Суочени ових дана са вербалним ратом “Антифашиста” и “Фашиста” намеће се питање шта је порекло таквих подела и дефиниција, и ко је ту заправо против злочина а ко их велича. Ако погледамо групу људи који се боре против мурала са ликом Младића у Његошевој можемо видети да су то углавном људи који припадају тзв. Грађанској или другој Србији који сад већ деценијама имају негативну реакцију на било коју одлику Срба као народа.
Када погледамо дубље и анализирамо њихово порекло и идеолошку слику онда схватимо да су то све потомци комуниста били биолошки или идеолошки. Често можемо видети позивање на Тита као непогрешивог идола а са чијег пута и даље се не скреће. Исто тако они се често декларишу као југоносталгичари. Подсетимо се да у време тог за њих непогрешивог лидера десетине хиљада невиних Срба је убијено, опљачкано, прогоњено. Тај творац друге Југославије осакативши Србе територијално, духовно, морално па и ителектуално је мерна јединица према којој нападачи мурала мере сваку личност.
Није ни чудо сто је парола ове побуне против мурала “Мурал мора пасти”, алудирајући на чувену паролу у другом светском рату. Говори започети у маниру “Другарице и другови”, су само један у низу искази поштовања тој идеологији. Зашто је све ово битно? Битно је због саме противречности са којом се сусрећемо, где се небројени злочини комуниста за време а нарочито након рата прећуткују, негирају и занемарују док злочини који се стављају на терет војске коју је водио Ратко Младић а који су неупоредиво мањи и са другачијом динамиком (многи су почињени и после ратних операција), где су многе ствари нејасне и у магли стављају у раван највећих злочина нацизма. Када је реч о рату са оне стране Дрине заборавља се какви су све злочини вршени према Србима у околини Сребренице за које и даље нико није осуђен. Злочини над Србима њих не занимају.
Ти који су у борби са муралом не желе да признају да спречавање нове Олује у БиХ или највећи допринос је управо дао тај Ратко Младић. Војска Ратка Младића је спречила погром над Србима и понављање судбине коју су преживели у Другом светском рату. Када се узме све горе наведено у обзир није ни чудо сто су препознати као “Комуноусташе и Усташе”, и да друга страна која брани мурал их управо тако назива.
Све ово се дешава у предвечерје избора заказаним за прву половину следеће године. А учесници ових перформаса се управо на овај начин хомогенизују пред сам излазак на изборе, покушавајући да буду алтернатива СНС-у. Оно што засигурно успевају је да одвуку у апстинанцију сваког опозиционог гласача који је међу “борцима против мурала” видео и припаднике грађанске опозиције. Већински опозициони гласачи не желе СНС али сигурно не желе да дају подршку овим “Усташама” који воде кампању против свега што има предзнак српски.
Дакле зашто ови тзв. Опозиционари гурају гласаче у руке СНС-у? Можемо посматрати као данак неискуству или можда добро промишљеном деловању. Догађај који прати дешавања око Ратка Младића је и измена Закона о референдуму а ту измену нам већ промовише лидер СПС-а Ивица Дачић. Тим изменама се како се провлачи вероватно наћи питање Косова које сада може избацити из преамбуле Устава са релативном већином пошто је цензус за излазак на референдум укинут. Када на овај начим сложимо чињенице долазимо до сржи ових дешавања. Присталице друге Србије које имају историју негирања интереса Срба што преко своје иделогије титоизма, а касније и преко заступања интереса Запада, других зараћених страна у БиХ и Хрватској сада гурају гласаче опозиције у апстиненцију и на тај начин помажу измени Устава где ће само дисциплиновани гласачи владајуће коалиције гласати. Мурал је повод а циљ је заправо тровање политичке сцене како би се помогло актуелне власти да изневери интересе Србије на КиМ и једном заувек се стави тачка на тзв. независност Косова.
Ненад Минић
