Бошњачки логори током рата за Хрвате

наасловна

Сутра – 19. листопада 2021. године се обиљежава 28. година од размјене хрватских логораша из логора тзв. Армије БиХ “Мусала” у Коњицу.
СликаСлика
У логорима на подручју опћине Коњиц било је заточено 64 малодобне хрватске дјеце који су свједочили стравичним злочинима и страдавању својих најближих.
Слика
Логор су основали највиши муслимански политички и војни представници, а главну ријеч водио је нелегални предсједник Ратног предсједништва опћина Коњиц, Јабланица и Прозор др. Сафет Ћибо који је сам доносио одлуке о затварању и пуштању заточеника.
СликаТијеком свибња 1993. заточенике су први пут посјетили представници МО Црвеног крижа, а једном су их посјетили и представници УН-а. Пригодом посјета представника међународних организација логорске власти су заточенике скривали ради прикривања доказа о злостављању истих.

Заточеници су свакодневно вођени на прву црту бојишнице према положајима ХВО-а и Војске РС-а, гдје су изложени смртној опасности копали ровове и друге војне објекте, те извлачили погинуле и рањене припаднике муслиманске Армије БиХ.

Вођени су на присилни рад на Брадину и Бјелашницу гдје су били под наѕором припадника Ханџар дивизије и злостављани премлаћивањем разним предметима, тјерани да пију властиту мокраћу, да се међусобно туку, гутају крижеве, крунице и дијелове молитвеника.

У више наврата су сексуално злостављани и на најгрубљи начин сексуално понижавани. Чувари су допуштали да се над заточеницима иживљавају припадници муслиманског Муп-а и тзв. Армије БиХ. Кориштење захода било је допуштено само дању и то у одређено вријеме.

Заточеници су три пута били присиљени давати крв према заповиједи др. Сафета Ћибе и др. Ахмеда Јусуфбеговића, а на вађење крви водио их је Емир Ковачић шеф осигурања Ратне болнице Коњиц и тјелохранитељ др. Ахмета Јусуфбеговића.

Слика
Логор је више пута посјетио др. Харис Силајџић који је потписао и размјену заточеника 19.листопада 1993., те Андреј Коломб из МО ЦК уз чије посредовање је и остварена размјена.

Слика
Управник логора Едхем Жилић велику нехуманост исказао је чином скривања неких заточеника у Брадини, Челебићима и просторијама Шпортске дворане како исти не би били размијењени.
Слика

Извор: Хрвати Босне и Херцеговине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *