Др. Кирил Шљапников: Нови трендови у борби са аутизмом

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Фото: Принтскрин Блиц

Аутизам је развојни поремећај који се јавља у прве три године живота. Познато је да је аутизам повезан са мултигенетском и генетском предиспозицијом, али и да сама генетска предиспозиција није довољна за развој аутизма. Неуроинфламација, метаболички поремећаји, као и фактори животне средине, играју улогу у развоју аутизма, док тежину аутизма и степен инвалидитета детета, у великој мери одређује коморбидна патологија. Ту убрајамо специфичне, инфламаторне болести црева, алергије, имунодефицијенцију, урођени и стечени метаболички поремећај и остало.

Методе лечења, као такве, нису развијене, али правовремена дијагноза и лечење коморбидне патологије доноси значајно побољшање тока и прогнозе аутизма, смањује обим инвалидитета код деце, а тиме је и шанса детета за самосталнији живот много већа.

Истовремено, клиничке смернице о аутизму, у већини земаља, као да не предвиђају суштинску, медицинску негу за аутизам. Све се то, у основи, своди на психолошку и педагошку хабилитацију, која има ограничен ефекат.

Јаз између нових научних открића у области аутизма и стварног стања здравствене заштите је велик. То смо видели и на конференцији њњњсееца.инфо (Београд 2022.) на којој су постављени темељи међународне сарадње у области лечења аутизма. Присуствовали и говорили су стручњаци из целог света, те изнели новине о лечењу деце у аутистичном спектру и успесима у том лечењу.

На конференцији је изузетан ођек имао наступ руског неуроимунолога, доктора Кирила Шљапникова, који је причао о узроцима аутизма. Он је објаснио које напредне дијагностичке методе користе у Русији и које могу да помогну деци у аутистичном спектру. Наводи да је централни нервни систем те деце веома осетљив на метаболичке поремећаје, интоксикације и инфламаторну сигнализацију. Као лекар, проналази све што подржава неуроифламацију и дисфункције ЦНС-а (централног нервеног система). Дијагностиче методе које му помажу су: лабораторијска дијагностика, магнетна резонанца и ЕЕГ.

Код оваквих пацијената, хроничан бол може бити основ за изазивање агресије и самоагресије. Зашто је ово изузетно важно? Наиме, аутистично дете није у стању или једноставно не уме да пријави бол. При физикалном прегледу могуће је схватити да пацијент у ствари пати од бола. Лечење се заснива на налазима дијагностике, а терапија се своди на антинфламаторна терапијска средсва, антиинфективне лекове, метаболичке проректоре, лекове за корекцију понашања и ексцитабилности.

Доктор Кирил препоручује да се почне са лечењем од тренутка када се појави прва регресија виших кортикалних функција и вештина које прати обично системски упални процес, а антиинфламаторни терапија помаже да се ,,прекине“ рересија. Уколико је раније заустављена, биће мање разарања у ЦНС-у.

Потом је битно контролисати сан, анксиозност, агресију, неуроифламацију, те метаболичке поремећаје које имају деца аутистичног спектра.

За ефективност самог третана, поред претходно наведеног, битне су и психолошке и педагошке технике.

Након конференције Срееца, појавило се изузетно велико интересовање за рад доктора Кирила Шљапњикова. Да бисмо остварили ангажовање овако великог стручњака какав је он чијим би се ангажманом борба са аутизмом подигла на виши ниво, потребна је подршка државе, као и друштвене заједнице. Да ће до тога доћи, надају се родитељи и старатељи аутистичне деце, који су годинама у потрази за мрвицом обећања да ће њихови малишани, па и они мало старији, моћи да се осамостале, бар када је у питању функционисање у свакодневном животу и заједници. Стога је веома битно да се оваквом стручњаку не блокира рад.

Родитељ или било ко ко је провео дан са аутистичном особом, најчистијег срца уме да занемари све ратове света, боје коже, верске или сексуалне оријентације и да човека посматра као оно што заиста и јесте – само човек. Да свет погледа онако како га гледа аутистична особа – само срцем.

Др .Маријана Граховац Дангубић

wwwseeca.info

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас