Део опозиције, организатори протеста „Србија против насиља“, који чине ССП, ПСГ, Преокрет, Слога, ДС, посланичка група Народни покрет Србије – Еколошки устанак – Ново лице Србије, посланичка група „Морамо – Заједно“ и посланичка група Зелено-леви фронт и Не давимо Београд, потписали су пре два дана документ Договор за победу уз наду, како је рекао посланик Радомир Лазовић, да ће се цела опозиција ујединити за предстојеће изборе. Међутим, из партија десне оријентације поручују да би они радије у своју колону, а према оцени аналитичара, мршаве су шансе да се опозиција заиста уједини и испоштује такозвани пакт о ненападању.
Наиме, циљ документа који броји десет тачака, а који је потписан у четвртак, јесте „стварање кохезије унутар опозиције и покушај стварања блока који би био конкурентан на изборима“.
Како је рекао шеф посланичке групе Зелено-левог фронта Радомир Лазовић, овај договор је истовремено и позив на сарадњу свим опозиционим листама на будућим изборима „без обзира на то које појединачне организације их буду чиниле“.
Ипак, одговор, и то поприлично критичан, одмах је стигао из Народне странке, која није потписник документа. Портпарол и шеф посланичке групе те партије Стефан Јовановић сматра да се „опозиција довела у овакав неповољан положај због претходних лоших одлука и недостатка иницијативе“.
– Народна странка није потписала „пакт о ненападању“ дела опозиције, као ни две претходне иницијативе, јер је организаторима протеста „Србија против насиља“ на претходним састанцима јасно рекла да се изричито противи политичком лешинарењу над оправданим бунтом народа после два масовна убиства. Јасно смо рекли да сматрамо да протести припадају грађанима, а не политичарима и политичким странкама и овакви покушаји политизације протеста су и довеле протесте у ову фазу. Нажалост, није се показала политичка храброст и идеја када су на улицама биле стотине хиљада људи, а сада делује да се неким странкама жури да би се „капитализовали“ или, боље речено, уновчили шетње и протести. Заборављају због чега су протести почели и због чега су људи на улици – казао је Јовановић за Курир.
Он се осврнуо и на изборне услове, али сматра да је начин на који се захтевају повољнији услови за опозицију погрешан.
– Да је било намере да се о томе озбиљно разговара, биле би позване све политичке организације, и парламентарне и ванпарламентарне, и прозападне и патриотске, како бисмо заједно дошли до договора. Овако мислим да није добро приступљено овом проблему – закључио је Јовановић.
Бошко Обрадовић, лидер Двери, подржава, како је рекао за Курир, идеју о сарадњи, али сматра да због драматичних идеолошких разлика не може постојати једна колона, већ две, где ће другу чинити десно оријентисане странке.
– Поздрављам што је остатак опозиције подржао моју идеју о укрупњавању опозиције у две одвојене идеолошке колоне и техничкој сарадњи у вези са изборима. Ми смо идеолошки различити и не можемо у једну колону, али можемо да сарађујемо у борби за боље изборне услове. Ако покажемо ту врсту зрелости и озбиљности у опозицији, бирачи ће то знати да препознају и подрже. Сада је најважније да Двери, Заветници, истакнути родољубиви интелектуалци и друге патриотске политичке снаге формирају државотворни блок патриотске опозиције на републичком нивоу, као што смо у Скупштини града Београда формирали заједничку одборничку групу – поручио је Обрадовић.
Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Заветника, казала је за Курир да нису добили никакав позив да се прикључе. Она је подсетила да је таквих иницијатива унутар опозиције било и раније. Ђурђевић Стаменковски сматра да потписивање докумената није неопходно, јер су све странке одговорне искључиво грађанима Србије. Додаје да странка Заветници има јасно одређене ставове, од којих не намерава да одступи. – Технички споразуми могу бити корисни, али их не сматрамо неопходнима. Државотворни блок имаће своју стратегију у сусрет изборима и борби за изборне услове – закључује она.
Политички аналитичар Бранко Радун сматра да потписивање овог документа није од превеликог значаја и да неће много променити на политичкој сцени, јер није реч о целој опозицији.
– То је више пакт о ненападању – рекао је Радун и додао: – Било је таквих покушаја и раније у неком ширем опозиционом корпусу – фокус на критику власти, а не на међусобна препуцавања, што лоше делује на имиџ опозиције и обесхрабрује бираче да изађу на изборе.
Он сматра да је, поред тога што је домет опозиције која је потписала документ ограничен, велика мана и што нема сарадње с десно оријентисаним опцијама унутар опозиције.
– Не видим овде ауторитете оних који су потписали, то је маргинални део опозиције. Ово је покушај одговора на фрагментацију, да опозиција покаже да хоће да се удружи. Докле год се опозиција бави унутрашњим односима, а не неким ширим темама, неће бити веће подршке од грађана. Овим себи смањују подршку – закључује Радун.
Курир.рс
