Често видим како поробљени и наивни примјерци српске омладине постају полазници некаквих западних НВО организација и осталих „узимача душе“, иза којих наравно стоје свјетске заставе са разним звјездицама, али „сви смо грађани свијета“. Ту их странци и њихови послушници уче „демократији“ и како да постану политички лидери (срамном политикантству уопште) и многим лажним европским вриједностима.
Толико их је да их човјек не може упратити. Милиони се дају, само да се узме душа и оно аристократско и узвишено у Човјеку.
Српска омладина треба да буде полазник: Светога Саве, Деспота Стефана, Мати Ангелине, Карађорђа и Милоша, Његоша, Владимира Гаћиновића, Исидоре Секулић, Дучића, Шантића, Ракића и Црњанског, владике Николаја, па све до Ђеда и Тасе и многобројних који служе Небеску Литургију и моле се за српски род. (Нека ме Бог удостоји 1% од њихове мудрости и жртвене љубави према Отаџбини.)
Имамо ми довољно својих ауторитета и величина и не треба некакви странци да нам омладини држе предавања.
Али, слава Богу да је српска омладина у већини, након деценија лажи и обмана, снажно стала на „српско становиште“ и да се вратила ономе архетипу у свима нама, а то је Светосавље и Косовски завјет.
Зато нас и нападају све јаче, али „Богом смо јаки“, а на концу свега „доћи ће Онај који треба да дође и неће одоцнити“.
Бојан Милићевић
