Нијесам служио ни једној вјерској заједници. Нијесам се повлачио по поду и лизао кашике, ширио пандемију и иза тога распоређивао људе, своје пријатеље вјерске фанатике из те вјерске заједнице на одговорна мјеста у држави покушавајући да их представим као експерте, поручио је Ђукановић
Шеф опозиционог ДПС-а и државе, Мило Ђукановић, казао је, да је седам пута водио владу служећи држави, истичући како није служио ни једној вјерској заједници, те да се „није се повлачио по поду и лизао кашике, ширио пандемију и иза тога распоређивао људе“.
“Мислим да је јако важно да сви разумијемо да и када се налази на функцији и када нијесмо на функцији, када се бавимо бизнисом, када се не бавимо бизнисом, и када имамо фирму са рачуном или фирму без рачуна, морамо увијек водити рачуна да све што радимо, радимо законито и у складу са неким доста строгим стандардима морала којег афирмише и којег се и сами морамо придржавати”, поручио је Ђукановић.
Подсјећа да је свој однос према држави показао у дугим годинама борбе за њу, “у дугим годинама изградње њених институција, успостављању владавине права и у дугим годинама врло смјернога, законитога и моралног понашања у складу са оним што су доста строги традиционални стандарди црногорског друштва”. Ин4с
Даниловић Ђукановићу: Часнија је причесна кашика, него 30 година лизања туђих скута
Часнија је и узвишенија причесна кашика, него тридесет година вазалски лизати туђе скуте, сахане, трпезе и репове, не би ли се међу својима показао гордијим и моћнијим, поручио је лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу.
Даниловић је раговао на Ђукановићеву изјаву да се „никад није повлачио по подовима и лизао кашике, нити удварао једној вјерској заједници и њеним фанатицима“.
– Kаква само мржња избија из тога човјека, болесна увредљивост и неизљечива фрустрација? Ја разумијем да Ђукановић води политички рат са премијером Здравком Kривокапићем. Разумијем да је то уједно и ропац његовог цијелог бића притиснутог неприхватљивим поразом и суновратом властитих планова о будућности. Разумијем да је у његовој глави све одавно тијесно повезано и испреплетено са будућношћу државе, да је поимао и поима као својину, бабовину, старевину, наслеђе, прћију, као властити интимни веш који му је несрећом, злохудим удесом, неко стргао и оставио га гологузог на сред свијета и вијека. Разумијем ту неподношљивост промјене на горе, ту издају карме, наглу издају звијезда и кивност на неког почканог, ретроградног меркура, али не разумијем ту примитивну мржњу према цијелом народу, према вјери и вјеровању, традицији и Хришћанима- истиче Даниловић.
Наводи да је приговор о „лизању кашика“ оргинално Ђукановићев.
– А и да није причесна кашика, да нема никакве тајне, да је кашика извађена из којег год џема, да се хиљаде и стотине хиљада људи утркују и облизују то овоземаљско слатко, часнија је и узвишеније је него тридесет година вазалски лизати туђе скуте, сахане, трпезе и репове не би ли се међу својима показао гордијим и моћнијим. Боље се повлачити и по подовима, и то оним нецрквеним, оним застртим давнашњим илама, рђама и наметнутим несрећама, него се разастирати под туђе ноге, по дестинацијама у којима се не жуде тајне него се продају и служе. Свако од нас могао је и може да бира: савити кичму пред ближњим и пред Творцем и удахнути, или је савити пред туђином, заједно с репом, и ушмркнути. Слобода је суштина нашег вјеровања- додаје Данилови.
Према његовим ријечима, Ђукановић се не подсмијава Kривокапићу, него оној Црној Гори насталој на метанији, на повлачењу по каменим и крвавим подовима.
– Оном нашем глибавом дворишту и огњишту из којег је ницала крвава држава с једином надом у Бога и у своје руке. Тај жалац према „лизању кашике“ само је вјечно гладна рика и роктање над пробијеним коритом, облапорно ништање и вриска стара колико и скофрчани свињски реп. Тај презир према чињеницама, та осветољубивост према животу и правилима живљења, тај покушај непристајања на истину, дјелује тако ропачки и дрипачки, тако луциферски налицкано, губитнични и недостојанствено. Не сјећам се, нисам читао ни чуо, да су домаћи бољшевици у најгорим временима тако бестидно и јавно унижавали манифестацију двијехиљадегодишњег трајања Христове вјере. Покушај да се у јавном разрачуну са политичким такмацем, или више њих, извргне руглу суштина хришћанске вјере, сраман је чин бесрамног појединца унизвијереног чињеницом да већина његових сународника више вјерује поповима и јаче у Бога, него лоповима и дуго нуђеној замјени за Христа – у властиту задњицу- закључио је Даниловић.
Дан
