У последње време се доста говори суманутој политици централних банака, да ће долар евентуално изгубити статус светске резервне валуте, а инфлацију сви одреда примећују. Међутим, ван стручне јавности мало се зна како смо довде дошли. Покушаћу да објасним. НИЗ
Економски историчари кажу да је човечанство испрва размењивало робу за робу (трампа). Новац није постојао. Међутим, како се трговина усложњавала и увећавала, примећено је да су неке робе подесније за трговину од других, због неких њихових физичких својстава.
Та физичка својства су: некварљивост, преносивост, дељивост, трајност, и реткост. Робе са тим својствима почињу да се еволутивно намећу у трговини. Људи прихватају те робе за робе и услуге које продају, јер знају да са тим робама могу купити робе и услуге које њима требају.
Тако робе са датим својствима, попут сребра, злата, бронзе, бакра, шкољки, и слично, добијају улогу новца. Врло је важно знати да НИКО није одредио да те робе буду новац. То је исход тржишног процеса. Одређене робе су постале новац еволутивним путем.
Валуте сада прелазе у режим тзв. слободног пливања. Оне више немају никакву подлогу у неком робном новцу. Америка тражи начин да осигура статус светске резервне валуте за свој долар. Решење виде у нафти.
Америка склапа споразум са Саудијском Арабијом. САД гарантују војну заштиту Саудијској Арабији (тј. владајућој породици ал Сауд), док се Саудијска Арабија обавезује да своју нафту на светском тржишту продаје искључиво у америчким доларима. Дил траје добрих 50 година.
За то време видели смо велики број различитих експеримената у монетарној сфери. Централне банке својом политиком изазвале су серију проблема, а неке од њих осећамо и данас. Прво, глобални дуг је енормно порастао. Друго, количина новца у оптицају је енормно порасла.
Ти шокови у монетарној сфери, посебно играње са каматним стопама, имају своје реперкусије и на реални сектор привреде. Став је бројних економиста да су рецесије у 21. веку доминантно узроковане монетарном политиком ЦБ. Шта ће бити са овим последњим играњем – ништа добро.
Најновија светска дешавања отворила су неке пукотине у систему. Арабија је сад спремна да тргује својом нафтом у другим валутама. Прича се и да земље БРИКС+ спремају своју валуту која ће имати одређену врсту подлоге у злату. Шта ће бити и кад? Нико тачно не зна.
Нисам имао намеру да овај низ буде овако дугачак, али ме је писање понело. Углавном, доста ствари сам изоставио јер је ово ипак информативни низ, не трактат о монетарној историји. За евентуалне грешке и пропусте – праштајте.
У последње време се доста говори суманутој политици централних банака, да ће долар евентуално изгубити статус светске резервне валуте, а инфлацију сви одреда примећују.
Међутим, ван стручне јавности мало се зна како смо довде дошли.
Покушаћу да објасним.
НИЗ
⬇️⬇️⬇️
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Економски историчари кажу да је човечанство испрва размењивало робу за робу (трампа). Новац није постојао.
Међутим, како се трговина усложњавала и увећавала, примећено је да су неке робе подесније за трговину од других, због неких њихових физичких својстава. pic.twitter.com/dcXOxdyH5F
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Та физичка својства су: некварљивост, преносивост, дељивост, трајност, и реткост.
Робе са тим својствима почињу да се еволутивно намећу у трговини. Људи прихватају те робе за робе и услуге које продају, јер знају да са тим робама могу купити робе и услуге које њима требају.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Тако робе са датим својствима, попут сребра, злата, бронзе, бакра, шкољки, и слично, добијају улогу новца.
Врло је важно знати да НИКО није одредио да те робе буду новац. То је исход тржишног процеса.
Одређене робе су постале новац еволутивним путем. pic.twitter.com/vM01j4ocxb
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Човечанство улази у период робног новца.
Владари и државе кују свој новац. Међутим, није жиг владара или државе оно што је одређивало вредност тог новца.
Вредност новца је била инхерентна. Вредност новцу је давао сам материјал од ког је новац био сачињен.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Наравно да су владари покушавали да варају и са тим новцем.
Често су умањивали садржај (племенитог) метала у новцу. Номинална вредност новца више није одговарала његовој стварној вредности. Трговци су повећавали вредност својих производа да компензују за смањену вредност новца.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Номинална вредност новца била је надувана у односу на његову стварну вредност.
Тај феномен данас познајемо као инфлацију (лат. inflatio – надувавање).
Раст цена НИЈЕ инфлација. Раст цена је само последица инфлације, односно смањења вредности новца.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Познат пример варања са новцем и последичног хаоса са ценама је онај из периода позног Римског царства.
Цене су толико дивљале да је император Диоклецијан "Едиктом о ценама" одредио максималну цену свих добара и услуга које су се продавале. Лечио је последицу, не узрок. pic.twitter.com/iiUzuXXkpf
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Робни новац доминира и кроз цео средњи век.
Међутим, пошто је било тешко теглити вреће са металним новцем по често опасним местима, умешни ренесансни предузетници из данашње Италије су изумели нешто ново – банкноте.
Имају банкноте и праисторију – у Кини.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Банкноте су овај папирни новац, каквим га ми данас познајемо.
Трговац дође на „клупу“ (ст. итал. banca– клупа), претечу данашње банке, донесе своје робни новац, а банкар му изда потврду (банкноту) да је код њега новац депонован и да са том потврдом може поново да га узме. pic.twitter.com/i2cVkYz13W
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Људи брзо примећују да са том банкнотом могу да тргују. По куповини неког производа уместо робног новца једноставно дају банкноту.
Продавац касније може да уновчи банкноту, или да купи неки други производ том банкнотом.
Тржишни процес је поново на делу.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Наравно, владари виде прилику за себе.
Пошто им је потребан новац за ратове које су водили (којима су стицали још више новца и земље) одлучују се на радикалан потез – национализацију новца.
Наиме, одређена банка добија монопол на издавање банкнота. Добијамо централне банке.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Централне банке НИСУ резултат тржишног процеса, већ се ради о одлукама владара.
Прва централна банка је Банка Шведске, настала 1668. године.
За њом следи Банка Енглеске, настала 1694. године, по којој су моделиране све касније настале централне банке. pic.twitter.com/xr3RLs4hmm
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Поред монопола на издавање банкнота, централне банке добијају још једну битну улогу – позајмљивање новца држави.
То чине до данас. Увек на штету становништва.
Механизам је прост – држава изда обвезнице, а ЦБ „створи“ новац којима те обвезнице купи.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Уз мање или веће промене и проблеме такав систем функционише до Првог светског рата.
Битно је нагласити да су све тадашње валуте имале своју подлогу у злату. Говоримо о периоду златног стандарда.
Банкноте су се могле разменити за физичко злато.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Први светски рат доноси озбиљне проблеме.
Све земље су морале да се задуже како би финансирале ратне операције, што је морало утицати и на вредност њихових валута.
Међути, Велика Британија враћа вредност фунте на предратни, сада прецењени, ниво.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Јака фунта узрокује да увозни производи постану јефтинији у односу на домаће британске.
Ово прави снажан притисак на домаће тржиште и на могућност Британије да враћа своје дугове.
Велика депресија из 1929. године додатно компликује ситуацију.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Британија напушта златни стандард, односно конвертибилност фунте за злато 1931. године.
Након ње то чини још 23 земље.
Америка задржава конвертибилност долара, али забрањује извоз злата.
Класични златни стандард одлази у прошлост. pic.twitter.com/fD7jfx2jHm
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Период тзв. слободно пливајућих валута траје до 1944. године.
Ствари су битно другачије у односу на ранији период.
Центар светске економске моћи је због Другог светског рата измештен у САД, а Европа и Далеки исток су у рушевинама.
Америка жели да искористи тај положај.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Председник САД Ф. Д. Рузвелт сазива Монетарну и финансијску конференцију Уједињених нација. Место одржавања је Бретон Вудс у Њу Хемпширу.
Монетарни и финансијски систем настао на тој конференцији биће познат као Бретонвудски систем или златно-доларски систем. pic.twitter.com/ripJMkley5
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
На Конференцији се супротстављају два става: британски, предвођен Џоном Мејнардом Кејнзом (вероватно најутицајнијим економистом тог доба) и амерички, предвођен Харијем Декстером Вајтом, службеником Трезора САД.
Захваљујући економској/финансијској моћи САД, победиће овај други. pic.twitter.com/04k3fMTHln
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Бретонвудски систем се заснива на следећем начелу:
Амерички долар се везује за злато (1 унца злата вреди 35 долара), а све остале валуте се везују за амерички долар.
САД се обавезују на конвертибилност долара за злато. Долар постаје светска резервна валута.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Статус светске резервне валуте подразумева неколико ствари:
1) Доминантан статус у међународној трговини и инвестицијама
2) Доминантан статус у структури девизних резерви других ЦБ.
3) Лакоћа замене за друге валуте (ликвидност).
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Додатно, на Конференцији се успостављају и две добро познате организације:
Међународни монетарни фонд – одговоран за решавање проблема платних биланса.
Међународна банка за обнову и развој (Светска банка)– одговорна за финансирање послератне обнове и економског развоја.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Кључну улогу у овим организацијама имају САД. Не само de facto, већ и de jure, јер су највећи акционар.
Неписано правило је да је директор СБ Американац, а директор ММФ-а неко из Европе.
Политичка економија ових организација је посебна тема. Укратко – проблеми и злоупотребе.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Златно-доларски стандард успостављен у Бретон Вудсу је врло асиметричан у корист САД.
У остатку света чује се став да друге земље субвенционишу амерички животни стандард и америчке мултинационалке.
Дешавају се и напади на валуте на берзама и државе су принуђене да интервенишу.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Међутим, везаност долара за злато ствара проблеме и америчкој држави.
Наиме, ако је валута везана за злато и важи међународна конвертибилност, држави је теже да се задужује код ЦБ.
Повећање количине банкнота је могуће само онда када се повећа количина злата.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
САД током 1960-их воде посреднички рат са СССР у Вијетнаму, и троше огромне количине новца за развој војне и свемирске технологије.
Трошак само Аполо програма исказан у данашњим доларима је – преко 250 милијарди.
Додатно, Француска 1965. почиње да мења своје доларе за злато.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Америка нема куд него да тражи начин да изађе из свега.
Прво, умањују вредност долара. Унца злата вреди 37 долара.
На крају, августа 1971. године долази до Никсоновог шока.
Америка објављује да укида конвертибилност долара за злато.
Крај златно-доларског стандарда. pic.twitter.com/IH7WlsQpMK
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Валуте сада прелазе у режим тзв. слободног пливања.
Оне више немају никакву подлогу у неком робном новцу.
Америка тражи начин да осигура статус светске резервне валуте за свој долар.
Решење виде у нафти.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Америка склапа споразум са Саудијском Арабијом.
САД гарантују војну заштиту Саудијској Арабији (тј. владајућој породици ал Сауд), док се Саудијска Арабија обавезује да своју нафту на светском тржишту продаје искључиво у америчким доларима.
Дил траје добрих 50 година.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
За то време видели смо велики број различитих експеримената у монетарној сфери.
Централне банке својом политиком изазвале су серију проблема, а неке од њих осећамо и данас.
Прво, глобални дуг је енормно порастао. Друго, количина новца у оптицају је енормно порасла.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Ти шокови у монетарној сфери, посебно играње са каматним стопама, имају своје реперкусије и на реални сектор привреде.
Став је бројних економиста да су рецесије у 21. веку доминантно узроковане монетарном политиком ЦБ.
Шта ће бити са овим последњим играњем – ништа добро.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Најновија светска дешавања отворила су неке пукотине у систему.
Арабија је сад спремна да тргује својом нафтом у другим валутама.
Прича се и да земље БРИКС+ спремају своју валуту која ће имати одређену врсту подлоге у злату.
Шта ће бити и кад? Нико тачно не зна.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023
Нисам имао намеру да овај низ буде овако дугачак, али ме је писање понело.
Углавном, доста ствари сам изоставио јер је ово ипак информативни низ, не трактат о монетарној историји.
За евентуалне грешке и пропусте – праштајте.
— Дејан Драгутиновић (@Dexonomics) April 9, 2023