Изневеравање изборне воље грађана или како би чувени социолог Ђуро Шушњић рекао – рибарење људским душама и њиховом јасно исказаном изборном вољом, представља једно од највећих огрешења о демократију и њене узусе.
У савременој политичкој пракси Црне Горе то изгледа тако што добијете 24 посланичка места на изборима на којима сте јасно, гласно и недвосмислено рекли да нећете правити дупле пасове са бившим режимом нити му давати бај-пас, а онда услед несолидно вођених преговора о формирању владе и одрицању од оних који су били кључни тас на ваги да ваш кандидат победи тридесетогодишњег неприкосновеног владара Црне Горе, завапите за помоћи и подршком Мехмета Зенке који је срастао са ДПС-ом као нокат и месо. Званично. А испотиха, вероватно кокетирате и са СД-ом господина Шеховића који је такође само један варијетет, фракција или приколица ДПС-а.
Грађани који су гласали за ПЕС нису ни на крај памети имали могућност да руководство ПЕС-а може да помисли а некмоли да крене у реализацију владе са појединцима и партијама које су на листи ДПС-а и које су одговорне за све оно што није било добро минулих деценија. Од покушаја да се конфискује црквена имовина, преко претњи поповима да ће бити спаковани на тракторе па све до корупције и криминала који су почели да потресају не само регион већ и Европу и свет.
Такође, грађани који су гласали за ПЕС пред очима имају модел општинских власти од Подгорице и низа других градова где ПЕС није у коалицији са ДПС-ом и њиховим ћерка фирмама већ управо са странкама победницама 30. августа. Надаље, јасно је да су грађани гласом за ПЕС гласали за промене, правду и реформе, а то се никад и нигде не решава са снагама прошлости јер то онда не може бити промена већ стагнација и остајање на истом. Зар није већ дара готово превршила меру чињеницом да су БС, ХГИ и још неки које је Спајић прве позвао у владу, свим срцем и свом логистиком подржавали Ђукановића на председничким изборима и да је до њих било никад не би дошло до промена.
Као што су радили против Милатовића, радили би и против Спајића. Из свега реченог јасно је да посланице ПЕС-а које рационално, логично и са аспекта народне воље сагледавају политичку стварност и не желе да подрже килаву владу која би суштински била политичко мртворођенче, представљају заправо стуб, брану и чуваре народне воље. Стицајем околности, реч је о две жене, Јевросими Пејовић и Радинки Ћинћур. Треба добро запамтити њихова имена и њихова лица која су друго име за част и храброст. Нарочито када се има у виду степен притисака и подметачина којима су изложене.
На пример да раде у туђем интересу, а права истина је да раде у интересу сопствених бирача и политичких ставова оних који су гласали управо за њихову партију. Власти и владе су пролазне, али велика дела остају. Кад морал у политици нестане и замре на сцени су џунгла и деструкција. Отуда ће се доследност и чврстина Пејовић и Ћинћур памтити и помињати.
А Владика Раде није залуд рекао да „част и брука живе довијека“. О овоме треба да промисле и остали посланици ПЕС-а и других демократских снага. Не да би се приклонили овом или оном лидеру, неком центру моћи… већ да би испоштовали вољу сопствених грађана, бирача и чланова.
Извор: алоонлине.ме
