Бранко Радун: Политика и рат

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
radun

Када политика доминира над војском у рату и када се не слушају официри већ се одлуке доносе из политичких мотива то често бива лоше по ту војску. Она губи битке, троши време и ресурсе на војно небитне и споредне ствари и правце и пропушта победе или срља у пораз. Добар пример за то је почетак рата Русије и Немачке 1941. године кад су код Немаца операције водили најбољи генерали као Гудеријан и Мајнштајн а на другој страни су доминирали Стаљин Берија и други који нису официри. Почетак је био катастрофалан за Русију (или СССР). Како је време пролазило Стаљин је притиснут неуспесима, катастрофалним последицама наредјених контраудара и слично увидјао да је враг однео шалу и на крају препустио водјство талентованим официрима као што су Жуков и Рокосовски. Са друге стране се Хитлер све више мешао у одлуке генерала, неке је потискивао друге смењивао. На крају су војне одлуке биле политичке – „нема повлачења из Стаљинграда“ што је Немце коштало милион војника а од тог губитка (људи и тенкова) се нису опоравили до краја рата.

Слично је почео и рат у Украјини. Путин је кренуо у рат из политичких разлога и војска ту није много питана. Политичке и обавестајне процене су да ће режим у Кијеву брзо крахирати што се показало погрешно. Ушли су у рат са мање од 100к војника (на папиру их је било више).. Све је то водило борбама са половичним успехом. Ако подцените противника имате проблем. Но временом се војска консолидовала и преузела део контроле над операцијом од политичара и обавештајаца. Па се дошло до мобилизације која је ојачала војску и бомбардовање инфраструктуре која је велики удар на одбрану, на институције, војну индустрију, транспорт и сл. Са друге стране се на почетку видела умешна војничка логика стварања одбране која је мобилна. Но временом су команду над украјинском војском преузели политичари и Американци. То је довело до тешких губитака. Да би се због америчких избора или нечег другог добио поен у Вашингтону жртвоване су бројне бригаде и стотину хиљада војника. Људи јако јасно праве разликују да ли су њихове жртве нужне и сврсисходне или је то све зарад имиџа или некакве пропаганде. То руши морал.

Пример Соледара. Руси су нападали мали и безначајан градић од 10к становника. Украјинци су се заинатили да га не предају у руке Руса из политичких разлога и ту жртвовали буквално најбоље јединице. По неким изворима 8 бригада је самљевено. Сад ту фронт пуца. Ако Украјинци буду политички размишљали „губитак територије“ и жртвују нове бригаде долазе у ситуацију да им се распадне фронт и војска (иако ту има доста странаца). А ако код Руса превлада војна логика и нико им из Кремља не смета они могу бацити на колена украјинску војску.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас