Бранко Радун: Једна поучна прича из ЈНА

радун

Била је то 88-ма година, Самобор пук везе. Био је ту један војник који је био возач комаданта касарне пуковника Шепеца.

Тај момак звали смо га Србин је у једном кафићу пребио два Шиптара јер су малтретирали једног војника. Шиптари су завршили на интензивној а Србин по казни смештен на војну психијатрију у Загребу.

Пошто је био карактер ценили смо га и одлучимо да га спасимо. Одем ја на психијатрију код неког Др и пуковника да молим да га пусте и да кажем како су му то сместили. Он каже – „не могу га пустити јер ако опет нешто направи имаћу ја проблем а ови који су тражили да иде на психијатрију су моћни“.

Вратим се у касарну и испричам то другима. Питам их да ли неко има везе у БГ у генералштабу. Каже ми један иди тако код Црногораца они увек имају везе. Одем до Црногораца тј Срба из Црне Горе и питам их имате ли везе у генералштабу. Један рече – „чуш имам ли па стрико ми тамо генерал“. Ја кажем – ти измишљаш. Он испровоциран назове стрица генерала и ослободе Србина.

Србин је само ћутао и само кад се напио ми је једном промрмљао „ову војску воде усташе, они мене третирају као заробљеника јер знам њихове тајне. Биће овде рата и крви“.

После се све то показало као тачно. Шепец и Шпегељ су постали важни у новој ХДЗ власти и хрватској војсци. Српска елита није имала појма да су они спремни на рат.

Поента је – Србину смо помагали јер је био човек и штитио слабије.

Србин се звао Милутин или Мирослав био је Шумадинац и ако неко зна за ову причу или за њега волео бих да ме контактира да надјем Србина или барем да чујем шта је било са њим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас