„ДИРЕКТАН НАПАД НАТО-А НА РУСИЈУ“! ЕВО О ЧЕМУ СЕ РАДИ

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Foto: belorusija twiter printscreen

Преко ове велике недоумице западних савезника о испоруци најубојитијег НАТО оружја Украјини се преламају и свеукупне процене и замишљени циљеви подршке Кијеву у сукобу с инвазионим руским снагама.
Кијев тражи најмање 300 тешких, најубојитијих првенствено немачких Леопард 2 и других западних тенкова за рат против руских снага, али је већање западних министара одбране јуче у Немачкој показало да око тога постоје озбиљне разлике.

Нови немачки министар одбране Борис Писторијус је предочио да се „веома пажљиво морају проценити све последице за све нас“.

Медији у Западној Европи наводе да то одражава и страховање немачког канцелара Олафа Шолца да би стотине Леопарда 2 и посебно америчких М1 Абрамс тенкова у Кремљу упалиле црвену лампу да је то директан напад НАТО на Русију, што би изазвало нову још опаснију фазу у украјинско-руском рату.

Највећи страх је да би Москва могла посегнути и за тактичким нуклеарним ракетама, јер су руске власти предочиле да ће употребити и нуклеарно оружје ако се испостави да неки војни напад, посебно на Крим или продор западних тенкова и ракета на руску територију, угрожава сам опстанак руске државе и нације.

Немачки министар одбране предочава да засад око испоруке најмоћнијег наоружања Кијеву на постоји сагласног и коалиција целог Запада, што потврђује и одбијање Вашингтона да Украјини пошаље своје најмоћније тенкове М1 Абрамс.

Преко ове велике недоумице западних савезника о испоруци најубојитијег НАТО оружја Украјини се преламају и свеукупне процене и замишљени циљеви подршке Кијеву у сукобу с инвазионим руским снагама.

Тако је начелник здруженог генералштаба војске САД генерал Марк Мајли (Марк А. Миллеy) изјавио да ће рат у Украјини вероватно бити завршен преговорима, а не на бојном пољу, и оценио да је са војне тачке гледишта веома тешко изводљиво да Руси буду „избачени“ из те земље током ове године.

Генерал Мајли се пре неколико дана тајно састао у Пољској с начелником украјинског генерал штаба, генералом Олексом Лужњикијем, а шеф ЦИА је у тајности у Кијеву разговарао с челницима украјинских обавештајних служби.

Водећи амерички генерал је после изјавио да „оно што се може догодити јесте континуирана одбрана, стабилизација фронта“ у сукобу у Украјини.

Аналитичари у западној Европи настоје да одгонетну који су тачно циљеви Запада у све већој подршци Кијеву у сукобу с Русијом, као и шта Кремљ коначно жели да постигне.

Позивајући се на војне и дипломатске кругове, италијански лист „Република“ наводи да „после понижавајућих пораза током прошле године, шеф Кремља Владимир Путин сад све окреће ка „авганистанској стратегији“ да би дошао до коначне победе у Украјини“.

А то значи, преноси римски дневник, да се све усредсреди на тактику „талибана у Авганистану који су се годинама борили, планирајући дугорочно да власт у Кабулу остане сама, јер су процењивали да ће западни савезници Кабула после многих прича посустати и напустити поприште сукоба и ту земљу“.

Адмирал Роб Бауер, председник војног комитета НАТО, је изјавио да ће Русија бити претња НАТО-у чак и ако њене снаге буду поражене у Украјини.

„Опште је уверење да ће Руси обновити, модернизовати оно што су имали, да ће много тога да науче из овог сукоба и да ће да покушају да унапреде оно што су имали… да ли је то три до пет или 10 година?“ поставио је питање адмирал Бауер.

Немачки лист „Франкфуртер рундшау“ упозорава да „они који траже да се Украјини испоручује оружје морају проговорити и који су стратегијски циљеви у том рату…и ту тражити кључни одговор“.

И, указује франкфуртски дневник, немачки канцелар Шолц, исто као и амерички и француски председници, Џозеф Бајден и Емануел Макрон, „нису навели јасно, нити објаснили какви су то циљеви“.

Други медији такође постављају питање да ли би испорука најмоћнијег западног оружја Украјини имала за сврху да та земља буде способна да се супротстави могућој руској офанзиви на пролеће или да то омогући Кијеву да угрози и запрети повратком Крима под свој надзор.

Римски дневник „Република“ сматра да управо то говори да и међу западним савезницима и у самом Вашингтону постоје озбиљне недоумице „зато што таква одлука собом носи велике опасности, укључујући то да у Русији политичка ситуација никад није била неизвеснија и да би тиме тамо само ојачала тврда струја у руској власти“.

У западним медијима је стидљиво, али ипак нашло ођека мишљење и руског независног „Радио Комерсанта“ да, кад је реч о испоруци оружја и коначним циљевима, „постоји тајни страх од распада Русије“.

Око таквог циља, мисли „Радио Комерсант“, постоје веома опречни ставови, иако се у Пољској, балтичким земљама, Шведској верује да победа украјинске војске и пораз руских снага могу довести до „распада, деколонизације и уништења руске империје“.

Мишљење о томе се чуло и на Светском економском форуму у Давосу, кад је ветеран америчке дипломатије, 99-годишњи Хенри Кисинџер у видео интервјуу упозорио да украјински рат не сме да се распали без икаквих граница и постане „рат против Русије“.

Кисинџер мисли да би „разарање Русије као државе изазвало расцеп 11 временских зона у тој земљи и унутрашње сукобе и спољну интервенцију у ситуацији кад тамо постоји 15.000 нуклеарних бојевих глава“.

Дугогодишњи челник америчке дипломатије и националне безбедности каже да би се то јако лако могло изродити у светски рат и зато саветује да се Русији понуди да буде део новог светског безбедносног поретка… ако пристане на прихватљиве услове за окончање рата у Украјини.

Аналитичари у западној Европи настоје да одгонетну који су тачно циљеви Запада у све већој подршци Кијеву у сукобу с Русијом, као и шта Кремљ коначно жели да постигне.

Позивајући се на војне и дипломатске кругове, италијански лист „Република“ наводи да „после понижавајућих пораза током прошле године, шеф Кремља Владимир Путин сад све окреће ка „авганистанској стратегији“ да би дошао до коначне победе у Украјини“.

А то значи, преноси римски дневник, да се све усредсреди на тактику „талибана у Авганистану који су се годинама борили, планирајући дугорочно да власт у Кабулу остане сама, јер су процењивали да ће западни савезници Кабула после многих прича посустати и напустити поприште сукоба и ту земљу“.

Адмирал Роб Бауер, председник војног комитета НАТО, је изјавио да ће Русија бити претња НАТО-у чак и ако њене снаге буду поражене у Украјини.

„Опште је уверење да ће Руси обновити, модернизовати оно што су имали, да ће много тога да науче из овог сукоба и да ће да покушају да унапреде оно што су имали… да ли је то три до пет или 10 година?“ поставио је питање адмирал Бауер.

Немачки лист „Франкфуртер рундшау“ упозорава да „они који траже да се Украјини испоручује оружје морају проговорити и који су стратегијски циљеви у том рату…и ту тражити кључни одговор“.

И, указује франкфуртски дневник, немачки канцелар Шолц, исто као и амерички и француски председници, Џозеф Бајден и Емануел Макрон, „нису навели јасно, нити објаснили какви су то циљеви“.

Други медији такође постављају питање да ли би испорука најмоћнијег западног оружја Украјини имала за сврху да та земља буде способна да се супротстави могућој руској офанзиви на пролеће или да то омогући Кијеву да угрози и запрети повратком Крима под свој надзор.

Римски дневник „Република“ сматра да управо то говори да и међу западним савезницима и у самом Вашингтону постоје озбиљне недоумице „зато што таква одлука собом носи велике опасности, укључујући то да у Русији политичка ситуација никад није била неизвеснија и да би тиме тамо само ојачала тврда струја у руској власти“.

У западним медијима је стидљиво, али ипак нашло ођека мишљење и руског независног „Радио Комерсанта“ да, кад је реч о испоруци оружја и коначним циљевима, „постоји тајни страх од распада Русије“.

Око таквог циља, мисли „Радио Комерсант“, постоје веома опречни ставови, иако се у Пољској, балтичким земљама, Шведској верује да победа украјинске војске и пораз руских снага могу довести до „распада, деколонизације и уништења руске империје“.

Мишљење о томе се чуло и на Светском економском форуму у Давосу, кад је ветеран америчке дипломатије, 99-годишњи Хенри Кисинџер у видео интервјуу упозорио да украјински рат не сме да се распали без икаквих граница и постане „рат против Русије“.

Кисинџер мисли да би „разарање Русије као државе изазвало расцеп 11 временских зона у тој земљи и унутрашње сукобе и спољну интервенцију у ситуацији кад тамо постоји 15.000 нуклеарних бојевих глава“.

Дугогодишњи челник америчке дипломатије и националне безбедности каже да би се то јако лако могло изродити у светски рат и зато саветује да се Русији понуди да буде део новог светског безбедносног поретка… ако пристане на прихватљиве услове за окончање рата у Украјини.

Извор: happytv.rs

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

One Response

  1. При овоме мислима на изјаву америчког сенатора Џемса Варбурга коју је изговорио пред америчким сенатом 1950 године:

    „Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом“ – „QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL. LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI CE GOUVERNEMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE.” (Види: Pierre Virion,Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglisem Paris, France, 1967, стр. 255).

    Варбург је јасно рекао да би заплашио сав остали свет једном слепом и претећом моћи Сједињених Америчких Држава да се једнога дана сав свет савије „пристанком или победом“ под јарам вашингтонских „Великих изабраника“ т.ј. под јарам међународних Чаробњака Универзалне и окултне Масенерије – Билдербергера.

    Није дакле изненађујуће, што су ангажовали агресивни НАТО пакт и донели одлуку у току 1995 године да га прошире на Албанију, Бугарску, Хрватску, Чешку Репуплику, Естонију, Латвију, Литванију, Пољску, Румунију, Словачку, Словенију, Црну Гору и Северну Македонију – „In 1995, NATO issued a document called the the Study on NATO Enlargement, which described the process and prerequisites for adding new members. The United States and its allies moved quickly to integrate former Soviet satellites into NATO. These new members included Albania, Bulgaria, Croatia, the Czech Republic, Estonia, Latvia, Lithuania, Poland, Romania, Slovakia, Montenegro, and North Macedonia…“ (Види: James Rickards, Sold out – How broken supply chains, surging inflation, and political instability will sink the Global economy, London – New York, 2022, стр. 113; Massimo Salvadori, NATO – A twentieth century community of nations,New Jersey, Toronto, London, New York, 1957).

    Имајући у виду да су извесни западно-европски и амерички тријалисти-империјалисти, чаробњаци међународне масонерије, који воде свет, који су такође познати под именом „Билдербергера“ одржали састанак у току 1996 године на којем су донели одлуку да разбију Србију и да Косово припоје великој Албанији а, Војводину Мађарској.

    Не улазећи ни у какве друге коментаре цитирали бисмо књигу Даниела Естулина ( Daniel Estulin) коју је објавио под насловом “The true story of the Bilderberg group”, где између осталог, стоји:

    „Мешање Билдерберга у спољне послове суверених нација… Почевши од састанка 1996. па све до 1998. године, Косово је пало под микроскоп Билдербергера када су донели одлуку о формирању великоалбанске државе након „старатељства“ и „независног“ Косова, и распарчавању Југославије (повратком њене северне покрајине , у којој има 350.000 Мађара, Мађарској) као део генералног прекрајања граница у региону…” (Види: Daniel Estulin, The True story of the Bilderberg group, Chicago, Illinois, USA, 2007, cтр, 47; Dr Veselin Djuretic, Demolition of Serbs in the 20th century – Background of the current drama in dismembered Yugoslavia, Published by – Great Lakes Graphics, Ins, Illinois, USA, 1993; Gary H. Kah, En route to global occupation – A high ranking government liaison exposes the secret agenda for world unification, Lafayette, Louisiana, USA, 1992; Carroll Quigley, The Anglo-American establishment from Rhodes to Cliveden, New York, N.Y., USA, 1981; Carroll Quigley, Tragedy and hope – A history of the world in our time, New York-London, 1966).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас