Путин губи рат, зато се припремите за ескалацију
Сати откуцавају за руског лидера – а то значи да Европа суочава с непосредном опасношћу
Амбросе Еванс-Притцхард
Телеграф
Наводно је Владимир Путин прикрио право стање руске економије, приморавајући банке да кредитирају војно-индустријски комплекс.
Цене нафте прете Кремљу док технологија Украјини даје предност. Владимир Путин је притеран уза зид. Губи економски рат брже него што добија било какву војну предност у Украјини. Дуго очекивана руска офанзива исцрпла се током лета са 800 жртава дневно и мало чиме да се покаже. Кремљ није успео да пробије украјински појас тврђава нити да преокрене ток рата. „Руси нас и даље узнемиравају и лове цивиле беспилотним летелицама, што је ужасна пракса, али не постижу никакав стратешки циљ“, рекао је Андриј Загородњук, бивши украјински министар одбране.
У међувремену, руски домаћи фронт пуца – слично као што је немачки домаћи фронт пукао од исцрпљености ратом након што је Кајзер уложио све у своју неуспешну пролећну офанзиву 1918. Украјински напади беспилотним летелицама наносе толику штету руској нафтној инфраструктури и рафинеријама да земља мора да увози хитне залихе горива из Кине, Кореје и Белорусије. Московска агенција Нефтегаз каже да је 38% примарног капацитета за прераду нафте у земљи ван функције, иако Русија има начине да попуни рупе.
Најновији напад ове недеље погодио је рафинерију нафте Антипински у западном Сибиру, 2.000 километара унутар руског територија. То је био најдубљи удар у рату до сада. „Имају огромне области које не могу да бране противваздушним системима. Русија не може учинити ништа значајно да заштити те објекте“, рекао је Загородњук. „То је изненадило многе јер нису мислили да Украјина може досећи тако далеко. Јасно видимо ефекте технологије дубоких удара“, рекао је он на Роyал Унитед Сервицес Институте ове недеље.
Загородњук је рекао да је старо ратовање у суштини мртво. Велики део огромног руског војног хардвера је бескористан. Рат је постао високотехнолошка трка, а Украјина је корак испред. Wалл Стреет Јоурнал каже да администрација Трампа сада активно помаже са обавештајним подацима дугог домета, прелазећи границу коју Џо Бајден никада није смео да пређе.
Сав оптимизам са самита Трамп-Путин у Аљасци пре два месеца испарио је. „Наша грађевина односа се руши, а за то су криви Американци“, рекао је Сергеј Рјабков, заменик руског министра спољних послова. Двадесет региона Русије суочава се са ограничењем горива. Бензинске пумпе ограничавају продају на 30 литара у великим деловима земље. Многе су потпуно престале да продају гориво од 95 октана. Русија је 2023. производила 9,7 милиона барела дневно (б/д) нафте.
Голдман Сацхс каже да је то пало на девет милиона б/д и може се спустити на 7,5 милиона б/д. Криза рафинерија изазива нагомилавање сирове нафте која не може да се складишти. Голдман Сацхс каже да се бушачи боре са каматним стопама од 17% и растућим „поресним клином“. Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха каже да су укупни приходи од извоза руске нафте, гаса и угља падали три године, достигавши нови минимум од 546 милиона евра (475 милиона фунти) дневно у августу.
То није довољно да одржи руску ратну машинерију која троши десетину националног прихода на овај или онај начин. Ликвидна компонента резервног фонда пала је испод 2% БДП-а. Кремљ тражи очајничке порезе. Чак разматра „порез на паразитизам“ за избегаваче рада, изузимајући само пензионере, особе са инвалидитетом и тешко болесне. Британија која избегава рад могла би корисно научити из те идеје. Руска „врела“ војно-кејнезијанска економија ласка расту, али по цену продубљивања деформација. Путин је прикрио прави дефицит приморавајући банке да кредитирају војно-индустријски комплекс, али то гомила банкарску кризу и стигло је до краја пута.
Фискално исцрпљивање сада се судара са другом, озбиљнијом претњом Русији: изгледом за дуготрајни пад цена нафте док Саудијска Арабија и земље Залива преплављују глобално тржиште. Америчка управа за енергетске информације очекује цене нафте од 50 долара (37,60 фунти) 2026. Голдман Сацхс каже да би Брент могао пасти на ниске 40 долара ако светска економија успори, а земље Залива теже максималном тржишном уделу. У реалним терминима, ово је упоредиво са падом тржишта нафте који је сломио Совјетски Савез 1980-их. С друге стране, ниже цене нафте делују као порески рез за земље Европе које увозе нафту. Клатно бола се враћа у корист Запада.
Сати откуцавају за Путина и то је управо непосредна опасност са којом се Европа суочава. „Он увек подиже улоге када ствари крену по злу. Да не би изгубио, може покушати да иде даље од Украјине“, рекао је Загородњук, сада шеф Центра за одбрамбене стратегије у Кијеву. „Мишљење мојих колега у источној Европи је да су шансе за ескалацију рата у Европи сада изузетно високе и веома су забринути“, рекао је он. Западњачком уму делује самоубилачки да Путин чак и размишља о тако дивљем потезу када не може да победи Украјину – али он може видети више тактичке користи од мекших мета у Молдавији или чак преко линије НАТО-а.
Његова ратна економија производи оружје пуним капацитетом док Немачка и европске земље НАТО-а тек почињу да смањују јаз. Прозор прилике никада више неће бити тако широк. Добро одабран сукоб може изложити дубоке пукотине унутар НАТО-а.
Рањиве тачке су добро познате. Етнички Руси чине 85% становништва естонског града Нарве, који се налази на граници с Русијом. Ту је Петар Велики остварио своју прву велику победу над шведским царством, а портрет цара Петра виси изнад Путиновог стола. Не би било тешко изазвати неку мутну иредентистичку жалбу – из Хитлеровог приручника за Судете – која завара оне који желе да буду преварени. У супротном, он би могао изазвати невоље у Сувалкском коридору који пролази кроз Литванију од Белорусије до руске балтичке енклаве Калињинграда. Путин би могао ескалирати било где, смишљено да збуни Запад. Загородњук је рекао да постоји још један геополитички преокрет у овој причи. У безбедносним круговима се прича да је Путин постигао оперативни договор са Си Ђинпингом: Русија исцрпљује НАТО ваздушним кршењима и сајбер-нападима, настојећи да сеје раздор и плаши помиритеље, док Кина спречава колапс руске економије и обавезује се да остане уз курс.
Наводно је Си Ђинпинг постигао оперативни договор са Владимиром Путином да заштити руску економију од колапса. Кредит: Yури Коцхетков/АПВанг Ји, кинески министар спољних послова, запањио је званичнике ЕУ у јулу јавно изјавивши да Пекингу треба да Русија остане у рату како би спречила САД да усмери пуну пажњу на Кину. Хелима Црофт из РБЦ Цапитала рекла је да Кина брзо пуни своје стратешке резерве нафте. Амерички обавештајни аналитичари сумњају да се Кина припрема за обрачун са САД око Тајвана. Како би Трамп одговорио на калибрисану царинску блокаду Тајпеја од стране кинеске морнарице? Ово су опасна времена.
Постају опаснија ако Запад покаже трачак слабости. Бољи рефлекс је да се економски нож прислони на Путинов гркљан затварањем Данских мореуза за било који брод из руске сеновите флоте који крши правила чистог бродарства. Загородњук је рекао да је нада у шаблону Кримског рата 1853-1856. Русија није изгубила од Француске и Британије јер је била поражена у бици или јер је остала без људи или артиљеријских граната. Изгубила је јер је њен валутни режим заснован на сребру колабирао, изазвавши галопирајућу инфлацију. Њена архаична војска заснована на кметовима није могла да се мери са технологијом и структуром модерне војске.
Реакционарни цар Никола И, који је започео рат у лажној уверености да Британија и Француска никада неће удружити снаге, на крају је прихватио тешке услове пораза јер је цена наставка рата постала неподношљива. Није потребно рећи да је цар имао своје навијаче у демократијама. Један Карл Марx писао је у својој колумни у Неw Yорк Даилy Трибуне да је „одређена класа писаца“ била очарана тим окрутним, безобзирним и непријатним аутократом. Приписивали су му „изванредне менталне моћи и посебно тај далекосежни, свеобухватни суд који обележава правог великог државника“. Неке ствари се никада не мењају.
