СРБИЈА је због свог невероватног археолошког блага постала мека за криминалне групе које нелегално ископавају и тргују опљачканим старинама, утврдио је један од водећих светских стручњака за трафикинг културне баштине, др Семјуел Ендру Харди.
Овај правник и археолог годинама прати комуникације археолошке мафије Југоисточне Европе, а резултате је објавио у научном раду под именом „Није незаконито ако те нико не види“.
Он је открио 107 „дивљих“ археолошких група из којих континуирано нуде робу на веб-тржишту. Они нису обични „војници“ археолошке мафије, већ њени нижи шефови који регрутују, снабдевају опремом и обучавају „детектораше“, теренске трагаче на најнижем нивоу криминалне лествице. Дивљи копачи и трговци старинама из Србије имају и 26 онлајн заједница, форума и страница на „Фејсбуку“ и „Инстаграму“, где размењују искуства, тргују опремом и налазима и дају упутства за заобилажење закона, наводи др Харди.
Затворене фејсбук-групе истакнутих сакупљача и дилера старина имају и до 5.000 чланова. Поред десетина интернет-форума националних археолошких мафија екс-ју држава, постоји и 23 регионалне онлајн групације у којима они контактирају и сарађују. Др Харди је артефакте из Србије пронашао у понуди на генеричким трговачким платформама, као што су еBay, Etsy и olx.ba, као и на специјализованим сајтовима као што је VCoins.
Археолози на светским аукцијама могу да препознају јединствене предмете опљачкане из Србије, али њихово порекло је формално замаскирано лажним биографијама стеченим препродајама на малим аукцијама. Подаци о обиму археолошког криминала које износи др Харди су запањујући, а у Српском археолошком друштву кажу да је то само врх леденог брега.
– Он је током истраживања могао да прати само комуникације нижег нивоа, а велики послови се обављају у затвореним групама – каже др Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва, дуго ангажован у пословима заштите културног наслеђа. – Много предмета из илегалних ископавања у Србији се налази на „И-беју“ и сличним платформама, али чак и најскупљи међу њима су јефтина роба. Највредније комаде такозвани колекционари из Србије стављају у каталоге које шаљу у иностранство провереним муштеријама, да за њих лицитирају.
Интернет је глобализовао тржиште опљачканих антиквитета, па су штафету од традиционалних откупљивача у Европи преузели они из Америке и са Далеког истока.
То потврђује и податак да се недавно на аукцији у Хонгконгу појавио један од сатова „филип патек“ из збирке Јосипа Броза у Музеју историје Југославије, који је украден 2005. са изложбе у Београду. Да је и тржиште ЕУ још увек активно, сведочи аукција у Француској на којој се нашао изузетан средњовековни прстен са натписом „Василиса Мариа“ из 13. века, за који је наведено да потиче из Србије. Неупућеном посматрачу је разумљиво да се ситни предмети лако кријумчаре, али делује необјашњиво како се то ради са великим сликама или гломазним предметима какви су римски надгробни споменици – стеле!
– Како се преносе велики предмети? Лако, исто као и 1,4 тоне кокаина! Илегална трговина уметнинама је организовани криминал који подразумева везе на свим нивоима, у свим институцијама свих земаља које учествују у њему – констатује др Црнобрња.
