Како се наводи, украјински председник Володомир Зеленски се састао са начелником Генералштаба Оружаних снага Украјине Виктором Заљужнијем и начелником украјинских копнених снага Александром Сирским и да су разговарали о наставку контраофанзиве на југу према Мелитопољу и Азовском мору, захтевајући да се интензивирао. Заљужњи је наводно поновио своје противљење овој операцији због великих губитака. Зеленски је одговорио да је НАТО на самиту у Виљнусу Украјини дао рок до новембра да напредује у контраофанзиви, након чега ће Запад почети да смањује материјалну подршку рату и очекује да Кијев почне преговоре са Москвом (https://t.me/rezident_ua/18743; види и први записник војног сажетка извештаја од 14. јула 2023. http://www.youtube.com/watch?v=hlTcEvkXcmg&ab_channel=MilitarySummary).
Суочен сада са вероватном војном катастрофом док настављају са неуспелим подухватом који сада у журби, Кијев ће се сигурно суочити са подршком Запада у колапсу. Као последица тога, Зеленски се нашао ухваћен између неколико врућих пламенова. С једне стране, он не може да превазиђе противљење преговорима са Москвом међу украјинским свеприсутним националистима, ултранационалистима и неофашистима, чак и ако има јединствену подршку за такав корак са Запада, што је мало вероватно, барем ово године. Горе поменути националистички и фашистички елементи су често подједнако антизападни колико и антируски. Дакле, не само због захтева за Западом, већ и због унутрашњег политичког опстанка, Зеленски мора да настави контраофанзиву, чак је на неки начин интензивира с обзиром на досадашње недостатке резултата на садашњем нивоу интензитета.
Није изненађујуће да је став који преовладава у кабинету председника или „Банковаја“ (како је локално зову алузија на њену локацију у Банковој улици у Кијеву) суморна, према једном извору: „(О)н Банковаја сви су схватили у НАТО-у самита да су почели да нас бацају под аутобус, али то раде у језуитском стилу, смеју нам се у лице, а са Кремљом преговарају иза наших леђа. Највише увредљиво за Зеленског је што су нас под аутобус бацили Британци, који нам прошле године нису дозволили да потпишемо Истанбулски мировни споразум, а сада причају о војној помоћи“ (https://t.me/rezident_ua/18742). Позивање на „Истанбулски мировни споразум“ односи се на „мисију у Кијеву“ Бориса Џонсона из марта 2022. године, вероватно направљену по налогу Вашингтона, у којој је Запад послао поруку Зеленском да Кијев не сме да потпише никакав споразум са Москвом који би имао одредбе које би ставио тачку на ширење НАТО-а на Украјину.
Док се Кијев и Вашингтон међусобно отуђују, окривљујући једни друге за неуспех украјинског пројекта НАТО-а, постоје најмање две потенцијалне реакције унутар украјинске елите. Један је да ће ултранационалистичко и неофашистичко крило ојачати, при чему ће умерени и умерени националисти постати ултранационалисти, а ултранационалисти постати неофашисти. Ово ће довести до фашизације режима за који Москва тврди да је већ фашистички. Уместо да кооптира ултранационалисте и неофашисте, режим Мајдана ће у потпуности прећи у ултранационалистичко-неофашистички режим. Други пут је потпуни међуфракцијски сукоб, па чак и међусобни рат, пошто режим већ почиње да једе себе у све више оптужујућим међусобним оптужбама. Тако, с једне стране, Зеленски преузима озбиљан ризик да пређе на преговоре са Москвом, што ће тврдолинијаши сматрати издајом. Али, с друге стране, неки ће га кривити што га је Запад преварио јер није ризиковао истанбулски мир или барем прекид ватре када је постојала шанса у априлу 2022. само два месеца након рата.
Сукоби се већ повећавају. Градоначелник Кијева и оснивач режима Мајдана Виталиј Кличко јавно је изјавио да Зеленски покреће полицијске претресе његових политичких ривала и могућих председничких кандидата. Кличко је тренутно под истрагом због наводне корупције, док је прање новца Зеленског од криминалног олигарха Игора Коломојског остало неиспитано. Реагујући на питање интервјуера у вези са гласинама да би и сам могао да буде кандидат на председничким изборима, за које је Зеленски недавно рекао да не могу да се одрже по распореду, већ тек после рата, Кличко је одговорио: „Често ми се постављају таква питања. А онда Владимир Александрович Зеленски почиње да се нервира, а затим тајна полиција тражи ( обиски) почети против мене или других људи након оваквих питања о председништву” (https://t.me/rezident_ua/18745). Ово је додатна потврда наших тврдњи да је украјинска демократија у најбољем случају била веома слаба и да ће се током рата потпуно самоуништети (https://gordonhahn.com/2022/03/29/were-all-authoritarian-now/ and https://gordonhahn.com/2022/04/18/the-iraq-scenario-the-specter-of-ukrainian-instability-and-chaos/). Али поента је да у тако очајним условима, борбе за власт и завере о државним ударима налазе плодно тло. Већ сам приметио цивилно-војне тензије у Кијеву (https://gordonhahn.com/2023/07/13/cracks-in-natos-ukraine-project/). Додавањем унутар-цивилног политичког рата додаје се још један слој нестабилној динамици.
Ако се ситуација на фронту значајно погорша, можемо очекивати политичке немире у Кијеву који би могли да доведу до потпуног колапса режима Мајдана и одбране Украјине, па чак и да изазову грађански рат уграђен у садашњи међудржавни рат. У том случају, Руси ће моћи да покрену одлучну контраофанзиву, али то неће нужно значити и крај хаоса. Москва ће можда остати са низом националистичких војсковођа и побуна које треба угушити у наредним годинама. Украјина ће бити преплављена оружјем и великим бројем огорчених ултранатиналиста и неофашиста чак и након руске победе, ма како је неко дефинисао. Ово ће посебно важити за веома антируску и русофобичну Западну Украјину. НАТО ће радо финансирати.
Укратко, у последњих 18 месеци украјинска темпирана бомба је тек почела да експлодира. Ствари могу постати много гадније за све укључене стране, али ће најгоре од свега за украјински народ у ширем, сада чудном грађанском смислу фразе која укључује и Украјинце, Русе и неколико преосталих кримских Татара.
приредио: др. Зоран Ј Поповић
