Кардинал Алојзије Степинац добро је знао шта се догађа у Павелићевој НДХ од самог почетка стварања те марионетске државе, када су усташе у логоре смрти одводиле многобројне Србе, Јевреје и Роме.
Не само то, загребачки архиви чувају и списе да је кардинал здушно извршавао наредбе поглавника Анте Павелића и када је он доносио наредбе о терору и слању људи у логоре, наводе „Вечерње новости“ и додају да поседују документа која несумњиво потврђују злочиначку улогу „блаженог“ кардинала.
И док је Ватикан управо отворио врата архива који чува најповерљивија акта из периода ратног, „Хитлеровог папе“, што је резултирало открићем да је Пије ХII био информисан о логорима смрти, још се крију или нису објављени сви списи који расветљавају улогу Степинца.
Упркос настојањима Загреба, а нарочито хрватске католичке цркве да прикрију истину, „Новости“ наводе да је Степинац, на захтев Павелића, у „Католичком листу“, на првој страници, пренео поглавникову „Ванредну законску одредбу од 26. јуна 1941. у којој је проширена основа за све врсте прогона у НДХ, те озакоњена масовна хапшења и депортације у логоре“.
Још се апеловало на свештенство да „одредбу треба прогласити са проповедаонице, када се народ у пуном броју сакупи у цркви“.
Документи које је истражио један од водећих хрватских историчара Иво Голдштајн откривају да је талас масовних хапшења Срба у Загребу почео 22. јуна 1941. Тада су се прошириле гласине да се на велики православни празник, Видовдан, 28. јуна, Срби наводно спремају на општи устанак против НДХ.
Након тих вести, Павелић је запретио свима који шире „лажне вести“, а наредио је да његову наредбу објаве све новине и да се на радију чита три пута дневно.
„Био је то знак да крене немилосрдна хајка на оне који нису били по вољи усташама, хапшења и избацивања Јевреја и Срба из станова и слање у први логор на тлу НДХ, Даницу крај Копривнице“, подсећа Голдштајн.
Терор је био страшан, а био је резултат и благонаклоности црквених кругова, који су и сами објављивањем Павелићеве наредбе учествовали у припреми злочина. Степинац је све то пажљиво пратио, али се није супротставио терору и самој чињеници да невини људи завршавају у логорима, већ је сугерисао Павелићу да методе хапшења и одвођења буду „нешто хуманије“.
Степинац је предлагао да се онима који се шаљу у логор „омогући да спреме најнужније ствари, да заврше обавезе према породици и послу, а да се слање не обавља у пренатрпаним, пломбираним возовима“.
„Дакле, могу се људи депортовати, али хумано“, појашњава Голдштајн.
Извор: рт.рс/Новости