Мудро смањење броја жртава у Јасеновцу, и чудно упоређивање од стране хрватског председника г. Зорана Милановића.
Ништа ово није случајно. Није овде питање да ли је био геноцид у Сребреници, то је и утврђено и свима јасно (Милановић у изјави није погрешио), сем онима којима је циљ да Србе представе као геноцидан народ и аутошовинистима.
Овде је проблем у изјави Зорана Милановића, која говори много, али пре тога само ако прочитамо мало трезвеније текст видећемо да је по њему у Јасеновцу страдало највише 80000 људи, то је страшно и трагично. А прећутаћемо и ово, или ни ово нећемо разумети.
Наиме, он је поновио да Сребреница није исто што су Холокауст и Јасеновац (што је тачно). „То је тежак злочин с елементима геноцида, то је рекао и суд, али ниједан суд не може бити Свето писмо. Неким људима је то добро легло, неким људима или нељудима то није добро легло. Пет хиљада или осам хиљада људи или 80.000 људи није исто. Није исто догађа ли се у гасним коморама или се догађа с мачетама. Не знам коме би таква моја изјава могла да шкоди“, упитао је Милановић на конференцији за новинаре. (извор Б92)
Изгледа да је Милановић ,,мудро“ пропустио да каже да је у Јасеновцу и осталим деловима НДХ (Хрватске) страдало више од 800000 Срба а само у Јасеновцу више од 500000. Ми Срби знамо и увек ћемо то знати.
Али, зато на загребачком гробљу Мирогој ниче меморијално усташко-нацистичко гробље, које се обнавља… па ће се тако ускоро наћи кости готово 900 српске деце (жртве) убијене на Козари и њихове убице (џелати). Зар није трагичан тај спој џелата и жртава и то деце?
Ево и крста на коме пише “у славу за дуго сећање на припаднике хрватске војске”, Крст се налази на Мирогоју.
Могуће да је ,,жеља“ Хрвата да се о њиховом колективном злочину (геноциду) ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује (срећом Србија је коначно смогла снаге), јер само екранизовали злочин (филм ,,Дара из Јасеновца“) и писани траг остаје за века и векова, а чињеница и извора имамо на претек… а тек колико неоткопаних јама по тој Хрватској има. У току следеће године моћиће да се погледа и норвешки филм о стрдању Срба у Норвешком логору (Карашјок).
А око тих истраживања, иако се умањио број (како каже академик Живановић) сложили су се и Немци и комунисти и многи историчари… а све је то записано у књигама и у уџбеницима историје (али, без детаља, са датим малим простором у уџбеницима, што је понизно за жртве а и нас Србе). Ваљда је ред да се око броја жртава сви ујединимо, попис никада нећемо добити у потпуности, то је данас немогуће… поред толико јама неоткопаних и уклоњених трагова који су уништени и спаљени.
Коме смета данас утврђених 700000 страдалих у Јасеновцу? Изгледа да је историчаре из Хрватске неко оптеретио… па те умањене бројке стално спомињу, које се крећу од Туђманових 86000 до 130000 жртава од хрвата-усташа.
Како смо тако брзо заборавили да су људи, жене и деца уништавани у Градини, Јасеновцу, Јадовну, Пагу… на најсвирепији начин. Од 1942. године на терену Градине копане су гробнице 30 метара дужине, 4 метра ширине и 2-3 метра дубине, где су живи људи набијани у гробнице у стојећем ставу, затим су дрвеним маљевима убијани ударцима по глави, поливани живим кречом и затрпавани, то је само један начин зверског убијања недужних људи.
Ти усташки зликовци су децу стрељали у сталку и пеленама, бебе су набијали на бајонете, коље и шиљате летве од плотова, клали ножевима, брадвама и секирама, спаљивали у кућама и крематоријуму, на Градини код Јасеновца кували у котловима за справљање сапуна, завезану у џакове бацали у реке и бунаре, живу отискивали у шпиље и пећине, гушили цијанкалијем и тровали каустичном содом, сатирали глађу, жеђу и хладноћом.
ЗАШТО ОВЕ СУРОВЕ ЧИЊЕНИЦЕ НЕ ИСПУЊАВАЈУ СТРАНИЦЕ СРПСКИХ УЏБЕНИКА ИСТОРИЈЕ
Злочин је и преко 260000 Срба преведено насилно у католичанство, што деце што одраслих. Све је то записано давно и то Срби добро знају, тешко ће бити ревизионистима да ове бројке умање.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
