Да ли ће Вучић откачити Налед из Владе Србије?
По ступању на дужност председника САД, Трамп је основао Министарство за државну ефикасност (ДОГЕ), чији је примарни задатак да утврди лоше трошење новца из буџета САД и елиминише га. Прва савезна агенција на удару тог министарства била је УСАИД, преко које су реализовани међуконтинентални пројекти за промоцију трансполне идеологије у другим земљама. С обзиром на то да је председник Трамп изабран на платформи противљења трансполној идеологији и њеној промоцији, логично је било да укине УСАИД и обустави све његове пројекте.
Већ првог дана рада Министарства за државну ефикасност (ДОГЕ) објављено је да је УСАИД послао 1,5 милиона америчких долара Републици Србији за промоцију трансполне идеологије у радном окружењу. Тај новац је већ потрошен и не може се вратити, али су све будуће донације за тај пројекат у Србији обустављене. ДОГЕ је пронашао још један пројекат вредан обустављања, па је на конференцији за медије председник Трамп објавио да је обустављено 14 милиона америчких долара, који су преко УСАИД-а ишли за кампање едукације о јавним набавкама у Србији. Позната је чињеница да су јавне набавке уведене у Србији око 2003. године, па ако нас до сада нису научили ништа о њима, тешко да ће то успети сада.
Свим тим кампањама УСАИД-а у државној управи управљало се преко организације Налед, коју је својевремено основао Млађан Динкић, а чији истакнути чланови су: Зорана Михајловић, бивша министарка енергетике и грађевине, Ана Брнабић, бивша министарка државне управе, бивша председница Владе, а садашња председница Скупштине, и Бранислав Недимовић, бивши министар државне управе, бивши министар пољопривреде и садашњи председник Општине Сремска Митровица.
Ана Брнабић, као истакнути члан Наледа и аутовани ЛГБТ активиста, препоручена је у Владу Србије, одакле почиње њен вртоглави успон у државном апарату Србије. Током њеног премијерског мандата, Србија је од једне геј параде годишње напредовала на две геј параде годишње и једну трансполну параду, дакле укупно три параде. За тај рад УСАИД је изразио све похвале и наставио да финансира ширење трансполне идеологије у Србији, што потврђује извештај ДОГЕ министарства.
Зорана Михајловић, као истакнути члан Наледа, ушла је у Владу Србије и у својству потпредседнице Владе увела Уредбу о родно осетљивом језику. То значи да је Влада Србије уредбом изменила Правопис српскога језика да би удовољила трансполној идеологији УСАИД-а. Од када постоји Матица српска у Новом Саду и Српска академија наука и уметности у Београду, те две институције су најпозваније за уређивање Правописа српскога језика. С доласком Зоране Михајловић на место потпредседнице Владе Србије, наведене надлежности уређивања Правописа српскога језика узурпиране су и предате Наледу и УСАИД-у на управљање. То је представљено као оснаживање жена, а у ствари је био пут за увођење трансполног рода, прво у граматику српскога језика, а затим у законе Републике Србије.
На пример, именица судија је по свом облику именица женског рода, али се односи и на мушког судију и на женског судију (завршава се на „а“ и може: тај судија и та судија). Исто тако, у латинском језику постоје именице које су масцулинум или фемининум, што значи да могу бити и мушког и женског рода. Пошто ова именица женског рода није звучала довољно женствено, уредбом Владе Србије уведена је реч суткиња или судиница.
Што се тиче Бранислава Недимовића, тај човек се никада није пристојно обукао у присуству председника Републике Србије на јавним догађајима. Увек је долазио необријан, у мајици без сакоа и панталонама. То показује његов однос према држави. Оно што је ДОГЕ такође открио и обуставио финансирање су средства намењена наводном унапређењу система јавних набавки у Србији, у износу од 14 милиона америчких долара. Сваки такав посао ишао је преко Наледа, који би се с једне стране „нокачио“ на амерички буџет, а с друге на српски буџет. Налед би написао неку неубедљиву студију, без стварног утемељења у научном истраживању и чињеницама, а Влада Србије би то усвојила као неку националну стратегију, па би новац почео да пристиже са свих страна.
На пример, ту је такозвана Национална стратегија борбе против сиве економије, коју је написао Налед, а усвојила Влада Србије на предлог министарке Зоране Михајловић. Тај документ има 131 страну и почиње недоказаном тврдњом: „Грађани Србије имају ниску свест о плаћању пореза.“ Прво, баве се свешћу, а не позивају се на психолошка истраживања, већ само изнесу тврдњу и субјективно расправљају о њој на 30 страница. Друго, баве се само једним аспектом утаје пореза, и то на робу широке потрошње у малопродаји. Треће, назрели су да утаја пореза има везе са увозом и превозом, али пошто о томе не знају ништа, то су споменули на једној страници и одмах заборавили да су то поменули. Цело решење проблема сиве економије виде у организовању наградне игре, па у већем делу студије пишу о томе како да се направи та наградна игра. Сав терет и све трошкове организације, наравно, пребацују на Републику Србију преко Министарства финансија, док су они ту главни да имплементирају и надзиру.
Тако се Налед „нокачио“ на буџете САД и Србије за своје консултантске услуге, док је Влада Србије неки копи-пејст семинарски рад усвојила као ни мање ни више него националну стратегију. Било је ту још студија и пројеката Наледа, али сматрам да читалац разуме поенту. Ту поенту је разумео и председник Трамп, па је обуставио финансирање пројеката које УСАИД води у Србији.
Главно питање је: хоће ли Србија имати снаге да се огради од УСАИД-а и његових сарадника, као што је то учинио председник Трамп? Ако желимо добре односе с Трамповом администрацијом, онда би требало да следимо њену политику у областима прекида имплементације политика штетних за америчке и српске буџете, попут промоције трансполне идеологије и недовољно промишљених кампања за унапређење јавних процедура и политика.
Председник САД Трамп је из наведених разлога укинуо савезну агенцију УСАИД, а хоће ли председник Вучић прекинути сарадњу с УСАИД-овим чедом, Наледом, и тиме се сврстати уз политику Трампове администрације? Замислите да нам у државну посету дође државни секретар САД, Марко Рубио, посвећени хришћанин (католик) и противник трансполне идеологије, а дочека га Ана Брнабић. Он је пита: „Шта сте урадили у сарадњи са САД до сада и како да вам помогнемо да наставите?“ Она одговара: „После две геј параде годишње, увели смо и једну трансполну, а сви грађани Србије могу бесплатно да промене пол у нашем Клиничком центру Србије, док за странце имамо медицински туризам промене пола. Немци нам штампају уџбенике у којима се деци у основној школи пласира трансполна идеологија, а променили смо уредбом Владе наш језик и Правопис да удовољимо трансполној заједници, која је осетљива на род именица. Имамо невладину организацију која пише семинарске радове и учи нас стварима које су овде у широкој примени 20 година, али зато узима велики новац из буџета САД, па вас молим да то одблокирате.“ Марко Рубио устаје и одлази на аеродром.
Аутор: Ђорђе Стојковић, економиста
