Бојкот Скупштине је заправо уско везан за извештај Европског парламента и ОДИР-а. Кашњење ОДИР-овог извештаја, кристално је јасан знак да опозиција прихвата своје мандате у републичкој скупштини. Да је неким случајем тај извештај експресно стигао јасно би било да су улица и бојкот главни ослонац опозицији у даљој политичкој борби.
Посматрајући издалека, уочава се да страни фактор прижељкује одмеравање политичке упорности у Србији. Ми, Срби, имамо једну стару спортску дисциплину под називом „натезање конопца“ па би ова новонастала постизборна дешавања могла да се поистовете са њом. Оклевање опозиције да активира протесте, дуга пауза, само говоре у прилог томе да ће се ићи на замарање власти. Није лако владати у атмосфери сталних блокада главног града и њених саобраћајница.
Канда је опозиција кренула да користи методе власти у замарању протеста али ово још остаје да се потврди на делу. Често смо могли чути председника како каже: „Само нека шетају!“. Изгледа да су га овог пута шетачи заиста чули и да ће га послушати. Омасовљење и интензивирање протеста је метода по којој ће се решавати новонастала политичка нестабилност.
Пружена рука опозицији од стране власти само је доказ да је власт свесна чињенице коју доноси оваква метода протеста. Једна од замки које су свесни и власт и опозиција је упадање у слепу улицу из које не би било излаза због чега је сигурно да ће се снаге одмеравати на више политичких полигона.
Од обостране креативности зависиће подршка или прекор страних центара моћи који ће свакако једној од страна дати ветар у леђа. Аристократска инострана друштва су одувек потхрањивала своју сујету и иронично гледала како се у земљама сељака, а под њиховим надзором и контролом одвијају политички процеси.
Аутор: Борко Драгољевић – песник
