Дане Чанковић за RuSerbia.com: Босна води наметнуту политику према Русији
Запад годинама црпи ресурсе из Босне и Херцеговине, Милорад Додик је у стању да се одупре глобалистима захваљујући својој дубокој мудрости и огромном искуству, Русија би требало да покрене Светски добар покрет, Енглеска и САД се грубо мешају у послове Балканске земље, Република Српска тежи независности, штетна “исламизација” је супротна интересима ислама, а циљ масовних миграција је уништавање идентитета народа. Више детаља у интервјуу са Данетом Чанковићем, председником покрета „Наш избор“ из Босне и Херцеговине, шефом редакције публикације „О Србији на руском“ у Бањалуци.
– Дане, реци нам каква је данас политика западноевропских земаља у Босни и Херцеговини, али и на цијелом Западном Балкану:
– Прије свега не може се говорити о политици западно-европских земаља, јер оне, засад немају своју самосталну политику. Оне спроводе политику и интересе Свјетског центра моћи (контролише САД, Енглеску, владе многих држава, управља ММФ-ом, Свјетском банком, Свјетском здравственом организацијом, финансијским токовима…). Његова политика је свугдје иста, гдје год може да „добаци“. Тако је његова политика на Балкану, политика лажи, преваре, обмане, силе и пљачке. Да би лакше остварио своје циљеве попут пљачке, контроле држава и друштава, па и самог човјека, вјешто користи све механизме који му стоје на располагању, убацујући и „сјеме“ подјела, мржње међу народима па чак изазива и сукобе међу њима. Таква његова политика (Центра свјетске моћи), самим тим је и политика западноевропских земаља, присутна је и у БиХ, која је по многим специфичностима Југославија у малом. У њој живе три конститутивна
бошњачки и хрватски) и данас, захваљујући таквој политици, која се спроводи преко органа и тијела (Високи представник, ОХР, Уставни суд) у БиХ не може доћи до унутрашњег политичког и сваког другог договора између блиских народа, као и њиховог напретка.
Специфичност тог Центра моћи и његове политике јесте у томе што све изврће наопачке, надмено показујући своје лицемјерје и увјерење да су наши народи „нижа раса“. Он нас убјеђује да је за наше добро то што смо укинули царине на страну робу и тако, због
нелојалне конкуренције, уништили домаћу производњу у сваком смислу. Тај центар моћи добио је наше тржиште „на тацну“. Његове компаније и банке са тог нашег тржишта износе огроман новац, а нама довозе храну која је скоро отров, њихове аутомобиле који би требали у старо гвожђе, понеку застарјелу технологију. Од нас увозе благо у правом смислу, квалитетне руде, па чак што се никако не може занемарити добру и оспособљену радну снагу у коју су наше државе улагале новац и вријеме (кроз школовање). И послије тако изнесеног огромног богатства, од тог њиховог екстра профита на нама зарађеног, врате нам око 5% кроз неке такозване донације и поклоне због којих морамо јавно постављати табле захвалности на нечему што симболично изграде. И то онима који нас доводе у тешку ситуацију и понижење.
Још веће лицемјерје је када неки западни плаћеници кажу: „Ето што вам је пријатељ Русија, неће да увезе аутомобиле Фиат који се производе у Крагујевцу (Србија)“ а сви знамо да се ти аутомбили само склапају у Србији и на том послу раде радници са нижим примањима док се велики профит од продаје тих возила износи ван Србије. Ваљда ти западни плаћеници не очекују од Русије да омогући западним компанијама преко Србије повлаштену позицију и на тај начин да остваре екстра профит чији би дио био кориштен и против саме Русије.
– Како се, пак, балканске земље, посебно Босна и Херцеговина, понашају према
Русији?
– И већина балканских земаља као и Босна и Херцеговина води наметнуту политику према Русији, јер је споменути Центар свјетске моћи у њима обезбиједио разне механизме наметања. Таква наметнута политика штетна је за наше државе и народе, па и за развој свеоптштих односа са Руском Федерацијом. Постоји метафизичка и историјска веза између руског и српског народа која смањује простор штетног дјеловања на њихов међусобни однос од стране власти. У државама Балкана власти су негдје више, а негдје мање способне да се одупру том западном притиску те да понешто добро ураде за сарадњу својих држава са Руском Федерацијом.
Ту бих издвоијо Републику Српску и њеног предсједника Милорада Додика који показује снагу, мудрост и визионарство, а захваљујући и свом негативном искуству са Западом, да се одупре неправедној глобалистичкој сили, да препозна и јавно каже ко су непријатељи слободе и идентитета народа, ко жели да наметне лажне вриједности и ненормалности, и на крају ко жели да прогласи Српску геноцидном творевином, да је развласти, отме њену имовину и на крају укине. Са друге стране предсједник Додик и Република Српска јасно кажу ко им је пријатељ у легитимној одбрани њених интереса а то јесте Руска Федерација. Зато Република Српска, као политички ентитет, не дозвољава БиХ да уведе санкције Русији иако Запад на Сарајево и Бања Луку врши огромне притиске да то БиХ уради. Таква храбра и самостална политика Српске даје добар примјер и подстрек другим великим народима и државама на Западу да одбаце нови сложени колонијализам који се спроводи од стране Свјетског центра моћи. Таква моћна политика Српске руши и њихову изреку „Да су вјечни само интереси“. У најтежим временима вјечни су пријатељи. То нам и историја показује да су руски и српски народ (у најтежим временима) били на истој, правој страни историје, и то без обзира колико је било изазова, искушења, па и опасности постојања СССР-а и Југославије. Требамо знати да је све то радио спољни, заједнички а моћни непријатељ.
Центар свјетске моћи је наметнуо и нездрав политичкоекономски амбијент значајном дијелу човјечанства као и многим државама. Посебно је то успјешно урадио кроз нелегалне и нелегитимне санкције Руској Федерацији. Те санкције највише штете наносе великим, а суштински марионетским државама Западне Европе Њемачке, Француске, Италије… Нажалост, мала је могућност да се те велике, а марионетске државе ослободе неправедне глобалистичке силе. Већа је могућност да се оне „гурну“ у још већу дестабилизацију и ратове. У том смислу споменути Центар моћи изазваће хаос свагдје у свијету, од вјештачки изазване несташице хране, преко разних болести, до великих ратова у којима ће бити коришћено до сада невиђено оружје. Тај Центар је већ одавно направио стратегију страдања људи у Азији и њено разарање. Могуће је да брзо покрене као почетак одвијања те стратегије, њихову специјалност – санкције овог пута Кини. Због наведеног, очекивати је да Русија изврши своју историјску улогу – да покрене Свјетски покрет добра.
– Али ипак, ако је реч о конкретним државама, које се државе могу назвати главним по утицају на политику земаља региона Балкана, а посебно Босне и Херцеговине?
– Сада кључну улогу на државе Балкана а посебно на БиХ, због свог грубог и непријатељског мијешања имају Енглеска и САД. Привид је да то у озбиљнијем смислу имају и друге државе попут Њемачке, Француске и Турске. Друга је ствар, што би због
расположења српског па и бошњачког и муслиманског народа Русија и Турска пуно лакше оствариле своје улоге на Балкану и то на задовољство и интерес самих народа и те двије државе. Међутим, неправедни глобалистички центар све чини да створи околности у којима би Бошњаци и Срби, Турска и Русија, Ислам и Православље ушли у сукобе. Зна он, да је савезништво између Православља и Ислама највећа препрека у остваривању његовог циља који подразумијева и уништавање традиционалних, породичних вриједности, а са друге стране наметање лажних вриједности и ненормалности.
– Како у том случају изгледа унутрашња политичка ситуација у Босни и
Херцеговини данас?
– Политичко стање у БиХ дефинисано је акутном болешћу изазваном западним „вирусом“, и то тако да болест траје и завршава се на начин како би изазивачу болести одговарало. Запад је врло лако пронашао „вирус“ у виду утиснуте жеље код Бошњака да Републику Српску прогласе геноцидном, развласте је, отму јој имовину, и на крају укину стварајући своју централизовану државу БиХ. На то Срби никада неће пристати јер су свјесни да им је Република Српска гарант опстанка на овим просторима. Као одговор на западни и бошњачки покушај укидања Републике Српске у народу је створена идеја о мирном изласку Републике Српске из Дејтонске БиХ као државне заједнице. Ту идеју прихватио је Милорад Додик прво као предсједник Владе а сада и као предсједник Републике Српске.
– Може ли се говорити о исламизацији Балкана? Како се овај процес дешава?
Ако говоримо о штетној „исламизацији“ (злоупотреба ислама) Балкана, онда мислимо о америчкој „исламизацији“ Балкана, јер управо она, тј. Центар свјетске моћи спроводи ту штетну „исламизацију, на начин који није природан и не одговара стварном стању и
интересима Ислама у свијету. То се најбоље може видјети у приступу муслимана на Балкану према Русији, који је због утицаја „Америке“ негативан и они би увели санкције Руској Федерацији, за разлику од многих муслиманских земаља у свијету које имају све боље односе са Русијом. На Балкану, што се тиче, да тако кажем, природног Ислама, могућа је његова коегзистенција са Православљем.
– У наставку питања, питаћу о проблемима масовне миграције из муслиманских земаља у Европу… да ли има потешкоћа у Босни и Херцеговини?
– Прије свега, тако масовна миграција људи из Африке и Блиског Истока у Европу и на Балкан, није могла и не може се спонтано одвијати, без обзира на разлоге који се нуде јавности, у смислу – бјеже од рата иду у бољи живот. За тако нешто потребна је моћна организација и пуно новца и то све са суштинским смислом. Поновићу моје размишљање о томе из времена кад је први пут у јавности кренула прича о споменитим миграцијама. Иза тако осмишљеног процеса, могуће је да стоји глобалистички центар моћи који покушава да спроведе неправедну глобализацију. А он то хоће да уради преко хаоса којег изазивају на разне начине, изазивајући ратове, разбијајући државе и народе. Један од главних циљева им је да разбију, разводне идентитете историјских народа. Желе да вештачки и насилно „измиксају“ народе како би се све довело до апсурда и не би имало смисла говорити о народима, већ о појединцима, који би се лако ставили под контролу. Они би били нижа раса човјечанства, за разлику од малобројне свјетске елите. Зато се доводе млади људи из различитих народа и дијелова Свијета, како би кроз процес и проток времена измјенио идентитет историјских и озбиљних народа на Балкану, који нису спремни да се повинују покоравању Свијета од стране тог Свјетског центра моћи који све то организује. Тај центар увек настоји да једним потезом остварује више циљева. У том смислу мигранте ће користити и за терористичке нападе, па и за активне војнике у сукобима које планирају на Балкану и Европи.
Интервју на руском: https://ruserbia.com/politika/blogs/dane-chankovich-bosnija-vedet-v-otnoshenii-rossii-navjazannuju-politiku/
Предсједник СНП – Избор је наш Чанковић Дане