Ближимо ли се међународном посредовању у новој политичкој кризи?

Фото: Скриншот Твитер

Делегација Европског парламента која посредује у дијалогу политичких странака у Скупштини Србије требало би да дође у Београд крајем следеће недеље на нову рунду дијалога, која је раније заказана за 2. и 3. јун. Да ли ће њихова агенда бити проширена и новонасталом политичком кризом и могу ли европски парламентарци бити нека врста међународног медијатора за њено превазилажење? У наредним недељама биће јасније да ли је медијација у тренутној политичкој кризи ближе надлежностима ОЕБС-а.

На питање да ли ће у новонасталим политичким околностима доћи до раније договореног састанка са европским парламентарцима и шта ће бити теме разговора, у Скупштини Србије нисмо добили конкретан одговор.

Демостату је речено да ће више детаља о томе бити познато следеће недеље.

У Европском парламенту наводе да је мисија европских парламентараца одобрена и да трају припреме за њихов долазак у Београд, али да ће одржавање састанка, као и теме разговора, зависити од предстојећих догађаја (односно скупова који су планирани за петак и суботу), те да ће детаљи бити договорени током идуће недеље.

Европски посланици за Западни Балкан, Владимир Билчик и Матјаж Немец, у јануару су боравили у Београду, с циљем да испитају могућности за наставак процеса међустраначког дијалога.

Тада су разговарали са представницима политичких странака у парламенту, као и са премијерком и председником Србије, Аном Брнабић и Александром Вучићем.

У марту је из Европског парламента саопштено да ће Билчик и Немец наставити свој ангажман у посредовању у дијалогу политичких снага у српском парламенту под називом “Процес парламентарног дијалога”, те да су за ову годину предвиђене две рунде дијалога са представницима Скупштине Србије.

Једна од њих заказана је за 2. и 3. јун.

У међувремену су се у Србији догодила два масовна убиства у којима је страдало 18 особа, а која су покренула нову политичку кризу и протесте.

Грађани су изашли на улице на протесте “Србија против насиља” тражећи да се прекине промовисање насиља у јавности, а опозиционе партије су изнеле више захтева пред Владу Србије и председника.

Међу захтевима, од којих су неки до сада испуњени, били су и оставка министра унутрашњих послова Братислава Гашића и директора БИА Александра Вулина, смена Савета РЕМ-а, гашење штампаних медија и таблоида који промовишу мржњу и насиље, одузимање националних фреквенција телевизијама које промовишу насиље, укидање ријалити програма, као и хитно сазивање седнице Народне скупштине на којој ће се размотрити одговорност Владе Србије и безбедносна ситуација у земљи.

Расправа у парламенту је почела 18. маја, а седницу на којој је требало да се говори о томе како прекинути ланац насилних догађаја у Србији, обележила је оштра полемика, која је с времена на време укључивала и вербално насиље.

Као одговор на протесте “Србија против насиља”, власт је јуче организовала митинг “Србија наде”, са којег је председник Републике Александар Вучић позвао на дијалог представнике опозиције за које је, притом, рекао да ће ући у анале бешчашћа јер су злоупотребили највећу трагедију нашег народа.

Представници више опозиционих странака су одговорили да његов позив није искрен и да неће бити дијалога до испуњења захтева.

За сада остаје отворено питање да ли ће, у новонасталим околностима, заказана рунда дијалога са европским парламентарцима у процесу који би требало да доведе до јачања демократије и парламентарног живота у Србији, као и до изградње консензуса о релевантним питањима између супротстављених политичких снага, бити одржана када је планирано.

Остаје отворено и питање да ли ће агенда бити проширена новонасталом кризом и захтевима опозиције и могу ли европарламентарци бити нека врста међународног медијатора за превазилажење тренутне кризе.

Да ли је медијација у тренутној политичкој кризи ближе надлежностима ОЕБС-а биће јасније у наредним недељама.

ЕП од 2019. посредује у дијалогу власти и опозиције
Европски парламент од 2019. године посредује у дијалогу између власти и опозиције о изборним условима.

Прва рунда разговора одржана је пре парламентарних избора 2020. године и завршила се без договора, јер је већина опозиционих странака бојкотовала изборе.

Друга фаза међустраначког дијалога уочи прошлогодишњих априлских избора формално је завршена почетком 2022. године, када је из српског парламента саопштено да су у току процеса договорене конкретне мере за побољшање изборних услова и медијског простора.

И Европски парламент је саопштио да је дијалог био успешан, иако су у извештајима Европске комисије, као и ОЕБС-а, наведене бројне замерке.

Иначе, паралелно са тим дијалогом, на иницијативу десно оријентисаних партија, власт је одржавала разговоре са појединим странкама, без учешћа странаца.

Владимир Билчик је известилац Европског парламента за Србију и посланик из редова Европске народне партије (ЕПП). Српска напредна странка је придружена чланица ЕПП од 2016.

Матјаж Немец је посланик из редова Социјалиста и демократа, а на том месту заменио Тању Фајон када је она постављена на функцију министарке спољних послова Словеније.

Како је раније најављено, у дијалог власти и опозиције уз посредство Европског парламента поново ће бити укљућен и бивши европарламентарац Кнут Флекенштајн.

У претходним рундама дијалога учествовао и бивши посланик Европског парламента и министар спољних послова Словачке, Едвард Кукан, који је преминуо у фебруару прошле године.

Њега ће на том месту сада заменити бивши министар спољних послова Словеније Алојз Петерле.

Извор: demostat.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас