У 20. веку медицина је почела да прави велике кораке напред. Тако је, на пример, дијабетес престао да буде фатална болест тек 1922. године, јер је група научника открила инсулин, хормон из панкреаса животиња. Александар Флеминг је, пак, открио пеницилин 1928. тако што није опрао епрувету са патогеним микробима. По повратку кући пронашао је буђ (тј. пеницилин) у епрувети. Још је требало да прође дванаест година пре него што је произведен у свом коначном облику и стављен у широку употребу. Свет је тада спашен од гангрене, флегмона и упале плућа. А касније су развијени и други антибиотици 1953. године откривена је структура ДНК. Открила су га два научника – Џејмс Вотсон и Френсис Крик. Последњих година развијена је револуционарна метода за манипулацију ДНК, у којој се користи механизам ЦРИПС. Од 1990. године робот сортира људску ДНК у Петријевој посуди за пројекат Људски геном.
Секвенцирање генома је кључно за развој лекова и за разумевање како људско тело функционише.
Почетак 21. века обележила су открића о којима се само почетком прошлог века писало у научнофантастичним романима, а сами пацијенти су о томе могли само да маштају и сањају.У 21. веку је тешко пратити научне напредак.Последњих година научили смо како је узгајати органе у лабораторијама, како вештачки контролисати нервне активности и измислили хируршке роботе, који обављају сложене хируршке операције.Да бисмо видели будућност, морамо се сетити прошлости.
Једно од таквих револуционарних открића је гама нож, који и наша земља користи у лечењу пацијената, а последњих година посебан акценат ставља на његову примену и целисходност у лечењу, од стране нашег угледног и светски познатог лекара и професора Данице Грујичић .Уз помоћ гама – ножа успешно је оперисала туморе на мозгу, који су били јасно ограничени, величине до 3 цм, без отварања лобање. Ова метода омогућила је многим пацијентима дужи и квалитетнији живот.У том смислу, као велико охрабрење, многи пацијенти су дочекали вест да је др Грујичић изабрана за министра здравља.Верујући у њену стручност, жељу да прати нова научна достигнућа у медицини, као и примени савремених метода у лечењу, многи од њих, а и ми, родитељи деце из аутистичног спектра, са надом гледамо у извесније сутра.
Светска медицинска наука у области развојних поремећаја и аутизма је напредовала.То су генетика, метаболички поремећаји, имунологија и неуроинфламације.У лечењу пацијената др Кирил Александрович Шљапников, са московске клинике „Ексинацеја”, користи само одобрене модерне лекова и метода, са академски доказаном ефикасношћу.У многим случајевима синдромског аутизма, са утврђеним генетским узроком, могуће је само ублажити ефекте мутације патогеног гена, што она чини.Пре свега, то су мутације које оштећују функције јонских канала у неуронима и урођени метаболички поремећаји. Поред тога, присуство или одсуство клиничких манифестација аутизма код генетски предиспонираних особа зависи и од коморбидитета. Доктор Кирил се бави дијагностиком и лечењем, као и превенцијом коморбидних болести. Као резултат тога, деца са аутизмом не назадују онолико колико би могла. Деца се боље развијају, док се дубина инвалидитета смањује. Многи пацијенти ће имати бољи квалитет живота као одрасли.Деца мање пате физички, имају мање болова, смањену анксиозност, депресију и хиперактивност.
Добро спроведена генетика помаже породицама пацијената да планирају трудноћу на начин који смањује ризике за будућу децу.Доктор Кирил ради на програму припреме мајки за трудноћу и порођај, као и на едукативном курсу о аутизму за лекаре.
С обзиром на стање митохондријалног генома у српској популацији, ако се аутизам лечи на овај начин, он неће бити толико распрострањен у наредним годинама.
Због тренутне ситуације у Русији и мог личног контакта са овим чувеним неуроимунологом, поред његове везе са Академијом наука у Русији, могуће је заинтересовати релевантне специјалисте да нам помогну у реализацији овог програма. Cтручњаци би допринели снажнијој и успешнијој борби на овом пољу.
Надам се да ће уважена министарка проф.др Даница Грујичић препознати вредност овог уваженог стручњака и помоћи деци из аутистичног спектра, да добију адекватан третман, да буду функционалнија, на велику радост својих породица и целог друштва.
др Маријана Граховац Дангубић
