На предизборима у мађарској опозицији одлучено је да Петер Марки-Зај буде противкандидат Виктору Орбану. Српска опозиција је од таквог договора прилично далеко, иако су системи владавине Вучића и Орбана слични.
Петер Марки-Зај (49) изненађујуће је победио на предизборима мађарске опозиције, те ће предводити опозициону листу на изборима наредне године и, као кандидат за премијера, супротставити се Виктору Орбану и његовој странци Фидес.
Марки-Зај, умерени конзервативац без јаке политичке залеђине и градоначелник градића Ходмезавашархеља, освојио је у другом кругу близу 57 одсто гласова, наспрам 43 његове социјалдемократске конкуренткиње Кларе Добрев.
То је први пут да је уједињена мађарска опозиција одржала овакве изборе. Шест странака – од левих и зелених до радикалне деснице – тако је продубило своју сарадњу која им је пре тачно две године донела победу на локалним изборима у Будимпешти.
„Данас смо променили и опозицију“, рекао је Марки-Зај, и додао да се Орбан може победити само заједничким снагама. „Излаз није ни десно, а ни лево. Већ само набоље“, рекао је Марки-Зај.
Током шест дана чак 662.016 бирача дало је свој глас, тридесетак хиљада више него у првом кругу где је наступало петоро опозиционих кандидата.
Конзервативан и модеран
Као предност Марки-Заја узима се што потиче из мађарске равнице, што је католик и отац седморо деце те може бити атрактиван избор и људима из провинције који су конзервативнијих уверења, а можда више нису убеђени да је владавина Виктора Орбана најбоља за Мађарску.
Он истовремено не растерује урбане бираче из већих градова, који традиционално бирају левицу – зато што се његов конзервативизам повезује с космополитизмом, толеранцијом и спремношћу на постизање компромиса.
Марки-Зај је студирао економију, електротехнику и историју. Од 2004. до 2009. с породицом је живео у Канади и у САД. Политиком је почео да се бави тек пре три године када је, такође изненађујуће, победио на изборима за градоначелника Ходмезавашархеља. Тај град с педесетак хиљада становника надомак границе са Србијом дуго је био неосвојива тврђава Орбанове странке Фидес.
Годину дана касније Марки-Зај је поновио изборник успех. Каже да ће ревидирати спорне Орбанове законе и да у Мађарску жели да уведе евро.
Клара Добрев, која је у првом кругу била најбоља са 35 одсто гласова, али је сада изгубила, била је донедавно заменица председника Европског парламента и ослањала се у кампањи на то што има више политичког искуства од Марки-Заја.
Међутим, њена слаба тачка је што је у браку са Ференцом Ђурчањом, бившим мађарским премијером. Сматра се да би то Орбану дало пуно простора за напад – и у Мађарској власт, као и у Србији, за све криви „бивше власти“.
Рецепт за Србију?
Међу салвама „сценарија“ према којима би српска опозиција могла да се супротстави владајућој Српској напредној странци, већ две године се помиње управо рецепт из северног суседства. У Србији се то често назива „једном колоном“.
„Ако већ Вучић копира Орбана, требало би и опозиција у Србији да копира иначе нимало маштовитију, више компромитовану и посрнулу мађарску опозицију“, рекао је војвођански новинар Чаба Пресбургер за ДВ када је опозиција победила у Будимпешти.
Према његовим речима, на тим локалним изборима у Мађарској опозиција је најзад схватила да је у изборном систему који је Фидес кројио за себе једина нада била да оставе по страни неспоразуме и подрже опозиционог кандидата који, по анкетама, има највећу шансу за победу.
Сада је то дигнуто на виши ниво правим предизборима у опозицији. Та идеја се помињала и у Србији почетком године, додуше стидљиво, и брзо је одбачена.
„Мислим да постоји опасност да се око предизбора опозиција још више подели, јер за успех такве идеје је потребно радити заједно, направити некакав договор о ненападању, а у овом тренутку ја не видим да је опозиција за тако нешто способна“, рекао је у марту за ДВ политиколог Бобан Стојановић.
Колумниста ДВ Драгослав Дедовић у једном тексту је написао да „изгледа опозициона мука у Србији није тако велика као у Мађарској“ или је „егоманија српских актера много већа“. „Овде је ипак реч о опозицији добрим делом сачињеној од лидера који су на лични пораз на унутарстраначким изборима скоро редовно одговарали напуштањем Демократске странке и оснивањем своје партије у којој им нико неће противречити.“
Ипак наде у централну колону
Како је већ писао ДВ, групација странака окупљена око Странке слободе и правде (ССП) и Народне странке надају се формирању централне колоне, премда је јасно да неће бити једина. Неки други су већ одлучили да на изборе иду сами.
У делу опозиције постоји велика нада да би нека – још увек непронађена – особа могла да утера Вучића у други круг председничких избора што би овај, нема сумње, већ доживео као пораз.
Али, како је приметио један извор ДВ упућен у опозиционе преговоре, за сада у опозицији „свако појединачно тражи заједничког кандидата“. Неки којима је то директно или изокола нуђено, већ су понуду одбили – рецимо председник САНУ Владимир Костић, те популарни глумац и редитељ Драган Бјелогрлић, и кошаркашка легенда Дејан Бодирога.
„Никоме не могу да замерим што неће у ово блато“, рекао нам је један политичар из групације око ССП.
Како смо писали, питање је колико ће бити крупна та централна колона опозиције на изборима у априлу, када ће се, осим за парламент и председника, гласати и за одборнике у Београду. Несугласице су око тога да ли у сарадњу треба приволети и странке попут Двери, Социјалдемократске странке, покрет Доста је било и друге.
Дојче веле
