Одговорна политика: Слога као кључ успеха
Да ли смо се икада запитали зашто увек морамо одмагати некоме ко нешто ради? Да ли је то српско проклетство да се делимо и да нападамо оне који искоче изнад просека па било која област живота била у питању? Да ли смо се запитали због чега по аутоматизму нешто подржимо или нападнемо? Радимо то зато што смо чули, видели или прочитали, а опет се нисмо запитали да ли је то што тврдимо истина или знамо, или опет само верујемо да је то истина.
Превише је дугачак увод за прилично једноставну чињеницу. Да ли треба да будемо против неке личности уколико се свакодневни живот унапређује макар и пужевим корацима? Уколико су дела опипљива, уколико нам реализовано помаже у нашем свакодневном животу, да ли је битно каква је та личност приватно, према његовим сарадницима и слично? Грађане треба да интересује само унапређење њихове свакодневице и ништа осим тога. Треба одвојити симпатије или антипатије према некој личности од резултата и труда која та личност или његов тим постижу. Ако неки фудбалер даје голове треба да ставимо по страну да ли нам је симпатичан или антипатичан већ да кажемо – он је успешан спортиста. Ништа више од тога и ништа мање.
Често се понашамо као да нам је битно све осим тога што је најважније – а то су резултати и труд који се види и опет се нисмо запитали зашто. Можда се некада запитамо, само да не дозволимо да у међувремену некоме до те мере наштетимо па да опет деценијама жалимо за њим, као што смо небројено пута жалили. Хоћемо ли себи то по ко зна који пут опет дозволити? Ми смо успешне људе терали од себе, рушили их, прогонили и неретко уништавали да би смо им после подизали споменике. Да ли се то може променити?
У Републици Српској, као и у Црној Гори, често се сусрећемо са изазовима у политици. Постоје моменти када се осећамо обесхрабрени и разочарани, али у исто време треба да препознамо и подржимо оне који показују посебну одговорност за свој народ. Кроз свој посао, имам прилику да комуницирам са странцима и разумем колико су међународни односи захтевни. Многи су дошли због дневница и били апсолутно незинтересовани за било шта осим личног интереса.
Треба ствари гледати позитивно – ако се неко бори и труди треба га подржати. То значи и свест и мудрост у исто време али и слогу као резултат. Треба разумети и да је оно најважније и најређе код нас – успешни и храбри људи. Морамо их чувати и поштовати. Исто тако Срби ван Србије у Србији виде свој центар своју матицу и подржавају је некада и више од грађана Србије који све то могу олако схватати.
Подршка одговорним људима који имају резултате без обзира која област је у питању је кључ нашег опстанка. Ово се нарочито односи на политику јер она је срце друштва. Не смемо дозволити да неоснованим нападима, поделама које генеришу и странци као и нихилистичним критикама („ово је катастрофа“ „овде ништа не ваља“) ослабимо нашу државу и наше институције (држава, војска и црква) на радост наших непријатеља који би једва дочекали да нас понизе, поделе и униште. Морамо бити мудри да наша критика не постане камен о врату.
