У време када је школована жена код нас била реткост и када су девојке тежиле да достигну идеал традиционалне домаћице с манирима европских салона, Србија је добила прву жену лекара, истовремено када и Велика Британија. Из Цириха долази права интелектуалка и учесница И српско-турског рата почаствована чином поручника. У своју домовину враћа се млада Драга Љочић.
Рођена је у Шапцу 28. фебруара 1855. године у кући богатог трговца. У седмој години суочава се са сиромаштвом које је погодило некада угледну породицу, а након завршене основне школе напушта родни град и одлази на школовање у Београд, у Вишу женску школу. Упркос неповољним материјалним приликама, са 17 година одлучује да искорачи из оквира тадашњег скромног образовања резервисаног за младе девојке и одлази у Цирих.
Драга је била прва жена која је у Србију донела диплому доктора медицине
Године 1872. била је прва девојка из Србије на студијама медицине на циришком универзитету. Школовала се захваљујући помоћи браће Ђуре и Светозара, који су такође стекли високо образовање, као и стипендији из фонда трговца Јеврема Панића за добре шабачке ђаке и студенте.
Као што је и српско-турски рат донео буру целој српској нацији, тако је утицао и на Драгин студентски живот. Прекинула је студије 1876. да би у рату помогла онако како је најбоље умела – као лекарски помоћник. На факултет се вратила са чином поручника. Дипломирала је 1879. године.
Била је прва жена која је у Србију донела диплому доктора медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, а тек четврта жена у целој Европи, која је докторирала из те област.
Имала је 24 године.
Пионир у образовању жена, у својој земљи постаје прва и у борби за признање своје професије. Не успева да нађе посао у здравственим државним институцијама, министарство неколико пута одбија њену молбу за лиценцу за рад. Велики корак у борби било је иступање пред комисију, која је оцењивала стручност докторке Љочић. Међутим, потврђено знање стечено на универзитету у Цириху било је довољно само за дозволу да приступи приватној пракси, док у државној није могла да стане равноправно с мушким колегама. Суочена с тренутним стањем, посвећује се приватној пракси коју је обављала у кући свог брата Ђуре, у Јевремовој улици број 6 у Београду. Није имала много пацијената, што је такође било последица схватања тадашњег српског друштва. У државној болници у Београду ангажована је 1882. године, али као лекарска помоћница.
Муж јој је осуђен на смрт, наставила је даље сама, са тек рођеним дететом
Приватну срећу, брак с новинаром Аранђелом Рашом Милошевићем, једним од оснивача Радикалне странке, такође помућују многи немири. Због учешћа у неуспелој Тимочкој буни супруг јој је ухапшен и осуђен на смрт. Истог дана стигло је помиловање од краља Милана Обреновића и Раши је одређена вишегодишња робија у пожаревачком затвору. Сама, са тек рођеним првим дететом, Драга је наставила с приватном лекарском праксом и издржавала је своју породицу, као и родитеље свога супруга. Са променом политичког режима, Милошевић је након три године пуштен из затвора, а срећа супружника крунисана је рођењем друге ћерке.
Приватну срећу, брак с новинаром Аранђелом Рашом Милошевићем, једним од оснивача Радикалне странке, такође помућују многи немири. Због учешћа у неуспелој Тимочкој буни супруг јој је ухапшен и осуђен на смрт. Истог дана стигло је помиловање од краља Милана Обреновића и Раши је одређена вишегодишња робија у пожаревачком затвору. Сама, са тек рођеним првим дететом, Драга је наставила с приватном лекарском праксом и издржавала је своју породицу, као и родитеље свога супруга. Са променом политичког режима, Милошевић је након три године пуштен из затвора, а срећа супружника крунисана је рођењем друге ћерке.
Оно што не успева да оствари у условима мира као нужност намећу ратне околности. Тада је равноправна да с мушким колегама спасава животе. Учествовала је у српско-бугарском рату 1885, балканским ратовима и Првом светском рату. Током српско-бугарског рата унапређена је у лекара секунданта и радила је у три београдске болнице: Општој државној, Инфективној и Болници за рањенике. И даље је имала мању плату од својих мушких колега и није остваривала права на пензију. Дискриминисана, а макар подједнако стручна, министарству шаље захтев да јој се уваже права која имају сви лекари. У Србији неспремној за професионалну једнакост Драга добија отказ.
Драга је основала и Коло српских сестара, а била је мајка петоро деце
Као и увек, после многобројних животних удараца, достојанствена жена наставила је да се бори не напуштајући своју професију. И даље је неговала приватну праксу, радила хонорарно као лекар у Управи монопола и посветила се хуманитарном раду. Основала је Материнско удружење, које је имало задатак да смањи смртност новорођенчади и збрине напуштену децу. Захваљујући Драгиној посвећености као председнице удружења, ова установа добија зграду у Студентској улици, Дом за нахочад, где је радила као лекар добровољац.
Била је и прва председница Друштва београдских жена лекара, које је основала 1920. године ради прикупљања средстава за изградњу болнице за жене и децу, у којој би радиле искључиво жене лекари. Прва српска докторка за живота није доживела отварање болнице, која је понела име шкотске докторке Елси Инглис.
Међу њеним многим хуманитарним делима позната је и помоћ коју је слала српским војницима у мађарским и немачким логорима нашавши се у Лозани због болести током Првог светског рата. Крај рата донео је и смирај основне Драгине борбе. Године 1924. остварила је право на пензију.
Са многим важним именима српске културе, као што су Надежда Петровић, Делфа Иванић, Бранислав Нушић и Иван Иванић, основала је чувено „Коло српских сестара“. Као добар познавалац страних језика са руског преводи књигу Марије Манасејине „Гајење мале деце“ и доприноси едукацији мајки о њиховој природној улози, што је у Србији тог доба било новина. У области гинекологије и акушерства прати савремена европска достигнућа и представља их у часопису „Српски архив за целокупно лекарство“.
Са становишта интелектуалке која се у Цириху упознала са идејама социјалне и професионалне равноправности, активно учествује у ширењу феминистичких погледа који су Србију пробудили из културолошке уснулости. Била је и прва српска сифражеткиња – јавно се залагала за политичка права жена. Професионално маргинализована, непоколебљиво спремна да се избори за оно што јој припада, живела је кроз своје идеје. Својим животом дала је пример ћерки Радмили, која се и поред мајчине мукотрпне борбе определила за лекарску професију.
Прва жена лекар у Србији и мајка петоро деце, Драга Љочић, умрла је 5. новембра 1926. у својој кући на Топчидеру. Као и после многих великих личности, и после Драге остала је улица у београдској општини Палилула, по којој ходе многе генерације. Још важније од тога, њеним стазама годинама неспутано ступају нараштаји девојака које се поносно залажу за одговорно и хумано звање – жене лекари.
Извор: еспресо.цо.рс
