Бранко Радун: Трамп и Путин, Индија и Кина и нафта као геополитички бумеранг
- Како смањење прихода од нафте утиче на способност Русије да настави рат у Украјини?
Сукоб око Украјине је део шире борбе унутар англосаксонске елите: с једне стране, глобалистичка неолиберална струја, коју подржавају структуре попут НАТО-а, ЕУ и Лондона, жели победу над Русијом по сваку цену, видећи је као идеолошку и стратешку борбу за контролу ресурса. С друге стране, прагматична популистичка струја, коју представљају фигуре попут Доналда Трампа или Виктора Орбана, жели брз крај рата у Украјини да би се фокусирала на унутрашње проблеме САД-а, Кину и Иран. За Трампову струју, рат је финансијски и стратешки терет, док нафтни лоби, који је подржава, ограничава могућност драстичног пада цена нафте због сопствених профита.
Пад цена нафте директно погађа руски буџет, који од извоза енергената остварује 40-50% прихода. Ако цена нафте падне испод 50 долара по барелу, Русија би се суочила са озбиљним дефицитом, што би ограничило финансирање војске, логистике и плата. Ипак, Русија има резерве злата, девизне резерве и тржишта попут Кине и Индије, што ублажава ударац. Дугорочно, пад прихода може присилити смањење обима рата, али краткорочно Русија неће колабирати. Прогнозе не предвиђају драматичан пад цена у блиској будућности, што умањује ефикасност ове стратегије. - Може ли пад цена нафте променити руску војну динамику на терену?
Пад цена нафте, чак и преко 20 долара по барелу што је мало вероватно, не би одмах променио руску војну стратегију. Аналитичари предвиђају да би укидање ограничења ОПЕК-а могло спустити цене на 30-40 долара, али је то мало вероватно јер Саудијска Арабија и Русија, као чланице ОПЕК+, штите своје интересе.
Русија се већ прилагодила, користећи јефтиније тактике попут комбинацију дронова и артиљерије уместо скупих тенковских офанзива. Дуготрајни и већи пад цена могао би приморати Русију да смањи број активних фронтова или пређе на дефанзиву, али то би се десило тек 2026. или касније. Руси су отпорни, а партнери попут Кине и Индије настављају да купују њихову нафту, проналазећи рупе у санкцијама. Војна динамика више зависи од политичке воље него од новца. - Колико интерне фискалне мере могу ублажити економски притисак од пада цена нафте?
Повећање пореза на луксуз или прогресивно опорезивање богатих доноси приходе који су недовољне да надокнаде губитке од пада цена нафте, који чине лавовски део буџета. Русија је на почетку рата повећала приходе од нафте, не само због високих цена, већ и елиминацијом коруптивних посредника. У случају дефицита, Русија би прибегла девалвацији рубље, штампању новца или зајмовима од Кине, што би изазвало инфлацију и ризик од незадовољства народа. Фискалне мере су привремено решење, али не могу дугорочно надоместити губитке од значајнијег пада прихода од нафте. - Како економске последице могу подстаћи Русију на преговоре?
Русија је већ показала спремност за преговоре, прихватајући начелно Трампове услове за мир, укључујући америчке гаранције Украјини без формалног чланства у НАТО-у. Међутим, Кијев, подстакнут Лондоном, НАТО-ом и анти-Трамповским снагама у САД, два пута је саботирао мировни процес, захтевајући нове услове, попут «примирја пре мира» или западних трупа у Украјини пре потписивања споразума. Трамп не може јавно да криви Кијев, па притисак усмерава на Русију, иако је Путин у суштини прихватио његов план.
Пад цена нафте испод 50 долара и пооштрене санкције могли би приморати Русију да пристане на нове услове, али Путин неће прихватити понижење без часног изласка из рата попут контроле над Донбасом или гаранција неутралности Украјине барем на средњи рок. Без тога, наставиће рат, чак и по цену економских потешкоћа, јер нови услови Запада би се тумачили као слабост. - Може ли унутрашњи притисак убрзати крај рата?
Унутрашњи притисак може убрзати преговоре само у екстремним условима. Руски народ је отпоран на притиске и невоље, али ако рат постане бесмислен, губици на фронту ескалирају, а инфлација и празне полице постану неподношљиве, незадовољство може расти. Олигарси су лојални Путину док имају профите; пад цена нафте и губици могли би их навести да га притисну за нове уступке западу. Ипак, Путин контролише безбедносне снаге, медије и финансије, па су масовни протести у овом монету мало вероватни без комбинације великих војних пораза, економске кризе и пукотина у елити. Но Русији ако иде путем даљег позиционог исцрпљујућег рата коме нико више не види ни крај ни смисао ризикују помављаље 1917-те. - Зашто Трамп користи економску стратегију као аргумент за дипломатско решење?
Трамп, као бизнисмен, види рат у Украјини као финансијски и стратешки терет. САД су постигле своје циљеве: изоловале су Русију, преузеле контролу над Украјином и дисциплиновале ЕУ. Трамп жели да угаси овај сукоб да би се фокусирао на унутрашње проблеме САД-а, реиндустријализацију и технолошку надмоћ над Кином. Економска стратегија притиска, попут пада цена нафте, је јефтинији начин притиска на Русију од слања милијарди долара или хиљада војника Кијеву. Истовремено, то је добар ПР – Трамп се представља као миротворац. Међутим, унутрашња опозиција и глобалисти га спречавају, јер пре свега имају интерес да рат траје још неко време а политички не желе да се Трампу припишу заслуге за мир, а неки аналитичари верују да је одуговлачење преговора начин да се купи време и спречи руска офанзива на Кијев. - Да ли Трампова изјава о санкцијама на руске енергетске ресурсе одражава геополитичку стратегију или политички маркетинг?
Више је маркетинг него стратегија. Санкције на руску нафту звуче као моћан потез, али имају ограничен ефекат – Русија је цњћ 2022-ге преусмерила извоз на Кину и Индију, а тржиште нафте је флексибилно. Трамп не може казнити Кијев или Лондон, који саботирају његов мировни план, па кривицу пребацује на Русију, иако је она прихватила његове услове. Ова изјава је и «мотивациона порука» бирачима и глобалистима да он може решити сукоб брзо и јефтино. Ипак, нафтни лоби у САД, који га подржава, неће дозволити драстичан пад цена, што ограничава његову стратегију притиска на Москву. - Колико је реално да пад цена нафте директно утиче на понашање Русије?
Краткорочно, није реално. Русија је преживела санкције захваљујући партнерима попут Кине, Индије и Турске, који купују јефтину нафту. Пад цена би им направио проблем али не довољно да брзо попусте и прихвате нове услове. Трампов план притиска на Русију нижим ценама нафте зависи од притиска на Саудијце да повећају производњу, али они неће угрожавати своју економију. Англосаксонци су већ то покушавали од 2022-ге без успеха. Тако су прошли и са Индијом која је одбила 2022-ге да смањи куповину нафте од Русије. Осим тога Кина може додатно субвенционисати Русију, а Индија је ових месеци одбила америчке уцене да прекине увоз руске нафте, окренувши се ближе Кини. То је геополитички губитак за САД који је признао и сам Трамп, јер арогантан притисак не пролази у Делхију, који води економију са највећим растом међу великим силама. - Да ли је идеја присиљавања Русије на преговоре падом цена нафте брза или само компликује глобално тржиште?
Идеја је теоретски добра, али у пракси спора и ризична. Русија је већ пристала на преговоре и Трампов план, али Кијев, подстакнут Лондоном и анти-Трамповским снагама, захтева нове услове, што приморава Русију да се суочи са понижењима. Пад цена нафте захтева координацију са ОПЕК-ом и притисак на Кину и Индију, али би изазвао хаос: инфлацију у САД-у, енергетску привредну и друштвену кризу у ЕУ и додатно јачање Кине као руског финансијера.
Бољи приступ би био притисак на Кијев и Лондон да прихвате договор, уместо кажњавања Русије за опструкцију коју она не изазива. Ова динамика подсећа на однос Запада према Србији 90-их – готово редовно кажњавање погрешне стране. Кина, као и увек, профитира, док Украјина и ЕУ трпе последице. Русија неће лако попустити пред новим захтевима, а глобалистички ратни лоби и нафтни интереси ограничавају Трампове могућности. - На крају да закључимо о томе какви су исходи ове агресивне америчке стратегије да се нафта претвори у геополитичко оружје?
Да закључимо Трампова стратегија пада цена нафте је више политички маневар него реалан план. Русија је отпорна захваљујући Кини и Индији које купују руску нафту са попустом а то значи да на то не утичу флуктуације цена нафте на светском тржишту што води ка закључку да на то нема тако велики утицај америчка политика као некада. Јасно је да ће Трамп подстаћи америчке нафташе да повећају производњу и да ће избацити део ускладиштених резерви да би имао некакав резултат. Но све ово показује да је глобално тржиште енергената је превише сложено за једноставне потезе. Парадоксално ирационални притисак на Русију која је прихватила «Амерички мир» и Индију која се уцењује и гура у економску пропаст уколико прихвати уцене из Вашингтона само их гура ближе Кини, стварајући први пут реалан антизападни блок. Док САД и глобалисти настављају ову ратнохушкачку игру, Русија је избачена из Европе, Кина јача на више фронтова, Украјина се уништава, а ЕУ тоне у економску и политичку слабост. Генерално само су Америка и Кина добитници у овој геополитичкој игри а у овој рунди је Кина искористила грешке САД да поентира.
Интервју дат за ТВ Вести 19.9.2025
