Kо је против Мaска и независног Твитера?
Маск vs АДЛ
Маск је оптужио АДЛ (Лига против клевета) да му је рушила Твитер и нанела штету у милијардама долара јер је вршила притисак на велике компаније да се не рекламирају на Твитеру. Он каже да су га они настојали делегитимизовати као одговорног за ширење антисемитизма, а да заправо руше нови либералнији Твитер који не одговара либералној Америци и Демсима Ово је сукоб титана у ком су наравно антисемитизам узели као за повод да униште највећи медиј Твитер који више не контролишу или да га ослабе и да капитулира пред њиховим захтевима.
Медијски је Маску одговорио директор АДЛ-а (који је најаво да ће Лигу против клевета тужити за клевету) одговорио да је Маск вратио и појачао антисемитизам на платформи. Са тим се не слажу све независне процене.
Директор АДЛ-а Гринблат је тврдио да они не комуницирају са оглашивачима али је признао да су позвали да оглашивачи паузирају са рекламама од прошле године, тј на бојкот Твитера. АДЛ жели статус као на Фејсбуку где индиректно контролишу објаве и могу да блокирају налоге за које верују да су антисемитски. Маск је рекао да је приход од оглашавања у САД пао за 60% због акције АДЛ-а и да би Твитер пропао да није довољно јак и ван Запада где АДЛ нема утицај.
Антидифамациона лига (АДЛ) је основана 1913. године са циљем да се бори против антисемитизма и дискриминације Јевреја. Током година, АДЛ је постао моћна организација која је играла виталну улогу у заштити јеврејских права. Међутим, у протеклим годинама, АДЛ је дошао под удар због својих све цензорских погледа. Организација је оптужена за сузбијање слободе говора и таргетирање конзервативних гласова.
Мускова критика АДЛ-а је одјекнула код многих других конзервативаца. Они аргументују да је АДЛ изгубио смисао постојања и да се бави више либералном агендом и ућуткивањем конзервативаца него заштитом јеврејских права и борбом против антисемитизма. АДЛ наравно брани брани своју позицију, аргументујући да је и даље посвећен слободи говора. Међутим, акције организације сугеришу другачије. На пример, АДЛ је оптужен да је притискао оглашиваче да бојкотују Твитер због његове наводне толеранције антисемитизма. Цензорске напоре АДЛ-а представљају издају његових оснивачких принципа. Организација је основана на уверењу да је слобода говора есенцијална за слободно друштво. Сузбијањем слободе говора, кампањом против конзервативаца, агресивна цензура па чак и критика Израела поткопава АДЛ то јест темељне вредности које наводно штитии. Тек ћемо видети у одмеравању снага Твитера И АДЛ ко ће бити победник уколико га буде уопште.
Елон Маск је купио Твитер за 44 милијарде долара, што је изазвало велику пажњу у јавности али и моменталну кампању против њега. Многи којима је било доста цензуре на друштвеним мрежама су поздравили ову куповину као прилику да се Твитер учини слободнијом платформом за изражавање, док су други изразили забринутост да ће Маскова власничка контрола довести до ширења мржње и екстремизма на платформи.
Које организације су активно водиле борбу против Елона Маска и независног Твитера:
• Антидифамациона лига (АДЛ) је оптужила Муска да је антисемита и позвала на бојкот Твитера под његовом власништвом.
• Центар за борбу против дигиталне мржње (ЦЦДХ) је рекао да ће Мускови планови за Твитер довести до повећања мржње и екстремизма на платформи.
• Демократска странка је изразила забринутост да ће Мускова власничка контрола Твитера довести до тога да се платформа користи за промовисање његових десничарских ставова.
Важно је напоменути да је кампању потив Твитера организовао амерички либерални еставлишмент на челу са МСМ мејнстрим медијима а да је јавност већински имала позитиван став према куповини Твитера од стане Маска. Многи верују да ће Мускова куповина Твитера бити добра ствар и да ће он учинити платформу отворенијом и слободнијом.
Међутим, противљење Маску и независном Твитеру је значајно и могло би представљати изазов за његове планове за платформу. Ево неких од разлога због које људи наводе као разлоге критике Елона Муска и независног Твитера: Наводно или искрено су забринути су због Маскове посвећености слободи говора. Маск је рекао да жели да Твитер буде платформа на којој је дозвољен „сваки говор“, што је онима који су против њега био повод да га оптуже да је довео до повећања мржње и екстремизма, то јест оптужују платформ за бујање фашизма и антисемитизма.
Дубља “забринутост” је због Маскових политичких ставова. Маск није само самопрокламовани „апсолутиста слободе говора“, али је такође изнео неке контроверзне изјаве или информације које су утицале на рејтинг америчког политичког естаблишмента и Бајденове администрације. Због тога је јасно да оптужба према Маску од стране Бајдена да је купио “платформу да би ширио лађи по свету” нису израз забринутости за истину већ је то одраз политичког сучељавању у ком Маск није више миљеник Беле куће, америчких Демократа и либералних кругова.
Зато је и покренута кампања рушења Твитера кроз повлачење оглашивача али и кроз кампању повлачења са платформ утицајних представника либералне Америке. Отуда и гласови како ће Твитер пропасти или иде на доле јер Маск није способан да га води јер нема нема искуства у управљању друштвеном медијском платформом. Отуда их тих кругова “душебрижника” брига да ли ће моћи да управља Твитером ефикасно.
Још је рано рећи какав ће бити дугорочни утицај власништва Елона Маска над Твитером. Међутим, противљење његовим плановима је значајно јер долази из најмоћнијих кругова Америке могло би представљати изазов за позицију платформе и самог Елона Маска где се поставља питање ко ће победити у овој битци – Маск и они који га подржавају или либерална Америчка елита која жели да елиминише или пацификује једини велики медиј који не контролишу пред председничке изборе следеће године.
