Рођени Швајцарац, форензичар, хемичар, криминолог и професор на Универзитету у Лозани, др Арчибалд Рајс, највећи је пријатељ српског народа у 20. веку.
Др Рајс се истакао као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата и касније као аутор неких од ненадмашних и најпопуларнијих књига о Србима, које је волео више од себе самог.
Преминуо је 08. августа 1929. године у 04.30 у својој кући у Београду.
Сутрадан, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце како би почивало на капији Србије и првој стопи слободне српске земље Кајмакчалану.
Тело др Рајса је уз највише државне почасти затим пренесено у Официрски дом у Београду (данашњи СКЦ), где су многобројни грађани дошли да одају последњу почаст свом ратном другу, пријатељу и савезнику.
Сахрана др Арчибалда Рајса обављена је 10. августа 1929. године, на Топчидерском гробљу у Београду, које се налази у непосредној близини његовог дома.
Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, а опело је обавио карловачки владика Иринеј са петнаест свештеника СПЦ. На спроводу су узели учешћа поред краља Александра I Карађорђевића, чланова Владе, представника грађанских и војних власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.
По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим српским ослободиоцима и пробојницима Солунског фронта.
На урни, која је поломљена приликом бугарске окупације у Другом светском рату, је писало:
“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава”.
На жалост и срцу др Арчибалда Рајса се губи сваки траг након бугарске окупације током Другог светског рата, а и срце и урна, као и сам горостасни Кајмакчалан, данас више нису у Србији. Испада као да су све ове жртве поднете за неку другу, страну земљу “Северну Македонију”.
Извор: srpskaistorija.rs
