Када политика доминира над војском у рату и када се не слушају официри већ се одлуке доносе из политичких мотива то често бива лоше по ту војску. Она губи битке, троши време и ресурсе на војно небитне и споредне ствари и правце и пропушта победе или срља у пораз. Добар пример за то је почетак рата Русије и Немачке 1941. године кад су код Немаца операције водили најбољи генерали као Гудеријан и Мајнштајн а на другој страни су доминирали Стаљин Берија и други који нису официри. Почетак је био катастрофалан за Русију (или СССР). Како је време пролазило Стаљин је притиснут неуспесима, катастрофалним последицама наредјених контраудара и слично увидјао да је враг однео шалу и на крају препустио водјство талентованим официрима као што су Жуков и Рокосовски. Са друге стране се Хитлер све више мешао у одлуке генерала, неке је потискивао друге смењивао. На крају су војне одлуке биле политичке – „нема повлачења из Стаљинграда“ што је Немце коштало милион војника а од тог губитка (људи и тенкова) се нису опоравили до краја рата.
Слично је почео и рат у Украјини. Путин је кренуо у рат из политичких разлога и војска ту није много питана. Политичке и обавестајне процене су да ће режим у Кијеву брзо крахирати што се показало погрешно. Ушли су у рат са мање од 100к војника (на папиру их је било више).. Све је то водило борбама са половичним успехом. Ако подцените противника имате проблем. Но временом се војска консолидовала и преузела део контроле над операцијом од политичара и обавештајаца. Па се дошло до мобилизације која је ојачала војску и бомбардовање инфраструктуре која је велики удар на одбрану, на институције, војну индустрију, транспорт и сл. Са друге стране се на почетку видела умешна војничка логика стварања одбране која је мобилна. Но временом су команду над украјинском војском преузели политичари и Американци. То је довело до тешких губитака. Да би се због америчких избора или нечег другог добио поен у Вашингтону жртвоване су бројне бригаде и стотину хиљада војника. Људи јако јасно праве разликују да ли су њихове жртве нужне и сврсисходне или је то све зарад имиџа или некакве пропаганде. То руши морал.
Пример Соледара. Руси су нападали мали и безначајан градић од 10к становника. Украјинци су се заинатили да га не предају у руке Руса из политичких разлога и ту жртвовали буквално најбоље јединице. По неким изворима 8 бригада је самљевено. Сад ту фронт пуца. Ако Украјинци буду политички размишљали „губитак територије“ и жртвују нове бригаде долазе у ситуацију да им се распадне фронт и војска (иако ту има доста странаца). А ако код Руса превлада војна логика и нико им из Кремља не смета они могу бацити на колена украјинску војску.
Politika i rat
Kada politika dominira nad vojskom u ratu i kada se ne slušaju oficiri već se odluke donose iz političkih motiva to često biva loše po tu vojsku. Ona gubi bitke, troši vreme i resurse na vojno nebitne i sporedne stvari i pravce i propušta pobede ili srlja u poraz— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Dobar primer za to je početak rata Rusije i Nemačke 1941. godine kad su kod Nemaca operacije vodili najbolji generali kao Guderijan i Majnštajn a na drugoj strani su dominirali Staljin Berija i drugi koji nisu oficiri. Početak je bio katastrofalan za Rusiju (ili SSSR)
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Kako je vreme prolazilo Staljin je pritisnut neuspesima, katastrofalnim posledicama naredjenih kontraudara i slično uvidjao da je vrag odneo šalu i na kraju prepustio vodjstvo talentovanim oficirima kao što su Žukov i Rokosovski.
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Sa druge strane se Hitler sve više mešao u odluke generala, neke je potiskivao druge smenjivao. Na kraju su vojne odluke bile političke – „nema povlačenja iz Staljingrada“ što je Nemce koštalo milion vojnika a od tog gubitka (ljudi i tenkova) se nisu oporavili do kraja rata.
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Slično je počeo i rat u Ukrajini. Putin je krenuo u rat iz političkih razloga i vojska tu nije mnogo pitana. Političke i obavestajne procene su da će režim u Kijevu brzo krahirati što se pokazalo pogrešno. Ušli su u rat sa manje od 100k vojnika (na papiru ih je bilo više).
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Sve je to vodilo borbama sa polovičnim uspehom. Ako podcenite protivnika imate problem. No vremenom se vojska konsolidovala i preuzela deo kontrole nad operacijom od političara i obaveštajaca. Pa se došlo do mobilizacije koja je ojačala vojsku i bombardovanje infrastrukture koja
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
je veliki udar na odbranu, na institucije, vojnu industriju, transport i sl. Sa druge strane se na početku videla umešna vojnička logika stvaranja odbrane koja je mobilna. No vremenom su komandu nad ukrajinskom vojskom preuzeli političari i Amerikanci. To je dovelo do teških
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
gubitaka. Da bi se zbog američkih izbora ili nečeg drugog dobio poen u Vašingtonu žrtvovane su brojne brigade i stotinu hiljada vojnika. Ljudi jako jasno prave razlikuju da li su njihove žrtve nužne i svrsishodne ili je to sve zarad imidža ili nekakve propagande. To ruši moral
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Primer Soledara. Rusi su napadali mali i beznačajan gradić od 10k stanovnika. Ukrajinci su se zainatili da ga ne predaju u ruke Rusa iz političkih razloga i tu žrtvovali bukvalno najbolje jedinice. Po nekim izvorima 8 brigada je samljeveno. Sad tu front puca.
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
Ako Ukrajinci budu politički razmišljali „gubitak teritorije“ i žrtvuju nove brigade dolaze u situaciju da im se raspadne front i vojska (iako tu ima dosta stranaca). A ako kod Rusa prevlada vojna logika i niko im iz Kremlja ne smeta oni mogu baciti na kolena ukrajinsku vojsku.
— Радун (@RadunBranko) January 17, 2023
