Данило Киш – Песник револуције на председничком броду

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
danilo-kis12-635x300

Протокол

Триста бијелих кошуља
(по три комада за сваки дан)
не да не бисте били гол
нег так вам налаже протокол.

О гаћама и да не говоримо.
(Од игле, за кравату, до гаћа
Протокол плаћа.
Вама је за то одвећ мала плаћа.)

А што се тиче кравате
(узгред – кажу – ви не љубите одвећ Хрвате)
Kравата треба да се са комплетом слаже,
Тако Протокол налаже.

Имадете ли довољно купаћих,
за плажу?
Десетак рецимо.
(И да не буду
как би се рекло мини.)

Kод вас је,
Так ми се бар чини,
обичај таков да се
људи купају у гаћама –
онима истим које
на њима поваздан стоје.

И (о гаћама још само ово):
мијењати их све чешће
нарочито ак узимате учешће на каквом пријему
(ви то не кажете ваљда на – прему,
тамо код вас у Шумадији, у Срему?)

И немојте Му одвећ стезати руку
И избјегавајте крупне ријечи
Оне по Вуку.

Ево још неколико савјета
(то држите попут завјета):
не смије се пљуват
не само по палуби
(то је и вама самоме јасно)
нег нити у море
нити у воде оцеана
чак и када је вријеме красно,
јер треба овђе, изван уљудности,
рачунат на снагу вјетра
(од неколико стотина метара
у секунди).

Имат ћете лакаја и тајника,
и посебан (ођелни) тоалет и туш.
Туширање бар трипут дневно.

Што се тиче конверзације,
Треба да је (углавном) лака.
Што више анегдота из нобе
(може понека и са
сеоске мобе)
као и са Дрвара и Виса.

Не залазити у мутне воде
национализма.
(Чувати јединство и браство
то је наше највеће богаство.)

Не помињати никако
Ђиласа, Дедијера, Хебранга.
Држати се, напросто, свога ранга.

О Стаљину — опрезно.
Троцког помињат уз смијешак
презрења.
О живима се не излијетати.
(Све се у политици из дана у дан мијења.)

Што се тиче јавнога мнијења
то је ваша домена.
Новине, радио и цијела штампа.

Текстове ћете давати мени.
Не рад контроле, нег рад правописа.
Бар што се тиче
верзије ијекавске, латиничке.

Све чувати
као највишу (државну) тајну,
као зјеницу ока.
Даклем: никакова приватна трача
од нашег цијењеног,
угледног
итд.
извјештача.

Никакове приватне биљешке
никакова лична виђења
никакова индискреција

Све што је одвећ лично
овђе је неприлично

Све што је из посебног угла
углавном
избјегавати.

Описати с много епитета
једино став
држање
глас
и очи
док се палубом шета.

Може и руке.
Таласе оцеана
кроз које лађа нам плови.
Тропске ноћи.
Галебови.
Звијезде на небу ноћном.
Бродске машине у замаху моћном.

А Он на палуби, на прамцу
Тробојку – с петокраком –
како се вије.
И вал који по боку лађе бије.

Што се тиче пића,
може да се умјерено пије.
Но увијек сјести након Њега.
И устати након Њега.

Јести учтивно, по протоколу,
Уз понеку анегдоту
Ил басну, о псу, вуку или соколу.

Због тропске врућине требат ће вам
уносит много текућине.
А због гласа
што више сокова: наранче, ананаса.
И доста лимуна.

Пјесничка душа није имуна
пред стројем флаша.
Та сви смо људи,
па и пјесници!

Не пишете пјесмице?
Пиће не трошите? –
Морат ћете малко уискија
са ледом.

То неће, вјерујте,
на нос да вам искија.
О томе (треба ли рећи?)
у извјештајима
ни ријечи
(О пићу и другим наканама)

С особљем и морнарима
само званично и ништа лично.
Никакова питања:
”Одакле си, баћо?”
(И томе слично)
”Kолико до краја рока?”
Ил понудит морнару пића ил сока.

Што се тиче лијепе књижевности,
Ту не треба с примјерима
ићи далеко.
Просто: причат свјеже и лако.

Kласике марксизма
цитират без пароксизма.
И, наравно, писце из нобе.
Ћопића сад већ може.
Ал без претјеране хвале.

“Мајку Kнежопољку” свакако знадете
наизуст. Лијепо.
Рецитирајте.
Горкога чим више цитирајте.

Што се тиче ваше особне лектире
нек вас није брига,
на лађи постоји књижница
са много књига

из свих могућих области:
лијепа књижевност, сликарство,
географија, историје револуција,
пјеснарице, марксистичке ствари
настанак народне власти
кувари.

Ту су, наравно, и ваше књиге
подвучене разним бојама
црвеном, плавом, зеленом
(већ према
утврђеном коду),

тако да кад их узме у руке
може стећи о њима објективну слику
без по муке,
онако у мимоходу.

Мишљења сам да Му ваше књиге
нису задавале одвећ велике бриге
примите моја честитања.

Имате ли још какових питања?

Ах да. Што се тиче крабова,
ракова, оштрига
(Он воли то да троши)
морате бит на опрези,
то је читава наука.
Ствар морате код куће вјежбати
под стручним надзором једног од
наших момака.

Те су ствари увијек свјеже
не морате се дакле бојати
тровања ил кварења стомака

С друштвеним играма како стојите?
Шах, покер, биљар, даме, канаста? –

Нажалост мали се фудбал
не игра на лађи
(мада је упражњавао и тај спорт
с успјехом
када је
био млађи
и кад му је допуштало драгоцјено вријеме).

У реду за шах, записано је већ.
Имадете ли какове категорије?
Немате?
Ал нисте ни неки пацер?

И, понављам, без великих комбинација.
Отварања класична.
(Г-4, Ф-4 и томе слично.
Не наваљујте одвећ на краљицу,
не стављајте краља у безизлазну ситуацију
ни одвећ замарати ловца
ни стављати куле на неприлично мјесто;
држати се што више пиона

– али не играти ни попут основца.

Паузе између потеза
не треба да одвећ трају.
Његово је вријеме драгоцјено!

Kонверзација при шаху
треба да буде прије свега
из области спорта и шаха.

Можете поменути при том
Насера, Негуса, Шаха
иранског и т. сл.

Пазите приликом картања
с картама нема шале!
Губитак плаћате из свога џепа!
(Осим при великом губитку, који прелази мјеру.)
Ту се дакако води
жестока битка
нерава.
Однос је нераван:
с једне стране Он,
чије се мисли баве крупним стварима
(само му руке учествују у игри)
његове су мисли
у Индији у Ирану у Русији
у Африци, у сњежним Татрама.

А ви сте цијелим бићем и мислима
као у бусији
у – картама.

Даме се љубе у руке
ако су даме
господа се зову мистер и сер
ту нема никакове мистерије

Kомрад и Товариш
само другови из Источнога блока.
На страницама овог блока
све вам је исписано
то изучите добро,
ту не смије никако да се омане.

Добро…
Плесати морате знати…
Добит ћете учитеља плеса.
Инглиш, валцер, танго,
То вам увијек затребат може,
у великом свијету.

Руке држати у благом стиску
око струка
у плесу је важан рад ногу
ал игра и-те-ка-ко
улогу и рука.

Зубе морате поправити,
имамо времена доста,
и најбољег дентисту (зубара).
Ако вам и послије тога
заудара из уста
употријебите
водицу
то треба само да се уштрца,
при устајању,
наште срца.
То важи исто и за ноге.
Мијењати сокне два-три пута
на дан
и прскати спрејом.

Отклонити перут.
(Мало да се скрати коса.)
Морат ћете се одвићи такођер
чачкања уха
и чачкања носа.
Од свога ћете ордонанса
добит два-три дезодоранса
за употријебит под пазухо.

У једну ријеч: водити
чим више бриге о хигијени.

Дођите сутра у исто доба.
А сад вам ево списка
Ту је и требовање
идите код нашег кројача
да вам узме мјеру.

Држим вам песницу,
вама и вашем перу!

***

Нема на све то разлога трошити рије…
Просто, човјече, није
ред у отмјеном друштву
да се по носу рије
или
како се то каже тамо код вас
у околини Чачка
не смије
нос да се чачка.

И још понешто из бонтона:
не смије се…
(а, то сан већ реко,
не мари):
пљувати штоно кажу ”по поду”,
нити с палубе у море,
нити по броду.

Или, примјерице,
чешљати си косу
за столом.

Замислите си само:
Влас – у сосу!

Да, за данас, још само ово:
хоће кадикад од врућине
и зноја
да се залијепе гаће
између гузова
а то
човјеку зна да засмета.
Хоћу ријет
не смијете
тај проблем рјешават ниуком
случају руком!
И, наравски, не смијете
да се одвећ гласно смијете.
То јест
да се разумијемо
смијете
да се слатко насмијете
ако је у питању некакова шала
цијењеног…
и тако дале,
ал то не значи
да треба да вам потеку бале
ил штоно се у народу каже
да вам се развалу жвале.
Треба Он да заметне тему
ондак ћете
на темељу тога
виђет да л је ствар строга
ил је све то шала
нашег цијењеног…
и тако дале.

Високи си гости
волу да се шале.
Поготову они
из Источнега блока.

А пропосто:
све је то заправо просто,
ал ваља неке ствари знати:
Источни другови
љубу се у уста,
то ко да је уписато
у њин Устав.
Несврстани се грлу
и једно другом у сусрет хрлу.
Западни су ван
врло уштиркани
ка да су прогутали коланц.
(Што рече, у шали, друг Доланц.)
Они се не примичу одвећ близу пуку,
па ни руководству,
но само пружају руку
(сви су они исти)
пак је одмах повуку
ка да ћеш им је изисти.

Но све се ово на вас не односи,
то су њихови, интерни, односи,
но у дипломатији
поготову кад је она још млада
тако рекућ од јуче
мора човјек ваздан учит
(знате како је оно реко Лењин)
…ето видите.

Мора се човјек малко помучит
да би био достојан
представник своје земље
и нације.
Постоје тун разне могућне
махинације.
Ето, неки ван на примјер Рус
кркне језичину у уста
(како то народ вулгарно каже).
Шта вам је, даклем, чинит? –
И ви га њему на исти начин!
Стисне ли вам руку да се кости ломе?
На исти начин – дабоме!
Штоно кажу: око за око
зуб за зуб!
дубоко за дубоко,
чврст стисак
за стисак груб!
Или, примјерице,
неки вас Енглез (узмимо) пита:
хау ду ју ду?
шта му ви на то кажете?
Е па, видите, није!
У томе грму лежи зец!
Ви му кажете то исто:
хау ду ју ду?
А не ко неки наши људи кад се сретну
па стану да се псују
„ди си, јебем ли ти матер?”

Што се пака вјетрова тиче
(ту не мислим на пасате),
треба напросто суспрегнути цријева.
(То је ка што дође човјеку спонтано
да зијева,
крај логорске ватре
кад му се задријема)
даклем:
ни наглас нити
профуњарити
неки прдеж,
што је, гледано из аспекта окуса
у фокусу пажње;
још горе: све то остаје у зраку?
Најбоље је, ако другог рјешења нема,
изићи дискретно
и задржат се тамо што дуље,
а не ко што раде неке хуље:
прну вани
па одмах униђу
(умјесто да пусте овђе голуба
па да ондак изиђу на палубу).

Њежније, њежније, њежније.

(Не, није то Лењин
То је парафраза.)
Ова вас стаза
води право на пут
а тамо вас чека лимузина.

(За себе, идући пошљунчаном стазом према кући, меланхолично):
Опало је лишће
Ускоро ће зима.
А Он воли топле пређеле.

(1986)
песма посвећена Добрици Ћосићу

 

Пешчаник

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас