ВЕНЕЦУЕЛА 2025: Победа неоконса над реалполитиком, Русија и Кина зихераши
1. Трамп који данас предводи америчку администрацију појављује се као миротворац, али не одустаје ни од идеје „Америка Американцима“. Не жели дрогу на територији САД, али ни мигранте. Оптужио је председника Венецуеле за сарадњу са наркокартелима и тежи његовом свргавању са власти…
ОДГОВОР:
Трампов „миротворни“ имиџ је политичка фасада. Он се представља као „председник мира“ јер је у првом мандату избегао нове велике копнене ратове, али је бомбардовао Иран и овластио службе да врше специјалне војне операције против Венецуеле, увео поморску блокаду и ударе на венецуеланске бродове (61 мртвих у мору). „Америка Американцима“ може да значи свашта: од тога да Јужна Америка припада Северној Америци, преко борбе против наркокартела који су постали сметња, па до тога да се непослушни режими означе као „нарко-режими“ без обзира на то колико то има смисла и да ли постоје икакви докази за такве тврдње. Агресивна битка за ресурсе, крсташки дух и смена режима који сада опседају америчку политику говоре да су ствар преузели неоконси. Који су на сличан начин одрадили и Ирак пре две деценије, али и обојене револуције на истоку Европе и „арапско пролеће“. Ту је мотор за идеолошке ратове са диктаторима (у шта се све мање верује) и све огољенија битка за ресурсе и моћ.
Трампов „миротворни“ имиџ је политичка фасада. Он се представља као „председник мира“ јер је у првом мандату избегао нове велике копнене ратове, али је бомбардовао Иран и овластио службе да врше специјалне војне операције против Венецуеле, увео поморску блокаду и ударе на венецуеланске бродове (61 мртвих у мору). „Америка Американцима“ може да значи свашта: од тога да Јужна Америка припада Северној Америци, преко борбе против наркокартела који су постали сметња, па до тога да се непослушни режими означе као „нарко-режими“ без обзира на то колико то има смисла и да ли постоје икакви докази за такве тврдње. Агресивна битка за ресурсе, крсташки дух и смена режима који сада опседају америчку политику говоре да су ствар преузели неоконси. Који су на сличан начин одрадили и Ирак пре две деценије, али и обојене револуције на истоку Европе и „арапско пролеће“. Ту је мотор за идеолошке ратове са диктаторима (у шта се све мање верује) и све огољенија битка за ресурсе и моћ.
2.Шта је циљ америчке стратегије према Венецуели?
ОДГОВОР:
Циљ је потпуна контрола над ресурсима, а то ће се десити само насилном променом режима у држави са највећим нафтним резервама на планети (и не само нафте). Оптужба за „нарко-тероризам“ је само изговор. Мадуро је оптужен још 2020, а сада оптужба служи да се легализује инвазија. Трамп неће преговоре; Гренелов договор о нафти бачен је у смеће јер Рубио (државни секретар) жели рат. Ово јасно показује да полако нестаје дуализам трамповске спољне политике у којој реалполитику потискују, а доминира – и око Украјине, и око Израела, и око Венецуеле – тврд агресиван став неоконса чији је стари представник Рубио. Сада се чини да је од противника бесконачних ратова које воде неоконси Трамп постао „њихов човек“. Да ли је то прагматично пактирање са другим лобијем или „капитулација“ пред неоконсима и дубоком државом? Пре да је ово друго него прво.
3. Који је ово покушај свргавања Мадура са власти?
ОДГОВОР:
Ово је, како су то избројали ревносни хроничари америчке спољне политике, пети озбиљан покушај свргавања Мадура последњих пет-шест година: од тога да су на изборима признали победу ономе ко је поражен на изборима, преко удара плаћеника, преко санкција, специјалних операција, поморских удара и ЦИА удара дроновима.
Ово је, како су то избројали ревносни хроничари америчке спољне политике, пети озбиљан покушај свргавања Мадура последњих пет-шест година: од тога да су на изборима признали победу ономе ко је поражен на изборима, преко удара плаћеника, преко санкција, специјалних операција, поморских удара и ЦИА удара дроновима.
4. Мадуро је социјалиста, унутар земље окривљују га за енормну инфлацију, корупцију… Како је једна земља изузетно богата нафтом, дијамантима и другим природним богатствима спала на сиротињски штап?
ОДГОВОР:
То је комбинација спољашњег притиска и санкција (ми барем знамо како то изгледа) са унутрашњим проблемима који су узроковани лошим руковођењем и великом корупцијом. Пре Мадура на власти је био његов политички отац Чавез, против кога је пре више од две деценије САД организовала војни пуч, али се народ у милионском броју окупио у главном граду Каракасу и довео до повратка „несталог председника“ који је као популиста и реформиста био изузетно популаран у земљи – нарочито међу сиромашнијим слојевима и обесправљеним потомцима Индиоса, којима је донео савремено здравство и школство у свако село. Он је био боливарац, а то значи републиканац и антиглобалиста – дакле ни класичан левичар иако је имао подршку левичара, нити „националиста“. Сада је друга ситуација. Земља годинама пропада под санкцијама и унутрашњом корупцијом. Сваки пут „нарко-тероризам“ је изговор, а циљ је нафта и резерве од преко 300 милијарди барела. Богата земља постала је социјалистички бедна као некаква нова Куба јер су Американци пресекли све изворе прихода које су могли и јер је левичарска влада била ригидна према приватном сектору. Власт је национализовала нафтне компаније и отпустила много људи који нису били лојални и тако су остали без стручњака. То је уз санкције довело до пада производње од око четири пута, а уз пад цене нафте дошло је до слома буџета. Власт је ишла на штампање новца и дошло је до милионске инфлације као у Србији 1993. године. Корупција је извукла стотине милијарди долара из нафтне индустрије. Санкције су најважније за колапс привреде и друштва уз етатистички левичарски режим који је смањио инвестиције и ослабио приватни сектор. Без стручњака и са мало инвестиција производња нафте пала је више од четири пута, а слично је и у другим привредним гранама. Све је то довело до масовних миграција и недостатка стручњака који би могли одржати производњу нафте на колико-толико стабилном нивоу.
То је комбинација спољашњег притиска и санкција (ми барем знамо како то изгледа) са унутрашњим проблемима који су узроковани лошим руковођењем и великом корупцијом. Пре Мадура на власти је био његов политички отац Чавез, против кога је пре више од две деценије САД организовала војни пуч, али се народ у милионском броју окупио у главном граду Каракасу и довео до повратка „несталог председника“ који је као популиста и реформиста био изузетно популаран у земљи – нарочито међу сиромашнијим слојевима и обесправљеним потомцима Индиоса, којима је донео савремено здравство и школство у свако село. Он је био боливарац, а то значи републиканац и антиглобалиста – дакле ни класичан левичар иако је имао подршку левичара, нити „националиста“. Сада је друга ситуација. Земља годинама пропада под санкцијама и унутрашњом корупцијом. Сваки пут „нарко-тероризам“ је изговор, а циљ је нафта и резерве од преко 300 милијарди барела. Богата земља постала је социјалистички бедна као некаква нова Куба јер су Американци пресекли све изворе прихода које су могли и јер је левичарска влада била ригидна према приватном сектору. Власт је национализовала нафтне компаније и отпустила много људи који нису били лојални и тако су остали без стручњака. То је уз санкције довело до пада производње од око четири пута, а уз пад цене нафте дошло је до слома буџета. Власт је ишла на штампање новца и дошло је до милионске инфлације као у Србији 1993. године. Корупција је извукла стотине милијарди долара из нафтне индустрије. Санкције су најважније за колапс привреде и друштва уз етатистички левичарски режим који је смањио инвестиције и ослабио приватни сектор. Без стручњака и са мало инвестиција производња нафте пала је више од четири пута, а слично је и у другим привредним гранама. Све је то довело до масовних миграција и недостатка стручњака који би могли одржати производњу нафте на колико-толико стабилном нивоу.
5. Трамп је оптужио Мадура и за велики број илегалних миграната… који долазе на територију САД. САД спроводе највећу војну концентрацију у Карибима у последњих 35 година, ту је и највећи носач авиона Џералд Форд и 15.000 америчких војника. Да ли ће Венецуела и САД ући у рат?
ОДГОВОР:
Мигранти су симптом, не узрок. Имамо милионе избеглица последњих десетак година као из ратом разрушене Украјине, али и тешко сиромаштво па и глад, милионску хиперинфлацију, рестрикције струје. Систем пред колапсом – што је последица санкција и хибридног рата који води Америка према Венецуели (слично Србији деведесетих, само још фали бомбардовање као финале). Те милионе несретника који су побегли из беде Трамп користи као доказ да је Мадуро „нарко-краљ“ који „празни затворе“ и шаље банде у САД. Ти наркокартели су реални, али Мадуро није Ел Чапо. Миграције су последица колапса који је последица америчких санкција, а не плански и организовани извоз криминалаца.
Мигранти су симптом, не узрок. Имамо милионе избеглица последњих десетак година као из ратом разрушене Украјине, али и тешко сиромаштво па и глад, милионску хиперинфлацију, рестрикције струје. Систем пред колапсом – што је последица санкција и хибридног рата који води Америка према Венецуели (слично Србији деведесетих, само још фали бомбардовање као финале). Те милионе несретника који су побегли из беде Трамп користи као доказ да је Мадуро „нарко-краљ“ који „празни затворе“ и шаље банде у САД. Ти наркокартели су реални, али Мадуро није Ел Чапо. Миграције су последица колапса који је последица америчких санкција, а не плански и организовани извоз криминалаца.
Да ли ће бити отвореног рата? Он је реална опција и њему су врата широм отворена. Пропала је резолуција у Сенату по којој би Трамп морао тражити сагласност за војни удар по Венецуели. Дакле има одрешене руке – и то је победа неоконса. Носач авиона Џералд Форд и 15.000 војника су у близини Венецуеле. Трамп говори да није за рат, али да су Мадуру дани одбројани. То говори да се иде на комбинацију спољних акција нижег интензитета и унутрашњег пуча војске.
6. Колико је реално да видимо озбиљну војну интервенцију против Венецуеле и како би она могла да изгледа?
ОДГОВОР:
Инвазија је могућа, али највероватније не класична, јер тих десет или петнаест хиљада војника нису довољни за копнену интервенцију и окупацију, али јесу за специјалне операције и ваздушне ударе – нарочито дроновима и могуће и крстарећим ракетама. Сценарио који је у игри је масовни ваздушни и поморски удари на војне објекте, луке, рафинерије, а циљ је изазвати слом режима и војни пуч. Ризик је да режим преживи и да Русија и Кина пошаљу системе ПВО којима би могли делимично да парирају америчким ударима. То опет може убрзати одлуку Америке да нападне док ривали нису дошли са својим системима у Венецуелу.
Инвазија је могућа, али највероватније не класична, јер тих десет или петнаест хиљада војника нису довољни за копнену интервенцију и окупацију, али јесу за специјалне операције и ваздушне ударе – нарочито дроновима и могуће и крстарећим ракетама. Сценарио који је у игри је масовни ваздушни и поморски удари на војне објекте, луке, рафинерије, а циљ је изазвати слом режима и војни пуч. Ризик је да режим преживи и да Русија и Кина пошаљу системе ПВО којима би могли делимично да парирају америчким ударима. То опет може убрзати одлуку Америке да нападне док ривали нису дошли са својим системима у Венецуелу.
7. Мадуро је затражио помоћ Русије, Кине и Ирана… Алексеј Журављов, први заменик председника Одбора руске Државне думе за одбрану, рекао је и да Русија наставља да испоручује оружје Каракасу. Како то тумачити? Какве интересе има Русија у том делу света?
ОДГОВОР:
Русија има уговоре за 30 година експлоатације нафте и гаса. Журављов из руске Думе каже да Русија наоружава свим и свачим Венецуелу и прети да их „ништа не спречава да дамо Орешник или Калибр“. Интерес је што су Руси уложили десетине милијарди долара, а 300.000 барела дневно венецуеланске нафте иде у Русију мимо санкција. Венецуела је руски „анти-амерички бастион“ ту „доле преко пута Флориде“. Русија жели на овај начин да добије и какав-такав мир око Украјине и скидање санкција Запада, то јест Америке. Све по логици „дајте нам мир у Украјини, ми вам нећемо сметати око Венецуеле или Ирана“. Но Америка не реагује на овакве потезе и сматра да Русија провоцира и блефира. Вероватно су у праву.
Русија има уговоре за 30 година експлоатације нафте и гаса. Журављов из руске Думе каже да Русија наоружава свим и свачим Венецуелу и прети да их „ништа не спречава да дамо Орешник или Калибр“. Интерес је што су Руси уложили десетине милијарди долара, а 300.000 барела дневно венецуеланске нафте иде у Русију мимо санкција. Венецуела је руски „анти-амерички бастион“ ту „доле преко пута Флориде“. Русија жели на овај начин да добије и какав-такав мир око Украјине и скидање санкција Запада, то јест Америке. Све по логици „дајте нам мир у Украјини, ми вам нећемо сметати око Венецуеле или Ирана“. Но Америка не реагује на овакве потезе и сматра да Русија провоцира и блефира. Вероватно су у праву.
8. Постоји и стратешки споразум између две земље. Москва је стекла права на истраживање налазишта природног гаса и нафте у Венецуели вредних милијарде долара. Да ли се и Трамп бори за природне ресурсе Венецуеле?
ОДГОВОР:
Да, Трампова Америка се бори за исте ресурсе. Нарочито јер је Трамп представник и нафташко-рударског лобија који га је подржао у председничкој кампањи. Тако се десило да је у име реалполитике – да се спречи стратешко јачање Кине и Русије у региону – и нафташког лобија Гренел преговарао са Мадуром, који је пристао и понудио сву нафту америчким компанијама. Но Трамп, под притиском неоконса – као и код Украјине – одустаје од реалполитике и иде агресивно на промену режима. Трамп је одбио великодушну понуду Мадура и тражио сву нафту, и то за џабе, позивајући се на случај Ирака 2003. када је окупиран.
Да, Трампова Америка се бори за исте ресурсе. Нарочито јер је Трамп представник и нафташко-рударског лобија који га је подржао у председничкој кампањи. Тако се десило да је у име реалполитике – да се спречи стратешко јачање Кине и Русије у региону – и нафташког лобија Гренел преговарао са Мадуром, који је пристао и понудио сву нафту америчким компанијама. Но Трамп, под притиском неоконса – као и код Украјине – одустаје од реалполитике и иде агресивно на промену режима. Трамп је одбио великодушну понуду Мадура и тражио сву нафту, и то за џабе, позивајући се на случај Ирака 2003. када је окупиран.
Рубио је брутално одговорио да је Венецуела „нарко-држава“, а нафта је онда ратни плен у борби са „картелом“. Тако је Трамп окренуо леђа нафташком лобију који га је финансирао у кампањи за председника, који је тражио контролу над венецуеланском нафтом од 49 година и који је изгурао некадашњег шефа Ексона Тилерсона за саветника Трампа. Сад је та струја потпуно поражена од неоконса и дубоке државе, а слично се десило и око Украјине. Тако је трамповски први мандат, а и други, обележила јанусовска политика, али која временом постаје само једно лице – лице агресивних крсташа и интервенциониста неоконса.
9. И у Мексику је слична ситуација. Трампова администрација је почела детаљно планирање нове мисије слања америчких трупа и обавештајних официра у Мексико ради сузбијања наркокартела. Међутим, за разлику од Мадура, председница Мексика Клаудија Шејнбаум је дозволила проширење активности ЦИА у земљи.
ОДГОВОР:
Не бих никако поредио Венецуелу и Мексико и однос Америке према њима. Мексико је пристао на ЦИА-дронове и америчке специјалце за борбу против наркокартела. Први човек Мексика Шејнбаумова је наравно рекла „никакви амерички војници“, али допушта летове изнад територије и специјалне тимове на терену. Према америчким медијима, Трамп планира „тихе“ ударе на лабораторије дроге и командна места, а ако Мексико случајно одбије, прети им царинама од 25 %. Разлика је: Шејнбаумова није Мадуро – она је савезник Америке, а Мадуро непријатељ.
Не бих никако поредио Венецуелу и Мексико и однос Америке према њима. Мексико је пристао на ЦИА-дронове и америчке специјалце за борбу против наркокартела. Први човек Мексика Шејнбаумова је наравно рекла „никакви амерички војници“, али допушта летове изнад територије и специјалне тимове на терену. Према америчким медијима, Трамп планира „тихе“ ударе на лабораторије дроге и командна места, а ако Мексико случајно одбије, прети им царинама од 25 %. Разлика је: Шејнбаумова није Мадуро – она је савезник Америке, а Мадуро непријатељ.
10. Каква је судбина Јужне Америке? Да ли сиромаштво и беда траже спас у диловању наркотицима? Да ли се САД појављују као спасилац или је у питању политички и економски интерес велике силе?
ОДГОВОР:
Судбина Јужне Америке, због потпуног губљења суверенитета и гушења последњих џепова отпора као што је Венецуела, је тужна и несрећна. Нешто слично што је доживео Балкан, само на квадрат. А то значи царевање сиромаштва, корупција и наркокартела, а то је зачарани круг из кога нема излаза. Барем се он за сада не види. У Венецуели, али и у добром делу тог дела света, пола становника је испод границе сиромаштва, а кокаин је значајан део БДП-а. Америка прокламује своје „ратове против дроге“ само против оних који јој сметају у битки за контролу над државама и ресурсима, а то је у Венецуели нафта, у Боливији литијум, а у Чилеу бакар. Овде се нуди и намеће вечити колумбијски сценарио где су картели прогутали државу и уништавају друштво.
Судбина Јужне Америке, због потпуног губљења суверенитета и гушења последњих џепова отпора као што је Венецуела, је тужна и несрећна. Нешто слично што је доживео Балкан, само на квадрат. А то значи царевање сиромаштва, корупција и наркокартела, а то је зачарани круг из кога нема излаза. Барем се он за сада не види. У Венецуели, али и у добром делу тог дела света, пола становника је испод границе сиромаштва, а кокаин је значајан део БДП-а. Америка прокламује своје „ратове против дроге“ само против оних који јој сметају у битки за контролу над државама и ресурсима, а то је у Венецуели нафта, у Боливији литијум, а у Чилеу бакар. Овде се нуди и намеће вечити колумбијски сценарио где су картели прогутали државу и уништавају друштво.
Дакле да закључимо Трамп неће преговарати. Хоће Мадурову главу на тацни и венецуеланску нафту бесплатно. Нафташки лоби га је подржавао око мирне предаје нафтних ресурса Венецуеле уз опстанак Мадура на власти (барем привремен), али он је направио дил са неоконсима који по сваку цену желе промену режима. Но и та опција игра за нафташе уколико дође до брзог слома власти у Венецуели и уколико не улете у празан простор Кина и Русија. Но знајући како Кина и Русија играју зихерашки и бојажљиво да превише не разгневе Америку, Венецуели нема много помоћи а ни претеране наде. Русија и Кина да су желеле, могле су годинама уназад наоружати Венецуелу или пак подићи њене капацитете за производњу нафте – а нису. Ако крену већи ваздушни удари и ако не успеју да брзо сломе режим Мадура, креће нова река избеглица која ће се придружити постојећим, којих је осам милиона, а регион тоне у хаос и беду. Но и ако дође до слома режима и војног пуча, дугорочно то не мора да значи много бољи сценарио за Венецуелу и регион.
Интервју дат за ТВ Вести 7.11.2025.
