Битка Давида и Голијата – Телекома и Јунајтед групе

viber_image_2021-10-30_20-07-23-680
Власници СББ-а нису успели да купе телевизије са националном фреквенцијом – Прву и Б92 од грчког власника и тако заокруже понуду на каблу са још две телевизије којом би затворили медијску сферу и направили инфо-монопол. Да се то десило већина медија би данас промовисали ултралибералне ставове и неоколонијалне мантре о „Србима, кривцима за све зло деведесетих”

Јавност прати полемику на релацији медија које контролише Јунајтед група и њена испостава Јунајтед медија са Телекомом као на расправу две компаније које се боре за исто тржиште. Но, она је најмање то. То је сукоб страног телекомуникационог гиганта са домаћом телекомуникационом компанијом у ком је циљ потпуна доминација у сфери креирања и дистрибуције медијског садржаја кроз монопол у области кабловске мреже. То је битка „наших” и „њихових” где странци желе све – не само профит, већ контролу српског јавног мњења и политичке сцене.

Први кабловски оператер на тржишту је био СББ, као фирма из Крагујевца која је у првим годинама то радила илегално али са подршком власти. После се компанија легализовала и у њу са великим капиталом ушле стране компаније, а пре свега Сорос. После уласка великог страног капитала СББ се нагло ширио и дошао без отпора до лидерске позиције. Од старта је ту била значајна и политичка агенда кроз утицај на јавно мњење.  Политичком одлуком се кабловски ресурси препуштају странцима аналогно гашењу домаћих банака и препуштању банкарског тржишта страним банкама. Да ствар буде јасна у једном моменту је менаџер ове групације био бивши шеф ЦИА Петреус.

Затим је битка прешла у нову фазу, поред кабловског хардвера мреже дистрибуције се инвестирало у „медијски софтвер” то јест медијски садржај. Тако ова групација купује Гранд продукцију, ТВ Синеманију, ТВ Ултра и Спорт клуб. Тиме долазе у посед популарних забавних, музичких, дечијих и спортских канала. Праве и своју телевизију Н1 која је направљена као балкански Си-Ен-Ен који заузима потпуно глобалистичку и опозициону грађанску позицију. Није нимало сметало што су информативни пројекти били губиташи – они нису ни направљени да буду профитабилни већ да пропагирају јасну прозападну агенду у шта спада и борба против „српског национализма” и „клерикализма”. Сличну улогу је у претходној деценији имао Б92 који је исто тако био у власништву и под контролом странаца, а пре свега соросевских фондова.

Затим је кренула следећа фаза – битка за хегемонију над медијским небом. Куповале су се телевизије, програм и кабловски оператери да би се дошло до тоталне доминације на тржишту. Нажалост од стране домаћих медија и „Телекома” није било ни активног отпора тој стратегији. Циљ је био да се преузме тржиште и да се смањи гледаност националних телевизија, а преко тога и да се смањи утицај домаћих телевизија на јавност, а пре свега смањење политичког утицаја. План је био да се дође до две трећине домова и да се њима понуде они садржаји који корпорација процени да су примерени.

Онда се десио преокрет пре неколико година. Власници СББ-а нису успели да купе телевизије са националном фреквенцијом – Прву и Б92 од грчког власника и тако заокруже понуду на каблу са још две телевизије којом би затворили медијску сферу и направили инфо- монопол. Да се то десило већина медија би данас промовисала ултралибералне ставове и неоколонијалне мантре о „независном Косову”, „геноциду у Сребреници” те о „Србима, кривцима за све зло деведесетих”.

„Телеком” се пренуо из летаргије и кренуо у последњем моменту у експанзију што се поклапа са временом од када га води директор Влада Лучић. То подразумева борбу на терену за јачање мреже клијената, али и развој инфраструктуре (брзи интернет преко телефонских инсталација, оптички интернет). То је довело до преокрета и до јаче позиције „Телекома” на тржишту како у земљи тако и у региону.

Поред тога дошло је и до промене у понашању домаћих телевизија које су кренуле у прављење нових канала, али и платформи за интернет дистрибуцију. Затим и у прављење „контента” или медијских садржаја који би били гледани. Највидљивији део тога су бројне серије које се снимају у Србији а које су гледане и у региону. Ово што је урађено је деловало као ад хок или у изнудици, али заједно је то све заправо оцртало националну стратегију одбране последње линије медијског суверенитета.

Сад имамо реакцију на то – кампању медија који су под контролом Јунајтед групе а којој није успело да преузме све под своје и која је добила у „Телекому” реалног такмаца. По информацијама које су доступне медијски конгломерат Јунајтед група се задужила преко четири милијарде евра, а уложено је милијарду евра у развој телевизија, медија и медијског садржаја. Но и поред свега медији под њиховом контролом нису успели да дођу до утицаја на ширу јавност и да на њега пресудно утичу. Неравноправна битка са страним гигантом се наставља, како на класичном пољу кабла, тако и на новима каналима комуникације а пре свега на интернету. Циљ је да домаћи произвођачи и дистрибутери остану конкурентни и кад странци имају десетак пута веће фондове за развој и уз отежано функционисање због дискриминације на интернету и друштвеним мрежама.

Бранко Радун

Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас