На дугогодишње критике из Брисела и Вашингтона о ендемској корупцији, организованом криминалу који је постао опасност не само за регион већ и за Европу, ћуте као заливени. Имају само једну мантру која више не ради, нема дејство нити у Црној Гори нити у Вашингтону нити у Бриселу. То је мантра о бауку великосрпског национализма који ће изазвати хаос на Балкану који је узгред буди речено у потпуној интересној зони запада и НАТО пакта.
Удружена менажерија живописних и симпатичних ликова са политичке полумаргине који се од ујутру до увече баве Црном Гором и ламентом у продуженом трајању од када је Мило Ђукановић пао са власти, доживљава своје најцрње дане овог михољског лета у сусрет формирању нове власти у Црној Гори базиране на слободно израженој народној вољи која сматра да ДПС и Мило Ђукановић треба да буду у опозиционим клупама. Готово је дирљиво видјети ову господу како плачу за одласком Мила и како им теже пада његов пад са власти него њему самом.
Наиме, док Ђукановић ужива у пензионерским данима, пјева на журкама, игра се са унучетом и по каткад да понеки интервју, јавни посленици попут Пицуле и Ђенера кукају од ујутру до увече над судбином Црне Горе третирајући ваљда оних 62% грађана који су хтјели управо овакав политички пут неурастеницима и недемократском хордом. Не баве се они чињеницом да се у Хрватској недавно окончао попис и да су Срби тамо остали у траговима јер су по старом плану ендехазије побијени, протјерани и покатоличени. Не дојми их чињеница да је готово пола Хрватске пусто и да је учињена огромна (х)историјска неправда према народу који је био конститутиван и који је у крви и огњу спржен у Хрватској од Јасеновца преко Олује и Бљеска па до наших дана када се повратници пребијају, шиканирају и злостављају. Не желе да чују шта о томе говоре и пишу Јаковина, Класић, Мандић, Новак, Рудан и слични хрватски интелектуалци. Не занимају их злочини италијанских фашиста током окупације Црне Горе… Све што их занима, мучи, тишти и прогони јесте баук великосрпске политике, свемоћна рука Александра Вучића која наводно прети Црној Гори, као и клеронационалистичка неман у виду СПЦ.
Чињеница коју констатују најновија истраживања организација која су антипод Вучићу и његовој политици, а која гласи да највећи број грађана Црне Горе за земљу која им је најблискија кажу да је то Србија, они дабоме не зарезују. Факат да сва истраживања у последњих петнаестак година налазе да је институција од највећег повјерења за већину грађана Црне Горе СПЦ, не утиче на њихове врле аналитике. Политичка истина да за 30 година владавине ДПС-а и 15 година од стицања независности Црна Гора под Ђукановићем није ушла у ЕУ, за њих дакако не значи ништа.
На дугогодишње критике из Брисела и Вашингтона о ендемској корупцији, организованом криминалу који је постао опасност не само за регион већ и за Европу, ћуте као заливени. Имају само једну мантру која више не ради, нема дејство нити у Црној Гори нити у Вашингтону нити у Бриселу. То је мантра о бауку великосрпског национализма који ће изазвати хаос на Балкану који је узгред буди речено у потпуној интересној зони запада и НАТО пакта. Пицулин, Ђенеров (анд цомп.) бол и ужас досежу климакс управо ових дана када на чело скупштине треба да дође вишедеценијски борац против аутократског режима Андрија Мандић, који се узгред буди речено много мање са Путином дружио од Мила Ђукановића и када треба да се формира нова влада у којој неће бити оних који су 30 година били носиоци тзв. хибридне демократије.
Јауци који одлежу порталима постају још страшнији када се сазнало да је врх САД дао зелено свијетло за овакву констелацију власти и када је прије неколико дана портпарол ЕУ господин Стано изјавио да није на ЕУ да коментарише састав будуће црногорске владе. Шта је преостало за Пицулу, Ђенера анд цомп. на концу ове, за њих тужне баладе? Фаит аццомпли – чин је свршен и повратка на старо нема. Има један стари народњачки хит из југословенских времена извођача Јашара Ахмедовског који гласи „Исплачи се – биће ти лакше.“ Можда би то била најбоља препорука у овом, по њих, тешком тренутку. „Нека кроз сузе изађе бол“ – гласи наставак овог чувеног хита. Мудри Хераклит рече „Не можеш се два пута окупати у истој ријеци“. Паметном доста. Што пре Пицула, Ђенеро анд цомп. схвате да нема повратка на старо вријеме ДПС-а, можда њихова политичка борба и аналитика и донесу нешто сувисло.
Аутор/Извор: Бојан Панаотовић/алоонлине.ме
