Преко ове велике недоумице западних савезника о испоруци најубојитијег НАТО оружја Украјини се преламају и свеукупне процене и замишљени циљеви подршке Кијеву у сукобу с инвазионим руским снагама.
Кијев тражи најмање 300 тешких, најубојитијих првенствено немачких Леопард 2 и других западних тенкова за рат против руских снага, али је већање западних министара одбране јуче у Немачкој показало да око тога постоје озбиљне разлике.
Нови немачки министар одбране Борис Писторијус је предочио да се „веома пажљиво морају проценити све последице за све нас“.
Медији у Западној Европи наводе да то одражава и страховање немачког канцелара Олафа Шолца да би стотине Леопарда 2 и посебно америчких М1 Абрамс тенкова у Кремљу упалиле црвену лампу да је то директан напад НАТО на Русију, што би изазвало нову још опаснију фазу у украјинско-руском рату.
Највећи страх је да би Москва могла посегнути и за тактичким нуклеарним ракетама, јер су руске власти предочиле да ће употребити и нуклеарно оружје ако се испостави да неки војни напад, посебно на Крим или продор западних тенкова и ракета на руску територију, угрожава сам опстанак руске државе и нације.
Немачки министар одбране предочава да засад око испоруке најмоћнијег наоружања Кијеву на постоји сагласног и коалиција целог Запада, што потврђује и одбијање Вашингтона да Украјини пошаље своје најмоћније тенкове М1 Абрамс.
Преко ове велике недоумице западних савезника о испоруци најубојитијег НАТО оружја Украјини се преламају и свеукупне процене и замишљени циљеви подршке Кијеву у сукобу с инвазионим руским снагама.
Тако је начелник здруженог генералштаба војске САД генерал Марк Мајли (Марк А. Миллеy) изјавио да ће рат у Украјини вероватно бити завршен преговорима, а не на бојном пољу, и оценио да је са војне тачке гледишта веома тешко изводљиво да Руси буду „избачени“ из те земље током ове године.
Генерал Мајли се пре неколико дана тајно састао у Пољској с начелником украјинског генерал штаба, генералом Олексом Лужњикијем, а шеф ЦИА је у тајности у Кијеву разговарао с челницима украјинских обавештајних служби.
Водећи амерички генерал је после изјавио да „оно што се може догодити јесте континуирана одбрана, стабилизација фронта“ у сукобу у Украјини.
Аналитичари у западној Европи настоје да одгонетну који су тачно циљеви Запада у све већој подршци Кијеву у сукобу с Русијом, као и шта Кремљ коначно жели да постигне.
Позивајући се на војне и дипломатске кругове, италијански лист „Република“ наводи да „после понижавајућих пораза током прошле године, шеф Кремља Владимир Путин сад све окреће ка „авганистанској стратегији“ да би дошао до коначне победе у Украјини“.
А то значи, преноси римски дневник, да се све усредсреди на тактику „талибана у Авганистану који су се годинама борили, планирајући дугорочно да власт у Кабулу остане сама, јер су процењивали да ће западни савезници Кабула после многих прича посустати и напустити поприште сукоба и ту земљу“.
Адмирал Роб Бауер, председник војног комитета НАТО, је изјавио да ће Русија бити претња НАТО-у чак и ако њене снаге буду поражене у Украјини.
„Опште је уверење да ће Руси обновити, модернизовати оно што су имали, да ће много тога да науче из овог сукоба и да ће да покушају да унапреде оно што су имали… да ли је то три до пет или 10 година?“ поставио је питање адмирал Бауер.
Немачки лист „Франкфуртер рундшау“ упозорава да „они који траже да се Украјини испоручује оружје морају проговорити и који су стратегијски циљеви у том рату…и ту тражити кључни одговор“.
И, указује франкфуртски дневник, немачки канцелар Шолц, исто као и амерички и француски председници, Џозеф Бајден и Емануел Макрон, „нису навели јасно, нити објаснили какви су то циљеви“.
Други медији такође постављају питање да ли би испорука најмоћнијег западног оружја Украјини имала за сврху да та земља буде способна да се супротстави могућој руској офанзиви на пролеће или да то омогући Кијеву да угрози и запрети повратком Крима под свој надзор.
Римски дневник „Република“ сматра да управо то говори да и међу западним савезницима и у самом Вашингтону постоје озбиљне недоумице „зато што таква одлука собом носи велике опасности, укључујући то да у Русији политичка ситуација никад није била неизвеснија и да би тиме тамо само ојачала тврда струја у руској власти“.
У западним медијима је стидљиво, али ипак нашло ођека мишљење и руског независног „Радио Комерсанта“ да, кад је реч о испоруци оружја и коначним циљевима, „постоји тајни страх од распада Русије“.
Око таквог циља, мисли „Радио Комерсант“, постоје веома опречни ставови, иако се у Пољској, балтичким земљама, Шведској верује да победа украјинске војске и пораз руских снага могу довести до „распада, деколонизације и уништења руске империје“.
Мишљење о томе се чуло и на Светском економском форуму у Давосу, кад је ветеран америчке дипломатије, 99-годишњи Хенри Кисинџер у видео интервјуу упозорио да украјински рат не сме да се распали без икаквих граница и постане „рат против Русије“.
Кисинџер мисли да би „разарање Русије као државе изазвало расцеп 11 временских зона у тој земљи и унутрашње сукобе и спољну интервенцију у ситуацији кад тамо постоји 15.000 нуклеарних бојевих глава“.
Дугогодишњи челник америчке дипломатије и националне безбедности каже да би се то јако лако могло изродити у светски рат и зато саветује да се Русији понуди да буде део новог светског безбедносног поретка… ако пристане на прихватљиве услове за окончање рата у Украјини.
Аналитичари у западној Европи настоје да одгонетну који су тачно циљеви Запада у све већој подршци Кијеву у сукобу с Русијом, као и шта Кремљ коначно жели да постигне.
Позивајући се на војне и дипломатске кругове, италијански лист „Република“ наводи да „после понижавајућих пораза током прошле године, шеф Кремља Владимир Путин сад све окреће ка „авганистанској стратегији“ да би дошао до коначне победе у Украјини“.
А то значи, преноси римски дневник, да се све усредсреди на тактику „талибана у Авганистану који су се годинама борили, планирајући дугорочно да власт у Кабулу остане сама, јер су процењивали да ће западни савезници Кабула после многих прича посустати и напустити поприште сукоба и ту земљу“.
Адмирал Роб Бауер, председник војног комитета НАТО, је изјавио да ће Русија бити претња НАТО-у чак и ако њене снаге буду поражене у Украјини.
„Опште је уверење да ће Руси обновити, модернизовати оно што су имали, да ће много тога да науче из овог сукоба и да ће да покушају да унапреде оно што су имали… да ли је то три до пет или 10 година?“ поставио је питање адмирал Бауер.
Немачки лист „Франкфуртер рундшау“ упозорава да „они који траже да се Украјини испоручује оружје морају проговорити и који су стратегијски циљеви у том рату…и ту тражити кључни одговор“.
И, указује франкфуртски дневник, немачки канцелар Шолц, исто као и амерички и француски председници, Џозеф Бајден и Емануел Макрон, „нису навели јасно, нити објаснили какви су то циљеви“.
Други медији такође постављају питање да ли би испорука најмоћнијег западног оружја Украјини имала за сврху да та земља буде способна да се супротстави могућој руској офанзиви на пролеће или да то омогући Кијеву да угрози и запрети повратком Крима под свој надзор.
Римски дневник „Република“ сматра да управо то говори да и међу западним савезницима и у самом Вашингтону постоје озбиљне недоумице „зато што таква одлука собом носи велике опасности, укључујући то да у Русији политичка ситуација никад није била неизвеснија и да би тиме тамо само ојачала тврда струја у руској власти“.
У западним медијима је стидљиво, али ипак нашло ођека мишљење и руског независног „Радио Комерсанта“ да, кад је реч о испоруци оружја и коначним циљевима, „постоји тајни страх од распада Русије“.
Око таквог циља, мисли „Радио Комерсант“, постоје веома опречни ставови, иако се у Пољској, балтичким земљама, Шведској верује да победа украјинске војске и пораз руских снага могу довести до „распада, деколонизације и уништења руске империје“.
Мишљење о томе се чуло и на Светском економском форуму у Давосу, кад је ветеран америчке дипломатије, 99-годишњи Хенри Кисинџер у видео интервјуу упозорио да украјински рат не сме да се распали без икаквих граница и постане „рат против Русије“.
Кисинџер мисли да би „разарање Русије као државе изазвало расцеп 11 временских зона у тој земљи и унутрашње сукобе и спољну интервенцију у ситуацији кад тамо постоји 15.000 нуклеарних бојевих глава“.
Дугогодишњи челник америчке дипломатије и националне безбедности каже да би се то јако лако могло изродити у светски рат и зато саветује да се Русији понуди да буде део новог светског безбедносног поретка… ако пристане на прихватљиве услове за окончање рата у Украјини.
Извор: хаппyтв.рс
