Преговори о формирању парламентарне већине и конституисању нове владе Црне Горе су приведени крају и готово све једначине су познате сем једне. Наиме Спајић ће за формирање свог кабинета са партијама мањина добити подршку ДПС-а који ће заузврат добити намештења по дубини у мери и обиму које су до сада заузимале партије некадашњег ДФ-а. Математика казује да ДПС са партнерима има 21 посланика у скупштини, мањинске партије 10 што у збиру даје 31. Рачуница казује да за минималну већину од 41 Спајићу треба још 10 посланика ПЕС-а од 24 колико броји његов посланички клуб.
Ту је једина непозната коју треба разрешити у наредних 7 до 10 дана. Хоће ли Спајић успети да сакупи 10 вероломника спремних на еклатантну издају народне воље, отклон од обећања о променама, реформама, борби против аномалија које оптерећују друштво деценијама… јер све то, јасно је и најнаивнијима, не може се десити са ДПС- ом са којим су могући једино стагнација и понављање лоших образаца из прошлости.
На сцени је и својеврсна трка са временом, ДПС- у се нарочито жури како би се влада конституисала пре 1. новембра и донео леx специјалис или нешто слично томе како би попис становништва био одложен за прво време, а након тога из њега избачене одреднице о националности, језику и вероисповести. Једина непозната у једначини није решена, али велика је вероватноћа да ће Спајић успети да скупи 10 посланика вољних да грубо изневере своја обећања бирачима.
Осим чишћења Срба и непоћудних Црногораца из јавног сектора уследиће и удари на МЦП чије будистичко ћутање на повратак ДПС-а на велика врата најблаже речено чуди. Патке које се ових дана пуштају у јавност како се обнављају преговори са ЗБЦГ и УРА представљају само тактички маневар и седатив за јавност како би се иста анестезирала а онда око 20. октобра извео блиц криг и формирала влада која ће зависити у потпуности од воље ДПС-а. Њен антисрпски карактер биће кључна тачка.
Отуда је председник Србије Вучић био одвећ оптимистичан када је пре неколико месеци рекао да Србима следи – шипак. Шипак је премија у односу на отпуштања из јавног сектора, угрожавање верских права, укидања могућности да се изјасне којим језиком говоре и којим писмом пишу како би исти имали своје место под сунцем у Црној Гори етц. Већина је дакле готово извесна, влада ће бити формирана, амбасаде задовољне…
Преостаје да се види следи ли период грађанске хармоније, муњевитог економског узлета, корака од седам миља у европским интеграцијама у земљи у којој се половина грађана гурају у гето и апартхејд, где им се исказана изборна воља препродаје и где се чини све да се са првим комшијом односи учине што је могуће горим. Имајући у виду токсичност Србије и Срба ваља Милојку и његовима уочи наредне летње сезоне затворити границе према Србији као што их је ономад Мило, тобоже због короне затворио. Тако да не загађују својим присуством чисте црногорске обале.
А ових 37% преосталих у Црној Гори као и 25% непоћудних Црногораца спремити на тракторе као што је Душко Марковић предлагао па експедовати у Србију. Можда би се тада неко из МЦП и огласио. Али било би поприлично доцкан. Светиње би им „бранили“ ДПС и Спајићевих 10 препродаваца изборне воље грађана.
Извор: војводјанскевести.рс
