Постоје они тихи хероји који су живели око нас који тек кад оду са овог света оставе празнину код људи који су са њима живели, радили и дружили се. Један од њих је била Софија Ињац. Познавао сам је дуго и знам да јој није био лак живот. Увек је имала проблема пре свега са здрављем. У сваком погледу јој је био тежак живот. Но она је то подносила тако мушки да о томе нису знали ни њени најближи.
Није хтела друге да оптерети својим мукама и проблемима али је себе оптеретила туђим мукама и проблемима. Многи су јој се жалили и она им је била утеха, подршка и конкретна помоћ. Знала је да саслуша људе и да им каже непријатну истину у очи а да они то прихвате и да промене свој живот. Слушао сам доста прича о томе како је овом или оном помогла или саветом или је она сама организовала да се тој особи или групи која јој се обратила на једноставан и конкретан начин реши проблем. Вероватно тих прича има много више и могла би се написати читава књига о томе како је она помагала људима а да је при том била у тешкој ситуацији.
Дужност хришћана је да се молитвено сећају свих својих ближњих а нарочито оних који су им помогли или који су их подржали или који су им били учитељи у животу и вери. Бројни људи ће имати ту дужност у односу на Софију која је живела као прави хришћанин иако јој су речи често биле грубе да би помогла оним којима је помоћ потребна. Неки наравно нису хтели да лако прихвате оно што им је говорила али су касније схватали да је Софија била у праву и да им је она желела добро. Било је ту мало и српске јуродивости – способности да се кроз груб хумор каже нека сурова истина која делује отрежњујуће и лековито за онога коме је то у том моменту била намењена. Они који су то разумели или боље рећи осетили су остали блиски Софији која им је била оно што јој име говори – животна мудрост.
Као пројава те њене и такве особине да помаже људима и да им говори оно што други не знају или не желе се створио један круг људи који ју је изузетно поштовао и ценио. При томе су ти људи били врло различити – и образовани и необразовани, и успешни и неуспешни и свештеници и људи којима вера и црква не значи много. Успела је да за десетак година колико је живела у Београду постане многима пријатељ, потпора, саветник па и учитељ.
Друга ствар којом је постала присутна у животима много већег броја људи је то што је основала и водила сајт и часопис Чудо. Око сајта и часописа Чудо где је била главни и одговорни уредник се окупио већи број интелектуалаца, новинара и аутора које је она покренула да раде и пишу на овом православно мисионарском пројекту. Иако није имала средстава за овакав подухват и иако је и сама била у лошој материјалној ситуацији она је својом енергијом превазилазила све проблеме у раду Чуда. Онда се заиста са Чудом десило чудо. Иако као волонтерски пројекат он је успео да дође до милионске публике са идејом да се наша православна и српска традиција прикаже на модеран и јасан начин. Најзаслужнија за то је била Софија. Она је херојски трпећи оскудицу и болести имала тврдоглаву вољу да се бори и за Чудо. Успела је оно што многи са много више подршке и средстава нису успели.
Људи који су били на том задатку да од Чуда направе утицајан православни медиј су схватили то као заједничку мисију. И сада када Софија није овде они који су окупљени око Чуда ће наставити тамо где је она стала у овој светој мисији да се истина о нама и нашој вери шири међу људима. Она је о томе бринула и онда када ју је њена тешка болест савладала. Чудо је оставила у аманет људима који су били ту око ње и који су је волели и поштовали. Њен живот пун невоља и тешкоћа је створио нешто што јесте чудо у данашњем веку маловерја и сујеверја.
Софија Ињац више није са нама. Била је пријатељ, узор и подршка многима. Упокојила се у раним јутарњим часовима у суботу трећег фебруара. Након борбе са тешком болести коју је водила као хришћанин, закорачила је у вечност. Вечан помен за Софију Ињац.
Некролог Софији Ињац
Постоје они тихи хероји који су живели око нас који тек кад оду са овог света оставе празнину код људи који су са њима живели, радили и дружили се. Један од њих је била Софија Ињац. Познавао сам је дуго и знам да јој није био лак живот. Увек је имала…
— Радун (@RadunBranko) February 5, 2024
