да их проживљава док говори. Он је до сада више пута користио сексуални рад и кривично дело силовања као “метафоре”, то је његов уобичајен вокабулар, али су такви његови искази поглавито цинично интонирани, силовање и проституисање за њега су увреде саме по себи.

Овог пута говор делује другачије, јасно се назире гејзир емоција који само што не покуља, Јовановић је погодјен сопственим речима, донекле је и патетичан, делује искрено као да ће да заплаче.

Затим следи и кључна реченица, одговор на питање новинарке Емине Ковачевић

“Нико вас не пита за колико новца бисте ви спавали са свима нама, јер би то било крајње увредљиво питање, испод сваког нивоа“ одговара Јовановић на питање о ЕУ интеграцијама.”

Начин на који је ово питање постављено заслужује посебан осврт. То је она врста реторичке операције којом се саговорник априори поништава, јер његово “хипотетичко” питање није гласило да ли би се новинарка УОПШТЕ проституисала, већ се то подразумева, питање је само “за колико пара”.

Та реторска ујудурма најбоље се илуструје оним клошарским питањем: “Је л ти мајка зна да си курва?” па и да зна, и да не зна, ти си априори курва, само је питање информисаности родитеља.

Камера Н1 је већ пре овога сузила кадар (као што је по правилима) на говорника и његову најближу околину коју чине мушкарци непознати јавности (осим његовог коалиционог партнера Војислава Михајиловића, који је каријеру направио на истицању свог породичног порекла). У ширем плану видела се и једна жена медју њима, у овом кадру је нема, ту су само главе мушкараца који ћуте.

На неким другим фотографијама види се да је ад хоц конференцији за новинаре присуствовало још неколико жене (укупно три), те није познато да ли је у свом обраћању новинарки Ковачевић, Милош Јовановић алудирао на секс и са њима, или само са мушкарцима из одборничке групе.

Милош Јовановић се, пре свега захваљујући новинару Милану Николићу који је први, на свом Твитеру, скренуо пажњу јавности на овај испад, суочио са критикама, које није добро поднео.

У покушају извињења, употребио је стандардну формулу да се он извињава “неком АКО га је увредио”. Није неком и није ГА, о АКО да и не говорим.

Медјутим, Јовановић се одмах затим пожалио да је заправо ОН ЖРТВА, и да је не само његова, већ генерално – “мушка реч” угрожена.

Обраћајући се Бранкици Јанковић, повереницу за родну равноправност која је његову изјаву критиковала, Милош Јовановић је повереницу прекорио, критику доживео као оружани напад и то не само на себе, већ на мушкарце у целини.

Јовановић каже: “Забрињавајућа је та тенденција да се мушка реч у свакој ситуацији аутоматски тумачи на најнегативнији могући начин и да се одмах потеже тешка артиљерија попут олако изнетих оптужби за сексизам и мизогинију“

Јовановић, дакле, не говори ово због себе, он се држи “мушки”, већ због тога што је забринут за остале, тачније све мушкарце, на које су у “свакој ситуацији” “аутоматски” “потеже тешка артиљерија”.

Изгледа да оне луде жене што срљају у зид, са почетка Јовановићеве приче, ипак представљају опасност по “мушкост” и “мушкије понашање” ове бедне врсте.

Ај полако. Па да завршимо и с тим.

ИЗВОР: javniservis.net

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас