– Пре свега, добијена је битка за дванаест епизода. Када сам 2015. године кренуо у ову причу, нисам знао на шта ћу све наићи и прво сам предложио шест епизода. Схватили смо да би то било мало и одлучили смо се за 12 епизода, што је у неком тренутку почело да представља проблем. И тада, као и данас, чинило ми се да је то био само изговор што серијал није почео раније да се приказује.
* До сада у Хрватској није снимљен ниједан серијал о НДХ?
– Тачно, нема снимљеног материјала. Један од разлога што сам се прихватио тог посла је и тај што је однос према тој теми био до деведесетих година прошлог века једностран на један, а након тога, на други начин. Комунистички приступ је био замењен националистичким и оно што је било бело постало је црно и обратно.
* Мислите на историјски ревизионизам који је у Хрватској завладао деведесетих година?
– Тако је, а он је резултирао сасвим нереалном сликом о Независној Држави Хрватској и усташком покрету. НДХ је готово постала синоним за хрватску државу о којој су вековима сањали Хрвати, а једна историчарка недавно је изнела накарадну тезу по којој је свака хрватска држава боља од било које југословенске. Усташе су постале прихватљиве патриоте које су чиниле можда и лоше ствари, али главно је да су се бориле против Срба, Југославије и комунизма.
* Тај ревизионизам је присутан и данас?
– Присутан је кроз називе улица по Милу Будаку и сличнима, називима паравојних формација по усташким заповедницима, скандирању „За дом спремни“ и због свега тога смо добили потпуно искривљен однос према НДХ. И зато сам сматрао за потребно да се уради један такав серијал.
* Доста филмског материјала је коришћено из Београда?
– То је занимљива прича и сама по себи би могла бити повод за један документарац. Наиме, нико не зна када је и како филмски материјал сниман у време НДХ из Загреба „отпутовао“ у Београд, и сада је у власништву Југословенске кинотеке.
* Хоће ли у серијалу бити новог материјала око Степинца?
– Видеће се да је Степинац поздравио оснивање НДХ, али и да није био у најбољим односима са Антом Павелићем. Није се разочарао у НДХ, већ у Павелића, а ту државу ће подржавати до краја. У самој серији много историчара говори о Степинцу.
* Што ће, по вашем мишљењу, највише побудити пажњу јавности?
– Пре свега епизода која говори о Босни и односу муслимана према НДХ, а биће занимљиви и ставови стручњака о сарадњи усташа и четника. Мислим да ће велику пажњу изазвати и епизода о Блајбургу.
* Хоће ли бити речи о Јасеновцу, пре свега о броју жртава?
– Свакако, јер две епизоде говоре о терору и снимали смо у Јадовном и Јасеновцу. Причали смо о томе и са Миланом Кољанином и колегама из Београда. У серијалу, иначе, говори чак тридесетак доктора наука и историчара.
* Колико се политика умешала у ову документарну серију?
– Мене је ХРТ чак и тужио јер је у једном новинском тексту стављен наслов на основу нечега што ја нисам ни рекао. Почели су проблеми када је нова власт постављала своје људе на Хрватску телевизију, а не би ме чудило и да су проблеми били политички мотивисани. Чини ми се да постоји велики део хрватског друштва ком се подилази, па имамо и ХДЗ који неће да донесе закон о забрани поклича „За дом спремни“. Не мењају се ни називи улица по усташким злочинцима. То је накарадно, не могу да замислим да се тако нешто дешава у једној Немачкој.
ДЕСНИЧАРИ ОДБИЛИ
* Јесу ли у серији учествовали и десно оријентисани историчари који су „нежни“ према НДХ?
– Нису, нажалост, иако сам их звао. Молио сам их, али су ме одбили. Волео бих да смо супротставили мишљења.
Вечерње Новости
