Бахмут, мали град на истоку Украјине, има симболичан значај који далеко превазилази његову стратешку вредност за обе стране у рату. Русија жели да напредује даље у Украјини и оствари Путинов прокламовани циљ „ослобађања Донбаса“, па стога изгледа да по сваку цену мора заузети Бахмут. Међутим, важност града не лежи само у његовој стратешкој позицији.
Бахмут је био поприште дуготрајних и крвавих борби током осам месеци, постајући најкрвавија битка од почетка рата у фебруару 2022. године. За Украјину је Бахмут постао симбол истрајности и одлучног отпора. Град је био сведок неких од најжешћих борби током инвазије, а слике рововског рата и слогани попут „Бахмут се држи!“ шире се друштвеним мрежама као део украјинско западне пропаганде.
Русији је, с друге стране, потребна некаква победа. Након почетног напредовања, успешна украјинска контраофанзива наносила је поразе руским снагама и угрожавала њихов углед. Група Вагнер, која је позната по својим војним операцијама у Сирији и другим земљама, кренула је у борбу за Бахмут прошле године сама, а њихова победа у Бахмуту могла би ојачати углед те групе и њеног вође Јевгенија Пригожина у Кремљу у односу на ривала министра одбране Шојгуа. Невиђено до сада је то да је један приватна војска преузела на себе улогу војске и готово сама води операција заузимања једног града који је битан за будућност рата у Украјини. То је и маргинализација руске армије али и могућа замка за Вагнер.
Пад Бахмута би за Украјину значио морални ударац након месеци тешких борби. То би се догодило у тренутку када се очекује украјинска контраофанзива, која би могла изазвати забринутост међу украјинским савезницима. Украјинске снаге желе да ударе по боковима око Бахмута и да униште И Вагнер и поврате контролу над градом.
За Русију, заузимање Бахмута би подигло морал и означило прву велику победу у више од десет месеци. Стратешки гледано, победа у Бахмуту би отворила пут даље на запад према граду Краматорску и другим местима где постоје линије одбране. Међутим, Украјина је утврдила подручја око Бахмута и довела значајне снаге јер је битка за Бахмут предуго трајала, што представља изазов за руске снаге. Осим тога руске снаге не показују вољу да даље напредују. Дакле, иако Бахмут нема изузетну стратешку вредност, симболичан значај и морална димензија коју је стекао током рата чине га кључним местом у руско-украјинском сукобу.
Постоје извештаји и спекулације да Јевгениј Пригожин, вођа приватне војне групе Wагнер, жели да се повуче из Бахмута и препусти контролу руским војним снагама под командом министра одбране Сергеја Шојгуа. Пригожин сматра да је постизање „победе“ и „освајање“ града у Бахмуту довољно да повећа свој углед у Кремљу али и дискредитацију његовог ривала министра одбране Шојгуа. Ове процене су спекулативне и заснивају се на анализи ситуације и понашања групе Вагнер у претходним догађајима. Пригожин је јавно критиковао руске војни врх због недовољне опскрбе његових снага, што указује на одређени неспоразум или тензије између Пригожина и руске војске. Због свега тога Бахмут иако није ни велик ни стратешки битан представља преломни момент рата и место где се одлучују судбине председника Украјине и Русије, али и њихових главних људи.
