Бранко Радун: Визија Устава и Косова у разговору с Коштуницом

радун

Бранко Радун, политички аналитичар, описао је свој разговор са Војиславом Коштуницом вођен пре 15 година који је обухватао широк спектар тема, али се фокусирао на значај Устава, политичке ситуације у Србији и питање имена политичких странака.

Њихову расправу о значају устава, недостатку подршке и поштовања устава међу грађанима, политичким превирањима, те тежњи за именовањем политичких организација на начин који одражава њихове циљеве и вредности Радун је изнео на друштвеној мрежи „Икс“.

„Мој разговор са Коштуницом пре 15 так година. Он је започео:

– Мени је јако битно што смо консензусом донели нови Устав. То ће остати упамћено у историји.

– Устав је мртво слово ако људи у њега не верују. Устав мора бити као светиња као Библија да би имао снагу

-Треба времена за то, треба то неговати.

-Србима мало значи устав ма какав он био. Уосталом често их мењамо па то делује неозбиљно

– Морали смо донети нови устав, да направимо дисконтинуитет са Милошевићем

– Али ако ће свака већа промена власти довести до промене устава онда то није јака уставна традиција већ више звучи као револуционарна пракса

-Овај смо донели консензусом и он ће верујем трајати дуго.

-Могуће да ће трајати али мислим да је он Србима небитан и да ће те памтити не по уставу већ по томе што си победио Милошевића али и спречио грађански рат после промене власти

-Осим тога ту је и преамбула која везује Косово за Србију.

-Ако Срби одустану од Косова никаква преамбула га неће задржати а ако верујемо да је Косово српски Јерусалим онда можемо и без устава и преамбуле.

– Урадили смо оно што смо морали да сачувамо земљу и мир у њој, али устав ипак остаје као темељ државни и као тапија на Косово

– Мало то вреди кад ми као народ то не ценимо а уставни суд су ти жути које није много брига за устав. Ако желиш да људи верују у устав мораш радити као Хуго Чавез који је венецуеланској сиротињи рекао по уставу имате право на своју земљу – окућницу, а већина је живела сиромашно на туђој земљи. Осим тога он им је рекао устав вам гарантује и школу и доктора и то је урадио довео до последњег индиоског села доктора и учитеља. Видео сам како се његове присталице држе књижицу устава и куну се у њега са сузама у очима и вичу „ел конституенте“. Они су били спремни да погину за устав и за Чавеза. Он је створио уставобранитељски покрет. Ако желиш поштовање устава мораш то урадити.

– Није то тако једноставно. Ми смо дошли на власт као група интелектуалаца који нису знали шта је власт а знаш ко овде влада више од пола века.

– Мислиш на службу и на странце?

– Радили смо оно што смо могли, нисмо могли да направимо велики народни уставобранитељски патриотски покрет.

-Да. Као што је песник рекао за Деспота Стефана „он може и коњ му може али му Бог не да“.

– Нисам чуо за то али је занимљиво. Име је битно можда смо погрешили и што смо дали име странци ДСС кад смо се одвојили од ДС-а. Додали смо то „Србије“ да би смо се разликовали од ДС-а. Да смо дали друго име можда би све било другачије. Зоран је иначе био чудан човек некако промењив и без облика.

-Како то?

– Па ми смо хтели да правимо грађанску конзервативну странку а он је говорио то мене не занима ја хоћу алатку која ће нас довести на власт. После је учланио ДС у левичарску интернационалну јер је тамо добио неке паре.

-Мени је тај Ђинђићев прагматизам јасан и разумљив. Чак ми је и симпатичан јер нисам моралиста. Што се имена странке тиче мени имена нису толико битна већ шта се мисли говори и ради.

-Битна су имена јер је у имену судбина или барем усмерава у овом или оном правцу.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас