ИНТЕРВЈУ: ДРАГАН БОЈОВИЋ, потпредседник Демократске народне партије и Демократског фронта
Подгорица – Највећи парадокс актуелних политичких преговора о реконструкцији Владе Црне Горе јесте у томе да они који се декларативно најгласније залажу за грађанско друштво и демократију све чине да се Демократски фронт и српски народ у целини не нађу у Влади Црне Горе. Тај лажни грађанизам, у којем си добар грађанин једино ако ниси Србин, директни је узрочних политичке кризе и нестабилности у продуженом трајању, каже у разговору за „Политику” Драган Бојовић, посланик и потпредседник Демократске народне партије и Демократског фронта.
Није ли то кршење људских права?
Да, најгрубље могуће, реч је о покушају укидања елементарних људских права знатног дела грађана Црне Горе да буду то што јесу, и да, као такви, са својим уверењима учествују у власти и одлучују у нашој заједничкој кући. То је агресивна, екстремистичка политика, која представља неодрживу заоставштину бившег режима. То је покушај бруталне асимилације српског народа под плаштом наводне одбране државе Црне Горе. То је лажни патриотизам, чији су једини именитељи антисрпство и антиправославље. Као да Срби у Црној Гори, који су ову државу стварали, чија је то кућа вековима, не воле Црну Гору.
Опозиција тврди како је с променом власти изневерена „патриотска” идеологија бившег режима?
Матрица ове беспризорне дискриминације, овог манипулативног политичког модела, једноставна је и прилично банална: криви су политички представници српског народа, они не ваљају, треба наћи боље. Међутим, ко год да се појави на том делу политичког спектра, одмах се сатанизује и представља као лош, јер, за разлику од неких сличних мрачних пројеката прошлог века, сада се перфидно не оптужује читав један народ, већ његови политички представници, ко год они били.
Иста матрица, нажалост, примењује се и на највише црквене великодостојнике: није добар патријарх, није добар митрополит, боље би било да је неко други. Али чим се појави неко нов на тим позицијама, одмах постаје неприхватљив, јер иза тих покушаја персоналне дискриминације, иза те скаредне кампање, крије се заправо борба против Цркве у целини, тачније борба против јединства Цркве. Док год се, дакле, у потпуности не ослободимо ове накарадне политичке матрице трасиране од стране бившег режима, неће доћи до суштинских промена у Црној Гори.
Има ли у свему томе и чисте међупартијске борбе и борбе за фотеље, како кажу поједини и из власти и из опозиције?
Вероватно има и тога, али у малој мери. Суштина актуелне политичке кризе и нестабилности није ипак међупартијско препуцавање и посебно није „борба за фотеље”, како нам често саопштавају из најмањег чиниоца парламентарне већине, који се иначе веома удобно сместио управо у тим фотељама. Суштина је у томе да ли ће Црна Гора постати грађанска држава, за шта се опет најгрлатије залажу управо из најмањег политичког субјекта власти. Шта значи Црна Гора као грађанска држава? То значи, морам да понављам уобичајене дефиниције, да су сви грађани равноправни, да међу њима нема „ретроградних” и „модерних”, да сви грађани имају иста права да бирају и буду бирани, те да, на основу резултата избора, воде државу и јавне послове. Верујем да сви у владајућој већини, па и они најмањи, постају тога свесни, и да ће постојећа криза бити разрешена на једини могући начин, у складу с истинским грађанским начелима и поштујући демократске процедуре цивилизованог света.
Неке амбасаде, бар тако тврди опозиција и владајући ГП УРА, поручују да у Влади Црне Горе није место лидерима Демократског фронта.
Тврдити да ико нормалан из цивилизованог света сугерише или, не дај Боже, не допушта да Демократски фронт и највиши представници српског народа учествују у Влади Црне Горе, крајња је бесмислица у коју више нико не верује, чак ни они који су је својевремено патентирали. Стога је неопходно само да се вратимо елементарним принципима демократије како бисмо омогућили да власт коначно профункционише на делотворан и ефикасан начин. То је уосталом и захтев свих грађана који су нам 30. августа прошле године дали поверење да донесемо бољитак и политичке промене у Црној Гори.
Политика
