Лондон — Уколико Бриселски споразум не буде примењен ове године ризик од неизбежног сукоба је реалан, а ако се то деси, последице би биле озбиљне, упозорава Гардијан.
У тексту у којем се анализира ситуација на Западном Балкану, под насловом „Европа треба да уради више“, Гардијан наводи да су у децембру „локални спорови“ довели до постављања барикада на северу Косова, који углавном насељавају Срби.
„Односи између Приштине и Београда – који ужива ентузијастичну подршку Кремља и одбија да призна независност Косова – изгледају горе него у било ком тренутку у последњих 20 година“, констатује лист.
Указује се и да је капацитет Европске уније да посредује „компликован“, због зависносности Србије од руског гаса, али и одбијања Београда да уведе санкције Москви.
„Али уколико се Бриселски споразум из 2013. коначно не примени ове године – повезујуц́и политичку аутономију косовских Срба са нормализацијом односа између две земље – ризик од неизбежног сукоба је стваран. Да се то деси, шире последице би биле озбиљне, не само у смислу нове избегличке кризе“, упозорава се у анализи.
У тексту се подсећа да је почетком децембра одржан Самит ЕУ – Западни Балкан у Тирани, и наводи да су се европски званичници окупили како би послали „симболичну поруку“.
То је, додаје Гардијан, био први самит одржан у региону чије становништво, углавном, чезне да припада „бриселском клубу“, али је почело да сумња да ће се то икада десити.
Тај гест, пише лист, са конкретним мерама попут укључивања у Еразмус програм ЕУ, – добро је прошао, уз подсећање да је албански премијер Еди Рама констатовао да се „ствари мењају“, док су други лидери поздравили „нов начин размишљања“.
Неколико седмица касније, БиХ је добила статус земље кандидата за чланство у ЕУ. Такав развој догађаја није тешко објаснити, додаје лист.
„Како је последњих година наступио замор од проширења ЕУ, Западни Балкан – и његове наизглед нерешиве, нерешене тензије – пале су на европској лествици геополитичких брига. Али, рат у Украјини концентрисао је умове у Бриселу, док Русија настоји да прошири свој утицај у региону на рачун ЕУ и НАТО-а и користи политичку нестабилност у своју корист“, стоји у анализи.
Зато је преко потребно да се запад поново фокусира на овај регион, али је „с обзиром на мрачни контекст“, потребно више од топлих речи.
Гардијан констатује да је и у БиХ ситуација суморна, зато што Москва даје великодушну подршку „сецесионистичкој агенди националистичког лидера босанских Срба Милорада Додика“, док Кремљ истовтремено „негује босанске Хрвате националисте, који су подједнако одлучни да учврсте и продубе етничке поделе садржане у дејтонском Уставу земље“.
Лист наводи и да с обзиром на геополитичке улоге и растуц́и утицај кинеских инвестиција у региону, Унија треба да појача своју улогу.
Истовремено, успех антиимиграционих, исламофобичних партија у земљама попут Француске и Холандије значи да је проширење на исток нереално у догледној будуц́ности.
Наводи се и да је у Србији подршка чланству у ЕУ пала на испод 50 одсто, због притиска на Београд да уведе санкције Русији.
„Али ЕУ и даље може да утиче, и да уради праву ствар, после година занемаривања. Без приступа Унији, требало би понудити много више економске помоц́и. У замену за напредак у реформама по питању корупције, владавине праве и слободе изражавања, истински ангажован приступ могао би да створи добру вољу неопходну за смиривање регионалних тензија и поштовање демократских вредности“, пише Гардијан.
Лоша алтернатива је да се дозволи стратешки виталном региону да гледа на исток, колико и на запад, „оснажујуц́и етнонационалистичке нелибералне снаге и унапређујуц́и план Кремља у дворишту Европе“, закључује се у анализи.
Извор: Б92
